Пијемонт

Стр. 2.

!П И Ј Е М 0 Н Т-

Број 228.

Немачка не плаћа више своје дугове извансвојих граница. И то је натерало стране банкаре да обуставе давање кредита Немачкој. Ма да је њујоршка пијаца затворена, ипак финансијски кругови подилсу таксу државним артијама Тројнога Споразума, због тога штоје њихова победа несумњива. Све то показује, како јављају из Вашингтона, да је у интересу Северо-Америчких Држава да се победе Аустријанци и Немци и да се сломије немачки милитаризам.

— Турока мије оигурна од стране Бугарске. —

Према вестима из Цариграда, там^ошљи бугарски посланик изјавио је да ће Бугарска остати неУтрална. „Утро Росији" има извештај из Софије, да је пре неколико данз> руски посланик имао дужи разговор са Радославовом и министром војним, Фичевом. Они су тврдили да не постоји никанва војна конвенција између Турске и Бугарске. Радославов је на крају рекао: — Бугарска неће ниш т а р а д к т >и б е з о д о б р ењ а Р у с и ј е.

Дарданели — Поморски значај Дарданела. — Је ли могуКан пролаз савезмичке флоте кроз Дарданеле ? —

Може се предвидето, да ће Тројнм Споразум предузети све могуће мере, да што пре продре кроз Да 1 рданеле >и да тако примора Турску нз попуштање. У осталом, руска политика је од вајкзда тежила, да оствари слободан пролаз кроз Дгрданеле. Да ли се кроз ове мореузе може да прође? Ово је пмтање неколико пута постзвљано и дискутовзно, али се на њ ипа« «е може каггогорички одговорити. Насилан пролаз кроз Дарданеле извела је 1770. годмнв руока флота под командом сир Џона Елфистона. Тада је одбрама била слаба, пошто је домашај тадањих топова би>о много мањи него данас. Али вгља имати на уму, да је и руска ескадра била према томе олабије наоружана, па ипак је успела да се провуча кроз Дар-

земљу. Лежи и копа. Изрмо јегомилицу испред глазе, копа с бока, ислред себе; већ је цео ушао у земљу. Немац сече куршумимг, олоео звиждм изнад тебе. Чинм ти се над твојим леђима, па би хтео да све дубље улазиш у земљу. Лопатица само ради. Урио се човек за аршин у земљу, клекнуо на колена и сам почиње да шиба Немце оловним бичем; — Чувај се, прико. - За првима истрчавају други, десетине, читави низови. Потрче, ла прилегну. Укопавају се. Погледаш, веЂ су свм нз пољани. Стотмна бичева шиба Немце У шуми. Тамо су постали обазрмвији, пуцају ређе, те им паљба није јака и бију нзм изнад главе. Олова лети много, а од стотнне зриа тек ако једно погоди. Није сам Наполеон, еојни стручњак, узалуд рекао: — Да би убио једиог непријатеља, моргш на њета избацити топико олоаа, колико је он сам тежаи.

данеле, благодаређи томе, што су форови били ретки и што су утврђења била у рђавом стању. Мореуз на свом уласкУ нијо шири од 4 километра. Веома старе фортификг 1 Ције 1 али ипзк поправљене за време рата са Италијом, а тако исто и недавно, бране улаз код Седил-Бара и Кум-Калеа. Даље, на северу и истоку пут се сужава непрестано, док се не сузи на 1600 метара. Ту се налазе положаји ЧанакКолеси и Нзгара, где је од триполитанског рата монтирано много тешких топзва. Сем тога, морске струје непрестано мењају јачину, тако да флота не може да прође кроз мореуз са истом брзином. Сем тога, као што се знз, по свом мореузу су Турци разбацали мине. Још се памти смело предузеђе једне итал 1 ијанске флотиле, која је за време турско-италијанског рзта покушала да се пробије кроз Дарданеле. Она је са много храбрости и вештине успела да продре до Чан 121 к-Калеси, али тамо је наишла >на неку врсту барикаде од гвоздене жице. Једва се избавила са великим губицима. Ово сјајно поморско дело, јединствено у а 1 налима модерне марине, изазвало је опште див-

који је добио одобрење својих другова у кабинету. Од Руса ће учествовати Плеханов. Мисли се да ће доћи делегати из Јапана и Северне Америке.

ОМ! цврат — Неуспели покушај португалских монархиста —

Италијански листови имају из Лисабона вест, да је ноКу изме ђу 20. и 21. октобра откривен у Лисабону и унуграшности покушај устанка, који су мочархисте хтеле извести. Пресечене су биле све телеграфске везе, покварена је на више места пруга. У Мафри, Сантарему и Браги стање је било врло озбиљно, али се на крају успело да се устанак угуши. Похапшено је неколико стотина лица, међу којима и познати монархисга Омен Христо, директор лисга „Рестуракао". Држи се да су покушај устанка изазвали немачки агенти, да бл на тај тчин спречили Португалију да узме учешћз у европ ском рату.

