Пијемонт

Стр. 2.

90

Број 270.

„!П И Ј Е М О Н Т“

гарнизон буде добио наредбу да евакуише Брисел, краљевсни дворац, пглате министарства правде и булева 1 р Анопам бити разорени. Због тога су све зграде мИ 1 ниране. Тако исто ће се поступити и у случају, ако савезничка војсна изненада продре у Брисел. Једини одговор саеезника на овакве гестове могао би да буде она!Ј према Метерлинковом савету: савезници треба за сваки свој знатнији град да узму као гаранцију један немачки град. Ако н пр. Немци поруше Брисел, савезници треба да сравне Берлин а земљом.

Топ оп 5 I сштнетци — Како је пошло, докле ли ће стићи ? —

Немци веома ревносно растурају гласове, да су израдили топове од 52 сантиметра, Веле да су такза три топа већ донесена и монтирана у Анверсу. Ми смо недавно изнели руско стручно мишљење о топу од 42 са 1 нтиметра, у коме се вели, да не треба прецењивати важност тог тола и да је он потпуно неупотребљив за ратове, који се као сада воде без форова, где би се такви) топови једино могли употребити. За топове већег кглибра још је горе, те се немамо чега бојатии Занимљиво је у том гласу само то, што је то покушај, да се застраше савезници. Значи, да Немцкма није све потаман, кад прибегавају и таквим срествима. Можемо се надати, да ће Немци Берлин бранити са топовима бар од 82, ано не и од 102 сантиметра! Берпштајн ј затвору —Осуђон што је говорио истину По наредби берлинског војног команданта, познати социјал-демокрзта Бернштајн, осуђен је на затвор од три године дана због говора, који је држао на радничком збору. „Форверц" цитира изводе из његовог инкримисаног говора. — Ја се надам, рекао је Бернштајн, да ће одмах по овршетку рата трговина понова живахнути. Надам се, да ће се мнр ускоро закључити. Код нас се говори о анек сији Белгије. По мом мишљењу, та би политика била потпуно погрешна. Чак су Фламанци, и поред њиховог јужно-немачког наречја, непријатељски расположени према нама. При тгквим усло-

вима, анексија Белпије била би крупна погрешка. У нашем је интересу, да се мир закључи што пре. За нас би била неорећа, кад 6и Нем>ачка почела мирне преговоре у улози диктатора, јер би то подигло против нас све културне народе! Говори се чак о неких 30—40 милијарди ратне оштете, коју треба да плагте побеђени. Али је немогуће платити тако нечувену суму. С друге стране, ако буду уништене остале културне државе, опашће извоз Немачке.

Данајски дарови Флашице с колерним бацилима. Кад су руски војници 7. октобра прешли реку Сан гонећи Аустријанце, наиђу у једном селу на једну жену, која им преда 12 флашица, које су јој дали Аустријанци при свом повлачењу, да их поклопи Русима кад буду наишли. Русима се то учини сумњиво и они те флашице однесу у санитетски одред, да се прегледа садржина. После пажљивог микроскопског прегледа утврђено је, да се у њима налазе културе колерних бацила. [иом болеп — Како се избавио од смрти Виљемов скн Оскар. Енглеском листу „Тајмсу” јављзју из Копенхагена, да принц Оскар, син цара Виљема, има за свој живот једино да захвалн мани срца. Принц је са својим пуком био дочекан јаком ватром од Туркоса, који су били посаир)Ивани по дрвећу. Сви официри, који су били у његовој пратњи, побијени су. Силно узбуђење изазвало је код принца јако лупање срца, од чега се обезнзнио. Туркоои, мислећи да је мртав, оставили су га на мм(ру. После кратког времена принц се повратио и однесен јес бојног поља.

— Вашарска продукција Нвмаца. —

Из Берлина јављају, да је решено да се Белгија званично присаједини немачкој царевини. Сем тога је донета одлука, да се у Белгији уведе још суровији режим. Оставка гувернерафондер Голца, која се званично мотивише њего-

вим слабим здрављем, у ствари се објашњава његовим сразмерно благим начином управљања. Све је то у немачком стилу. Грубо, надувено и без обзира на факта. Јер, несумњиво да Немци нису више тако уверени у кбначну побеДу као раније, па ипак хоће тим фактом, да ма и привремено понизе несрећну Белгију. Лудак на немачком престолу, само да му савезници даду времена још би се крунисао за белгиског краља на рушевинама Анверса!

