Пијемонт

Београд, НЕДЕЉА 26 Октобар 1914 год. БРОЈ 5 ПАРА Број 270. Година IV.

Директор : Бранко Божовић Оснивач: ЉУБОМИР С. ЈОВАНОВИЋ Уредник : Коста М. Луковић

ДОКЛЕ?

Ништа незавидније од улоге ратног пророка! Безброј случајности које посведневно доноси ћудљивост оружја отежавају и најбољем познаваоцу ратне вештине да пророчки, без опасности да буде демантован, сагледа епилог крсавој европској драми. Па ипак, има околности и чињеница које, познаваоцу теренског склопа војишта и бројног односа између зараћених држава, омогућавају да, на основу досадашњих операција, са врло много вероватноће, закључује о трајању рага и основима мира. Неке од тих околности потребно је још сада подвући. Не казујемо ништа ново кад кажемо, да је немачки ратни план предвиђао, на првом месту, брзи и нагли пораз Француза. Преко порушених белгијских утврђења и градова, Немци су требали за цигло две недеље да умарширају у Париз. После наметнутог го сподарства Французима, немачки пукови су имали да се окрену Русији. Сваког члаиа Тројног Споразума на по се победити, и онда закључити мир! Држећи у својим рукама кључеве од Париза, Варшаве и Лондона, цар Виљему неће бити тешко да своје жеље и „аманете предака“ утисне у уговор о миру!.. Стварност је свирепо демантовала немачки ратни план. Потучена у Галицији и Руској Пољској, немачка војска, са савијеним заставама, повлачи се и с руског, и с француског, па чак и с белгијског земљишта. Дани олујске немачке офанзиве замењени су данима нимало енергичне дефанзиве. Савезнички ратни план брже но што се мислило, постаје географскастварност. Немачко-аустријска офанзива пропала је. Питање је: докле може трајати њихова дефанзива? Да ли се рат ближи своме скором свршетку?

Брзим и енергичним дислоцирањем трупа, по заједничком плану, савезници су у могућности ‘да, са више страна, за кратко време потисну непријатељску војску дубоко у унутрашњост Немачке. И сувише широки фронт на коме се налази немачка војска, учиниће да се, после првих јачих руских налета, немачка војска раскине као пантљичара. Једном искидана и на многим тачкама тучена, она се више не може ни духовно ни физички сјединити. Читаве дивизије, осечене од главних јединица, биће осуђене на предају. Жива сила немачка, према томе, биће разједињена, раситњена у ситне јединице, између којих нема кооперације и органске везе. Тренутак разједињавања и разламања немачке војске није далеко. Делимични успеси Француза и Енглеза омогућавају руској војсци да, већ у току новембра, забележи нове триумфе на пруској територији. А после тих триумфа, иитање о трајању рата решено је. Економски изнурена и војнички раслабљена, Немачка неће водити политику ноја, који, пред опасношћу, зарива главу у песак. Ма колико охол и јогунаст, цар Виљем ће, место маршалске палице којом је тако дуго витлао више глава европских суверена, бити принуђен да узме палмову гранчицу и тражи мир. Датумски говорећи, преговори о новој карти Европе огпочеће о новој години.

завом стазом, нрај једне дубоке провалије. Одједном сину рефлекшор и осветли ауш. — Баш су услужне (ве Швабе\ Да не освешлише, ко зна били смо главе изнели! — с ироничном захвалношћу додаде један од четнича.

Под Впршовом — Двздесет и пет хиљада мртвих Немаца. —

Немци ће дуго памтити Варшаву. Руси еу их пустили на домашај својих тешких топова', па су их онда тукпи унакрсном ватром. Семо у околини села Пјасечна, све сеоско становништво учествовапо је у скупљањУ немачких лешева, које је трајало читавих пет дана. Са свих лешеза скинутису медаљони, које носе сви немачки Еојници, те је према томе начињен СПИСЕ1К погинулих. Рачуна с.е дз су Немци на левој обали Висле имали око 25.000 мртвих.