РИИЕ 0ПЕРА1Ц — Послв ввликих савезннчких по^беда, (Из „Журиал де Балкан и )

љење. Да ли би тако ието било и данас? Мји ипак мислимо, да би савезнична флота, благодарећи комби|нова,ној акцији, успела д,а прође кроз Дарданеле, нарочито ано би савезници у даном тренутку могли да искрцају сувоземне трупе на обзле Мале Азије и Црног Мора^ те да изведу истовремене нападе са мора и сува. У сваком случају нисмо далеко од решења овог питзња.

— Сазив међународног социјалистичког конгрвса —

После дугих преговора холандски су социјалисти успели, да добију пристанак свих европских социјалистччкпх партија, да се сазове међународни социјалнстички копгрес, који ће бити ове године у Амстердаму. Од немачких социјалдемократа биће престављена и већина, која је у Рајхстагу гласала за војне кредите, тако и мањина, која је била против; делегати ће бити Ледебур, Фои Хазе и Липерт. Енглезе ће заступати Магдоналд и Кајер-Харди, Французе Гед,

Прва је последица руске победе код Варшаве обнове љена снажна офанзива на целом фронту, и то како у Источној Пруској тако и у Руској Пољској иуГалицији. Према томе повлачење Немаца у Пољској продужује се, њихови су напори, да Русе задрже, пропали, и они су морали напустити и Лођ. Евакуација Лођа доказује да је пораз Немаца много тежи но што се мислило првих дана. На северу су, у Источној Пруској, према вестима агенције „Весник“, битке обновљене, а нарочито у околини Бакаларјева. И Руси су победили. Што се Галиције тиче, руска је офанзива имала великих успеха. Руси су поново заузели варош Стриј Јпосле бораба нечувене жестине, а Стриј је сасвим близу Карпата. С друге пак стране трупе, нагомилане иза утврђења Пшемисла, приближују се граду, да би га напале, и овога пута оне ће га, на овај или онај начин, и освојити. Ми смо већ истакли све значење што га има ово утврђено место за Русе; поновимо, да је пут за Краков после пада

Пшемисла отворен као и путови преко Карпата. На западном се војишту, на северу, у околини Изера и канала Ипрског, исто тако као и југо-западно од Лила, продужују огорчене битке.

Немци чине надчовечне напоре, да дођу до Динкерка и Калеа! Да ли ће доћи до њих? Може бити, али то неће бити ни у колико успех за њих. У осталом, они се неће моћи дуго онде ни задржати.

Со ношег ротишто ПОРАЗ АУСТРИЈАНАЦА КОД СМЕДЕРЕВА' Београд, 28 . октобра Команда Одбране Београда саопштаванам: Јуче око три часа у Југру непријатељ је почео преб цивати трупе на нашу обалу код Смедерева. До подне је пребацио шест батаљона и три митраљеза. Са нашим трупама вођена је борба на Пилици до 2 и по часа по подне, када је предузет контра-напад наших трупа, који се завршио у 4 по подне потпуним непријатељским поразом. Од пребачених нспријател>ских батал»она мањи је број претеран преко Дунава, а већиеа је заробљена или штинула. Заробљено је око 1800 војника и 6 офи I цира, међу којимаје и један нуковник. Заробили смо и два митраљеза. Наши су губици веома мали.

Крољ Длберт — Беспримерна владарска хладнокрвност. —

Из белгискзг главног ста«а јављају, да се пре неколмио дана краљ Алберт сзмо чудом сласао од смрти. У борбама у Флацдриј>и једна непријатељска граната , експлодирала је на десетак кора| ка од њега, омртно ра,нила њего| вог ађута>нта и два официра главног штаба, Краљ је остао потпуно хладнокрван и, пошто се пабринуо да се рањен|и сместе у болницу, продужио је да руководи нападом на Немце. Лшашн обала — Ко трвба да господари јадранским приморјем? Пнтање о далматинској обали врло живо гтретресају руски и италијански листови. Изазвана писањем италијанских листова, који, у своме националном егоизму, захте-