Титу Мајореску — Велккк државник одлази из Румуније Познати румунски државник Титу Мајореску, који је био шеф румунског кабинета за време закључења Букурешког Мира, решио се да напусти Румунију и да се дефиннтивно настани у иностранству. Пре но што ће отићи, он ће румунској Академији Наука поклонити своју богату библиотеку. Титу Мајореску био је као вођа конзервативне партије противан изборној реформи, коју је тражила либерална странка, те је са својим кабиметом морао дати оставку и уступити своје место Браћану. Мајореско је био познат као веома далековид политичар. Као такав он је рескирао да Румунију омрази с Бугарском и да у Балканском рату интервеннше у корист Срба и Грка. Био је искрен присталица српскорумунског зближења.

Глад у Белгији — Енглеска помоћ немачкмм жртвама. —

Председник општине у Шарлероу дошао је у Лондон и описао Енглезима ужасан положај, у коме се сада налази Шарлеоа и цела провинција Гено. Немци су од становништва одузбли све животне нзмирнице, и ако је цео тај крај индустријски, те се храна стално довози из других покрајина. Сваки рад је стао, а треба се исхргнити.У самом Шар лероа и околини налази се у потпуној беди око 500.000 душа, а у целој провинциј|И Гено више од 800.000 душа. Из Лондона је одмах испослан

први транспорт животних н!а 1 м | И 1 рница у ту несрећну покрајину, коју су Немци потпуно опустошили. Тај је транспорт послан у пратњи пуномоћника америчкоги шпанског посланика у Белги 1 ји. Немачке су власти гарантовале преотавн 1 ицима тих неутралних држава, да те намирнице неће употребити за своју војску.

Грчи Н рат — Мишљење грчких листова о руско-турском рату —

Целокупна штамца коментарише ситуацију, која је створена покушаним препадом Турске и вели да је Грчка

желела живети у миру. Ј1истови мисле, да мир на Балкану зависи једино од Бугарске и изјављују да ће Грчка чувати своје интересе. Сир Елијот, енглески послапик, имао је пре неки дан у Скупштини разговор са Веницелосом. Предмет разговора је непознат. Лист „Неа Хелас“ вели, да се турска поморска акција сматра, у грчким политичким круговим, као увод у рат са Русијом. Исти лист вели да је енглеска^флота у Средоземноме Мору добила наредбу да буде спремна и да се са француском дивизијом крене ка Малој Азији.

Со ношег ротишто НА ЈАГОДЊИ, БОРАЊИ И ГУНЕВУ Ваљево, 25. окшобра У току 23. октобра на Јагодњи, Борањ! и Гучеву водиле су се само артиљериск< борбе. 0К0 ШАПЦА Истога дана непријатељ је покушао напај на наше положаје југо-источно од Шапца али је са огромним губицима одбијен. НА ОСТАЛИМ ФРОНТОВИМА На осталим фронтовима није се десилс ништа значајније.

1]9Ш Три нова мин!истра. —

Министзрска криза У Италији решена је на тг 1 ј начин, што су из отарог кабинета испала) три ми 1 нистра. За новог министра спољних послова дошао је бнрон С о н и н о; за министра финансија М а р к он о и за министра привреде О рл а н д о. ^ ♦ Нови М)инистар спољних послова б-рон Сонино рођен је у Флоренцији 1847. године. Од 1887. био је неиолино пута министар унутрашњих дела. Године 1906. и 1909. био је председник министарског савета. Он је врло утицајна личност и у парлг(менту и на двору, ма да не ужива вел!И)Ке

симпатије итадијанског јавног ми шљења због овога неодлучног др жања у питзњу прилажења Ита лије Тројном Споразуму.

