Пијемонт

Београд, ПОНЕДЕЉАК 27 Октобар 1914 год. БРСЈ 5 ПАРА

Број 271. Година IV.

Уредник : Коста М, Луковић

Кирија и — Пред састанак На Поред закона о реквизицији и ванредним кредитима, у наступајућој краткотрајној сесији Народне Скупштине има да се донесе још један закон од еминентне важности. Реч је о доношењу закона о ослобођењу војних обвезника и необвезника из пограничних места, чија је привредна способност због ратних прилика сведена на нулу, од плаћања кирија за ратно време. Ослобођење од плаћања кирије војних обвезника и поменутих категорија обвезника путем закона, значи унидање ренте на неаокрешностн за време рата. На приговор који би се могао истаћи: зашто баш само ренту на непокретност — кирију — а не и ренту на ликвидни капитал укинути, и зар не би било пробитачно сопственицима, којима се рента одузима за извесно време, дати бар какву накнаду? ево ових двеју иапомена. Питање о укидању ренте иа ликвидни капитал није могуће реши ги на исти начин из тога разлога, што вредносг тога капитала не расте онако аутоматски и чисто механички као вредност првога, те би истоветно третирање оба капитала било неправично због њихове основне разлике. Ипак, сопственицима којима се укида ратна кирија, могу и треба да се учине ове олакшице: ослободити их плаћања порезе на зграде и — интереса на хипотекарни кредит. Наравно, да и законско правило о ослобођењу ратних кирија има да се ограничи са два изузетка. Ослобођење кирије ваља ускратити: (а) лиферантима чији се профиг за време рата само повећао, и (б) оним лицима којима је њихова привредна делатнос г донела бар просечан принос.

интерес Јодне Скупштине. Као регулатор односа између разнолико привредно јаких редова својих грађана, држава је дужна да преко своје законодавне власти, стане уз слабије. На влади и народним представницима је, да формулишу и озакоме ослобођење од ратне кирије и од плаћања интереса на хипотекарни кредит.

Из бојм линнје „Од оних јевтинијих“... Десило се у Јаребицама. /едном нашем војнику досадио тајин , аа хтеомало, аромене ради, бела сомуна. Оде хлебару и затражи један хлеб, аружајући му грош. — Е од данас је аоскуаио лебац\ Два гроша је комад. — Па добро, не даде се збунити војник, кад је од данас аоскуаио, дајдер ми од оних јевтинијих, један јучерашњи.

— Ратови руско-турски од султана Мустафе другог, па до данас —

1695. године Петар Велики заузео је приморје Азовског Мора, али је био потучеи и приморан да се повуче. 1696. годи :е Петар Велики објавио је ионова рат Тусској и Азов је припао Русији. 1703. године, за владе Султана Ахадеда Трећег Турска је повратила Азов. За владе Султана Мехмеда Првог рат је поново објављен због афере кримског хаиа и Азов је био изгубљен. 1768. године, Козаци су прсшли на турску територију и зша или Јалту. Султан Мустафа Други објавио је рат Катарини Доугој. Мир је закључен за време Султана Абдула Хамида 1. 1786. године, Руси су прешли

Кавказ, заузели Бесагабију и рат је завршеп за владе Султана Сели^а Трећег. 1810. године, Сулган Мехмед други објавио је рат, који се свр шио интервенцијом Енглеске, ка да је Наполеон објавио рат Русији. 1828. годин^ Рускја је објавила Турск )ј рат и мир је био закљу чен 1829. године у Једрену. 1853. године био је криадски рат који се свршио 1856. године мироад закљученим у Паризу. 1877. године, за време ■станка у Босни и Херцегозини, под вла дом султана Абдул Ази а, Русија је отворено поиагала устанике и најзад је објављен рат Турској за владе султана Абдул Хамида. Овај рат, завршио се Саа Стефанским мироад, који је ревидира . на Берлинскиад конгресу.