Из бој1Ш линије Непријагељ — спасилац! Ноћ. Помрчина да се арст аред оком не види. У дугом реду, један за другим, кора чају чешници уском и кли-

Умоболник на престолу —

Све се више утврћује мишљење неких психолога, да Немачком влада душевно оболели човек. Факат да је отац цара Виљема умро од једне неизлечиве болести, саио појачава то мишљењт Као поуздан доказ, да Виљем II н -'је више нормалан, може се сматрати овај његоз манифест, који је објављен у листу „Ченстоховац', који издају Немци : —- Пољаци, ви, дабоме, памтите, како су изненада почела сама од себе да звоне звона светога Јасногорског Манастира. Та да су побож и људи рззумели, да се десио велиКи и важан д >гађај, предеказан чудом. Тај догађај то је моје решење да ратујем са Русијом, те да вратим Пољској њене светиње и да је присајединим културној Неч чкој. Ја сам уснио рђзв еап. У сну ми се јавила Богородица и наредила ми, да спасем њену свегу породицу, којој прети опасност. Она ме је гледала сузних очшу и ја сам пошао да I звршим њену божанствену вољу. Знајте то, Пољаии, и очекујте

моју војску као браћу и сласитеље. Знајте, Пољаци, ко буде уз *ене биће богато награђен, а ко буде против м»не — пропашће. Са мном је Бог и света Богородица. Она је подигла мач Немачке у помођ Пољској." Протестаиг и Богородииа, Немац и Пољак могу се сложити само у болесном мозгу!

— Нико им више не верује —

Копенхашка штампа већ је почела да тера шегу са извешташма аустриског главног штаба. Хладнокрвно измишљање победа у Бечу, није могло ни трезвене Данце да остави равнодушне. Лист „Социјал-демократ" пише: — Аустријанци непрестано уннштавају Србе, сваког дана одрже ио неколико сјајннх победа над Русима, а стално се копцентришу у назад! Ето како они побеђују!

џт за Шш — Велике антимађарске демонстрације. —

У Букурешту ври. Први акт новог националног комитета био је позив, у коме се позива становништво, да протествује против мг|ђарског вандализма. У престоници и свима варошима у унутрашњости Румуније прирвђене су велике антимађарске демонстрације. Таке Јонеску је изјавио, да ће гоњење Румуна у Ердељу нгггерати Румунију, да се реши, да пређе преко аустро-угарске границе и да ослободи тамошње Румуне из ропства.

Побуна у Африци — Бури се поново дижу против Енглеза. —

Енглески гувернер Јужне Африке известио је своју владу, да

се сем пуковника Марица, побунио и незнатан број грађана северног дела републике Оранжа и Западног Трансвала. На челу бунтовника стоје ђенерали Девет и Бајерс, познати из енглеско бурског рата. Енглеска је влада предузела кораке, да се угуши тај покрет. Огромна већинЈ'| становништва јужно-афричких колонија остаје лојална и неће ни да чује за бунтовнике. Тај ће део становништва ззцело помоћи енглеску владу, да успостави ред.

— Кратки извештаји са свих бојишта. Београд, 25. октобра. Напад Аустријанаца на наше положаје југо-источно од Шзпца крваво је одбијен, а други напад јужно од Шапца завршио се неуспехом. Наш положај код Шапца веома је повољан. — На осталим фронтовима није било промена. Званични руски коминике вели, да, се у Источној Пруској и Пољсној' продужује наступање. На Са»у су Аустријанци приморани Да се повлаче. Намци су нгладали на свом десном крилу у Белпији, између Димида и реке Лиса, али не само да су одбијени, него су тано нагло потиснути са својих првобитних познција, да су савезницима оставили своје мртве и рањене. Пропали су потпуно напади на Арас, Лаон и на десну обалУ Ена. Французи су напредовали у пргвцу Меца, код Понт-а-Мусо на.