та

— Распис М|ин 1 истр!а Фи)нансија пореским одељењима. Мииистар Финансија г. др. Л. Пачу упутио је овај накнадн« распис свима пореским оделењима у земљч: „И ако сам наредио да се наплата пореза што успешније врши, ипак, из поД|Несених извештаја за прошлих петнаест дана, види се, да се у наплати порезе није кренуло на боље. Чак имзм уверења да ни општински часници нису исплатили свој порез не

лаца). Једна сенка (излазећи из стене) — Браћо Немци, видите ли тамо гомилу белих костију? То су гробови, које је Виљем посејао. Од њих би се могла саградити варош. Г л а с — Доле Убица! Појављује се „милитаризам" на позорницу са шлемом и царским знгцима. Носи буздован и убнја ненаоружане људе, свештенике, жене, децу и старце, који лропазе поред њега. Он скаче преко њихових тела и удара их, ма да не дају никакве знаке живота. Апи се ускоро на њиховом месту појављују савезни владаоци. „Убица" појури на њих, апи лримети да је његов буздовзн постао једна обична батина. Погледа око себе, потражи друго оружје, али нађе само штаку аустрмјскога цара. Појавише сетри бела духа и заузму место у днУ и на обемг странама позорнице. „Милитаризам—кајзер" изгледаци забринут. Сенке се прибли-

жише: Он замахну на њих, али се његова батина преби на двоје. Једаи гледалац — Какве су ово три сенке, господине ? Д р у г и — Зар нису то три Суђаје ? Т р е ћ и (свечано) — То су Правда, Разум и Хумгиост, које су увек триумфовале. Три сенке подигоше десну руку. Одмах, са свију страна, дођоше гомиле људских бића, пред којима се дизаше облак од прзшине. Усред ове прашине појављиваху се најпре главе, — мртвачке гпгве, чије очи, сувише раширене, изражаваху још самртну борбу и ужас последњег часа. Озе главе су биле покривене пруским шлемоеима, француским качкетима, руским, густријским, белгиским, енглеским и српским војничким капама. У колико се прашина слуштише, примећиваше се да су то глазе скелета оживљених. Образовз се један круг. Сваки Немац пружио је руку двојици стрелаца, и чује се страшан

звекет костију, који постаје све јачи и јачи. Круг се смањује све више и више око кајзера, ноји стоји згједно са парчетом његове маршалске палице. Ђавоље коло — Погледај, убнцо! Ово је мнлионити део оних које си ти Убио!... Коло постаје све брже... Звекет костију постаје тутњавг, затим јдно страшно рнкање. То је права бура око кајзера, стеже га, ломи га и најзад пропадају сви у земљу уз страшну грмљавину. Један полицајац (јурнувши на позорницу) — Ова је представа бунтовничка и непз)триотска. У име царево ја је морам забранити. Гомила — У име немачког народг, ћути, или ћеш погинути!.. Полицајац се уплашен повлачи. Велико одушевљење код народа, који виче: „Доле тирани! Живео немачки народ!"

— Французи не примају ништа од Виљема. Два подпрефекта француског департмана Арден, допутовавши у Париз причају, да се Виљем у почетку септембрз налазио у Шарлевиљу, код Седана. Цар је наредио да се пробију зидоаи трију суседних кућа и у тој згради сместио се он и његова великз свита. Виљем је хтео да о свом трошку обнови историски ззмак Белви у коме је после предаје код Седана живео Наполеон Трећи, а који су сад опљачкали Немци. Међутим, власнин тог замка, нотар Седана, одбио је ту понуду. Општински савет Седана није хтео да прими 1000 франака, које је Виљем поклонио за варошку сиротињу. У опште, француско становни-

штво никад није к|рило, да у Виљему гледа сзмо насилника и отимача. — Ум за морем, смрт за вратом. —

Кажва би бнла судбина Русије и Француске кад би Немачка и Аустрнја победили? То нам објашњава „Нова Слободна Преса" у једноме од последњих бројевг, у чланку „Уништење непријатеља — наше свето начело", из кога саопштавамо један пасус: „Фридрих Други увек је имао за циљ не да победи непријатеља, иего да га уништи. Граф Молтке продужује ову лепу традицију... Он зна да ми не можемо уништм™ потпуно с глоба земљиног Ру* сију и Француску, али ми можемо да употребимо сву своју силу да рат, који је отпочет против нас на једаи ужасаи намии и са једном тако великом мржњом, по-