Пећорек је шн — ..Освајање * Србије иде нешто потешко —

Швајцарски лист „Цирихер Пост“ има извештај изБеча, да су у врховној команди аустриске војске извршепе нове измене. Генерал Ауфенберг, који зјТог „болести" напустио заповедништво над галицијском армијом, постављен је за команданта јужие. аустриске армије, т. ј. према Србији. У Бечу се жели, да се ствари на јужном ‘фропту поведу мало бржим темпом. Поћореку је одузета команда над трупама у Босни зато, што код тамопхњег стаповпиштва није умео да изазове поверење.

Руиунија и Ника Односи се све више заоштравају У Букурешту се много говорп о сукобу између министра финанснја Костнпеска и немачког посланика Бугаа. Последица тога је з.ахтев румунске владе у Берлину, да се Буш смени. Већ сутрадан после смрти краља Карола, Буга је јавио у Берлин, да не може гарантоватн за држање Румуннје.

На то је берлинска влада забрапила извоз медикалија, које су купљене за румунску војску. Румунска је влада протествовала, али без успеха. Недавно је Немачка тражила да јој се дозволи да из Румуније извезе жито, које су покуповали немачки агенти. У том циљу Буш је лично отишао код министра финансија Костинеска. Кад је овај одбно захтев, Буш је праснуо и рекао да Немачка нше задовољиа Румунијом. Иатоје Костинеску рекао: — Ви велите, да сто незадовољни Румунијом? Добро. II ја вам одговарам, да смо и ми незадовољни Немачком. У сваком случају ви треба да се сетите, да говорите са земљом која располаже са пола милиона бајонета! Румупска је штампа веома лепо иоздравила овај одговор немачком насртљивцу.

Уцммч — Замак кнеза од Монака —

Немци с.у заузели чувени зћмак Маргае, западно од Ремса, који припада кнезу од Монака. Они траже од кнеза да за замак плати два и по милиона фрапака откупа, иначе ће га уииштити. Кнез од Монака, као вла далац неутралног града, обратио се с неутралним државама протествујући против таквог уцењивања. У замку Марше поред многих збирака налази се п чувена збирка оружја.

— К|ратки извештаји са свих бојишта. Београд, 2«. октобра. На нашим фронтовима било је једино значајније то, да је код

Шапца одбијен једзн аустријски напад. На западном ратишту није 6ило знатних промена. На северу Немци нападају код Араса, али са мало успеха. У Аргони и у пределу Сен-Ибер одбијени су јаки немачки напади. — Ппложај савезника је веома повољан, нарочито н>а крајњем левом и десном крипу. Пошто су разбили десно крило аустро-немачке армије на Сану, Руси су продужипи офанзиву на целом фронту. Аустријанци, кој« су бранили те позиције, повукли су се: један део у Угарску, а други ка Кракову. У Јерменији руске су трупе с Успехом напале турске одреде.

— Рад Прве Резервне Војне Бопнице. (Од нашег догшеника)

1 Крагујевац, 23. октобра. Жаним што Вам не могу писати о раду свију овдашњих болкицз, пошто за сваку од њих има посебице нешто лепо да се каже. Будући свега једанпут рањен, ја сам лежао само у Првој Резервној Војној Болници, те сам према томе, само њен рад могао изближе да упознам, па, по свршеном лечењу, сматрам за дужност, да преко јавности проговорим нешто мало о тој болници; наравно, у име захвалности. + Само прођите једанпут, учините пооету Првој Резервној Болници, па> ћете имати прилике, да се уверите какав ред влада у њој. Наша болница, и ако има у њој песме лакших рањеника, више је од свега озбиљна. Озбиљна, кажем за то што је већина њених рањеника и болесника тешко повређена и озбиљно болесна. Отуда у њој влада дубока и отмена тишина, која је исто толико потребна нама, рањеницима. и болесницима, за опорављење и сан, као и нашим драгим и поштованим лекарима, који су нам све своје снаге свесрдно посветипи. №ти I Рад — Шта се догодило у Ремсу од 20. августа до 5. септембра. Немци у вароши. — Прво бомбардовање. — Реквизиција. — Афера два парламентара. — Глоба од 100 милиона. — Принц Август Виљем. Виделм смо једнога становника из Ремса, једнога од виђемијих-, грађанз, који је, стицајем догађаја играо важну улогу у историји ове вароши у току последњих десет недеља и који је сам доживео све веђе догађаје, који су снашли варош од згузећа немачког и за време бомбардовгља. Из велике скромности овај очевидац, коме се може веровати, није допустио да му поменемо имс. Ми ћемо се ограничити ка то да верно изнесемо његову причу. Од 20. августа Ремс је отпочео да трпи мучења. Свако је у вароши знао, да ј« непријатељ близу