вају да јадранско приморје припадне Италији, петроградска „Рјеч“, орган познатог србофоба П. Н. Миљукова, пише: „У Италији се осећа све јачи покрет за активнију политику, исто као год и у Ру- I мунији. У току прошле не- ј деље сасвим се одређено п> I ворило у Италији о окупацији I Валоне, а у Румунији мање одлучно о заузимању Буко- I вине. Против Италијине на- [ мере немамо шта поменути. [јер се том одлуком пажња [ Италије уклања од обала Сло- | венске Далмације. Мора се нарочито водити рачуна и о | томе, да се чак и у савез- [ ној француској штампи („ће 1 Тешрб“) указује на Далмацију | као на остварљив циљ и пред=- | мет италијанских компенза- I ција. Наши дипломати треба- I ло би да за времена предузму I мере да се у томе случају не I би поновила историја Кавале. | Далматинска обала треба да . припадне Србима и Хрватпма: | то мора бити и збогзадово- | љења њихових оправданих г

А како 6и другојаче? Погледаш ли мало боље, да би га добро нанцшанио, већ ти пошље зрно. Хоћеш да нанишаниш једног што трчи, он је већ легао. Уместо њега бежи на сто метара други. Пу : шка сзмо игра у руци. Игра од узбуђења, скаче од брзог мењања нишана. Наши, који су се укопали на другој линији у пољани, не могу дуго да леже. Сви су нервозни, више не владају собом. Расположења се мењају и могу да буду разна. Да би се ослабио утицај звиждањз танади, официр бодри. Шали се: — Гле, молим те, па ви ћете децо, овде заслати таио лежећи. Зар смо ми пасуљ, па де лежимо на трбуху? Напред, јунаци! Опегг претрчавање. Сад већ сто и нешто више метара под носом непријатељу. Тамо, изз дрвећа, чује се команда. Руке су се замориле, лактови бриде, а лопагта, кво чунан на разбоју, лети и лети. Алм сад се не можеш много

укопзти. Зрна не да бију, него пљуште као киша, Непријатељ је такође нервозан. Пуца и пуца, а на когз, куда, — он и не види. Тамо... у поље... Уопште на непријатеља... Копа се сзмо мало удубљење за себе. Десет удара лопзтом за пушку: да се још последњи пут Немац шине оловом. И сами бију на Немца уопште... Празо пред себе... Само прашти. Тренуци се отегли као векоеи. Лежиш пет-десет минута, а чини ти се дуго и дуго. Чисто би скочио и потрчао. Командир чека тренутак и, скочивши, узвикује: — На јуриш, напред! — У-у-р-ра, у-у-ра, у-ур - р - а - а - а! — грми целом пинијом и Немац не дочекавши на бајонет бежи у дубине шуме. Сзд отуда, иза дрвећа бију на избор. Наши у опкопе, немачке, али ови су узвишењима, насипом окренути из шуме, — треба грудобран пренегги на другу страну шанца. Још пре два, три дана у тим шумама су гроктале пушке, прш-

тали митраљезк, експлодирале стотине шрапнела, а сада је све тихо и мирно, На десетину километара зелене се свежи замишљени борови. Међу њима густи.поцрвзнели храстови, јасним златом пожутеле стара брезе. Негде у близини чу се усамљен пуцањ, који св учини тако диваљ, неумесан. — Шта је то ? — Шумар је пуцао, — објасни ми вођа кроз шуме. Сигурно је гађао коју ткцу. Ја и мој вођ ишли смо кроз шуму и од недавних бојева видели смо само дуге лин-ије јамица и шанчева, и гомиле остгтана немачке и руске крваве кале и торбе, кошуље исцепане на траке, Ево између лешчаних шанчееа свежег гроба. На њему је крсгод младе брезе, мали, бео, ненако чист. Дечји. Поред гроба, у јами, сложено је једанаест платнених торби. Н>их су носили њихови господарм, који су оаде погинули, Зашто баш овде?.. Осврћем се на

све стране, — на десет корака, једна залутала гранатг> скрхала је врх бора и распрснувши се, Ј убила једанаесторо браће, Торбе ј су биле пргзне. Из њих извађена | писма још нису стигла да се раз- I лете, него су лежала унаоколо. [ На њима су печати Олоњецне, I Псковске, Тамбовске, Иркутсне губернијс. Има и оз Кавказа. Из Казана Пархедину Шарофогдинову. Једно је писмо без коверте. Киша га је уквасила и умрљала песком, Неписмено. То пкше млада жена: — Мили мој, муже, Вањечна! Нисам ни годину дана проживелз с тобом, а тебе су ми узели увојску. Тн ск сад у рату, Вањечна. Писао ои, да ђе се рзт ускоро завршитм. Драги Вањечка, сумњам. Милк, љубљени муже, за.р ћу с* с тобом за навен растати!? Зар те више нећу видети, Вањечка? Ззр неће доћн онаЈ тренута« у # и ' воту, кад ћу ја бити опет уз тебе. Драги Вања, много сам мнсли *»ислила. Орце ми се стегло нао У