Нова претло

— Немци прете да ће уништити Брисел. —

Према добијеним извештајима из Бордоа, немачки официри у Брислу саопштили су у поверењу једноме диплом&ти неутралне државе, да ће, само ако немачки

— Од Фортуниа. (Из „ЛСурнал де Бадкан ђ Сцена нредетавља иародну гве чаност у Берлину. У дну је нозорница,. на којој ппше великим златним словима: ..Буђен>е Бар баро<-иио". Једап инвалид. којн носи медаљс из фралцуеког и руског рата, ссди лоред оргул.а н енира бесно нацнонаднУ неому „Вахт ам Рајн . Другн иивалиди чувају (тгражу. Завеса се диже. Види ое где Барбароса, обучеи у царско одело, лежи у једној нећини. Његова брада, која је врло много порасла за време сна од неколико векова, нокрива аемљу као ћилнм. Наједанпут се чује из далека топовски ПУЦањ. Цар ее буди. ДухоИн са црвеним каиуљачама излале кроз иукотине стеие и опкол>а1ва.ју га. Барбароса. — Каква је то оина ? Да ли је дошао велики ло-

вац гавранова ? Један дух. — Шта желите, господару ? Б а р б а р о с а. — Идите и видите, да лм још лете гавранови изнад јелове шуме.... Духови одлазе. Они ускоро после тога долазе, носећи лешеве гг»ранова, које витлају по ваздуху играјући бесно. Чује се поново топовски пуцањ. Стена се отвара и осветљен бенгалском ват.ром појављује се Виљем Други са шлемом на глави и носећи у руци грбове свих вароши ргзорених и коже свм 1 х оних које је убио. Он све то баца на земљу. Барбароса га загрли, припаса мУ свој мач и метну му нз главу своју царску круиу и заспа. Неколико лица у гомили пљескају. Већина звижди. Живз дискусија међу гледаоцима. Једаи ргденик надвикује све. Раденик. — Ове су приче биле некада добре. Али доста сте замазиеали очи немачком народу историјским успоменгма, да би

заборавио садашње зло и озбиљне неореће. Дворјани, оставите старот Барбаросу нека спзва на миру и натерајте његовог наследнина да боље влад:а>! (Одобравање). Један од присутних. — Има ли какаих новости о рату с Холандијом, господине професоре ? Д р у г и. — Има; наша сУ трупе знузеле нгјважније взроши; али због оаобраћајних тешкоћа, оне су узнемираване без престанка од банди, које издржава и прима енглеска фпота. У опште, и ако нема борбе, рат је за нас убитачН 1 Н, П р в и. — Нвка Бог сачува Немачиу! Д р у г и. — Јесте ли приметили што се дешавз у рибњаку, кад се у њ пусти штука. П р в и. — Да. она поједе све друге рибе. д р у г и — Разпика је између људи и риба, што се људи, у даном моменту удружују против

штуке и поједу је. Зар не налази-ј те др би свзј аполог био актуелнији од буђења „Барбаросиног”. Р а д е н и к — Ја мисли^ да је дошло време, да се учини крај овим бљутазим представама. Имем идеју за једну нову драму. Видећете... Окружен социјалнстима, поче да лупг 1 на споредна врата позоришта. Импресарио, који је играо кајзера, излази костимиран. Социјалисте га ухвзте и одвуку га оилом у једну пивницу, док је рнднин са другонима продирао у позориште и спремао нозу предстаау. Одмах затим је листа „Буђење Барбаросино” замењена са „Буђење Немачне". Гледаоци навалише. Велико узбуђење. Духови поново излазе на позорницу. Појави се „Германија” са круном на глави и сва увијен? једним огртзчем, који јој покркваше чак и лице. Виделе су се само њене сјајне очи. Када иде чује се звенет испод њене хаљине. Барбг|роса се буди.

Барбароса — Каква је то вика? Је ли то звече кључеви Светога Петра ? Г ерманија — (потмулим гласом) Не! Барбароса — Је ли то звекет украдених милиона по варошима ? Г ерманија — Не! Барбароса — Да није то нека нова ратна справа ? Г ерманија — Не. Б а р б а р о с а — Шта је, дак ле ? Г ерманија — Тоје звенет мојих костију... Она рашири свој огртач, показа своје лице и тада се укгза сама кост. Подиже руку и додирну стену, одакле се одмах појави ватра. — Добр:г вило, спаси ме! — рече Германија. Реци престолонаследнику да мени не требају људи завојевачи, него слободоумни и мирољубиви влздаоци, који ће се ловеравати сгмо часним људима. (Бурно одобравгње код гледа-