и да се приближавг вароши. Пред сгдник спштине, доктар Ланглег, старац од 66 година, пун грађанских врлина, издао је прокламаци|ј(у, у којој огопштава нгроду, каква му опасност прети. Позивао је грађане да остану мирни и да сви који имају оружје, да га преДГ|ју у општини истога дана. То беше учињено. Забринутост код народа увећавала се и због тога, што нису знали, каква је судбина немењена Ремсу и д.а ли се он сматра као слободна варош или као тврђава, а У том случају био би бомбардован. 21. августа, лред вече, указаше се пред градом праи Немци. То је била једна омања група официра, који су отишли на спавање у општину и приморали су председника да проведе целу ноћ са њима у општини. Сутра дан, око 8 сати, дошао је интендант генерал Цимер, У пргтњм свога секретарз. Интендант је издао наредбу за реквизицију 100.000 кгр. хлеба, 50.000 кгр. зоби, 25.000

кгр. поврћа и 60.000 литара скрћета, не рнмунајући сламу и сено. Немцк су тражили кауцкју од М 1 ИЛИОН франака, као гаранцију да ће оае стварм бити наб>?вљене. Ооа сума требала је бити предата на два пУТа: једнп петина истога дана у 5 сати а ресто сутра дан. До« је интендагнт Цимер бадо у 0 ЛШТИ 1 НИ, једна гран.тта експлодадрала је у бли!зини. — Вас експлознрт? — узвикну Немац. — Ви знате да немате право ништа да бг(цате у ваздух!.. Он је мислио да је то био неки мост или утврђење, које су Французи рззорили. Паде још једна граната. Бомбардовали су варош, али је интендгвт мислио да наши топови пуцају на варош. Он исказа то мишљење. Становници Ремс?), иоји су били с њим, уверавали су га, дз је то немогуће. Један од њих оде на место где је експлодирапа граиата, узе једно парче и донесе гж интедданту, који позна да је немачка граната. Интендант пребледе, не могући

ништа да разУме. Бомбгрдовање је постајало све јаче и јаче. Одлучено је да метну белу заставу на катедргну, а Немац је послао наредбу батеријама да лрекину паљбу. После 45 минута, када је већ испаљено око 200 граната ма варсш, и кадг! је оштећено доста кућа, мгђУ којима и црква Св. Ремиа и Св. Андреје, и када је побивено око шесет лица, ватра је нресталг!. То је било прво бомбардовање Ремса. Цимер изгледа да је хтео да искаже своје жаљење због тога (сн сз лично излагао вгггри својих сопствених топсва), те узвикну тоном искреног дивљења: — Ви кмате дивну катедралу! Иотога дгна интендант се врати у пет сати. Оде у коњичку кгрзрну, где је требала да буде предата реквизиција, али нађе затворена вргла. Ражљућен, одјури у спштину, где нађе председника са нсколико виђенијих грађана. Интгндзнт је бно страшно љут. Он је био Сзксонац, али по на-

рактеру прави Прус, напрасит, суров. Он је искалио свој гнев на председника’општине, на грађа,не Ремса и на цзлу Француску, обасипајући све редом увредама. — Увек је то тајко! У Француској се само прича! Ви сте брбљивци и лењивци! Али, платићете кам ви то! Платићете! Платићете! Цар нам је казао, да ћемо отићи и до Пиримеја, гко затреба! Видећете!.. Кад смо му окренули пажњу, да ми нисмо очекивали Немце и да за једну тако велику реквизици/ју треба доста времена, да немгмо срестава и људи, Немац није хтео ништа да чује. — Нека жене раде, ако нема људи! Најзад је одобрио одлагање рока и прнстао је да чека до сутра, 23. августа у 5 оати. За то време десила су се два догађаја, који су учинили да с још мање воље скупимо реквизицнју. После подне немачке трупе ушлесу у варош: око 40.000 Саксонаца,