Пијемонт

Врој 228.

„П И Ј Е М 0 Н Т-

тежњи, као и због преуређивања Балканског Полуострва на чисто етнографским основама“. Рлп-шш №1 — Неуспела турска офанзива. Париз, 27. окт. Саошптење врховне команде кавкаске војске: 26.октобра у расвитак, борба близу Кеприкени поновила се новом снагом, кад је непријатељ упутио своје трупе концентрисане у предел> Ерзерума, које су опет биле појачане гарнизоном из овог утврђеног места. Судећи по начину акције и према другим прикупљеним обавештењима, немачки официри командују Турцима. После подне борба је нарочито постала упорна, кад су Турци поткрепили овоје претходнице новим свежим трупама. Међутим њихов покушај, да опколе једно наше крило, пропао је. Захваљујући храбрим нашим трупама могли смо у вече, кад се борба утишала, задржати све што смо били освојили. -Једна наша колона докопала се позиција Каракилиса и Абазелкерепска. 25. и 26. октобра иеприја тељске крстарице појавцле су се ца обалама Кавказа,

Шт ввш Долазак посланика Јављају нам из Ниша, да је велики број народних посланика већ стигао у Ниш. Сутра и прекосутра посланичкиклубови појединих стра^ нака држађе седнице, накО’ јима ће решавати о своме држању у Народној Скупштини. За наше браниоце У одбор за прикупљање топле одеће за наше браниоце за кварт теразијски ушли су: Прва група: г. Велимир Марковић, парох београдски, г-ђа Александра Голубовићка учитељица у пензији и г-ђица Видосава Јовановићева. Друга група: г. Миомир Миленовић, уредник „Политике" и г. Аца Крстић. Отпочели су по својим реонима прикупљање ствари и

новчаних прилога за наше ратнике и браниоце Београда и околине. Са задовољством констатујемо, да се грађанство с највећом предусретљивошћу одазива лепим прилозима свима члановима и по свима квартовима. Нови посланик На место г. Николе Протића, народног посланика, који је изабран за председника општине рипањске (округ београдски), долази г. Милутин Трифковић, економ из села Борка. Пензионисан Г. Љубомир Рајић, члан Управе Града Београда, пензионисан је. За наше сиромашне ратнике Моле се становници Дунавскога Краја, у колико су још остали у Београду, да [своје прилоге Одбору за прикупљање топлога одела за наше сиротне ратнике доносе или шиљу у Капетан-Мишину ул. бр. 18, председнику пододбора за тај крај г. Јовану Миодраговићу, професору у пензији, где ће и признанице добити. Ако би се ко и од оних, који нису у Београду, сетио и могао што да пошље, одбор би му још више био захвалан, заједно с оним дичним ратницима нашим, који им бране домове и Отаџбину и за које се ово и купи.

Вош у позадини — Најновија одлука Жељезничнв Диренцијо Према одлуци Дирекције Српао-х Државних Железница за сада ће саобраћати на пругама у позадини само по један мешовити путнички воз у овом правцу, и то: 1) Између Ниша и Цариброда: воз 222 полази из Ниша у 8 часова јутр стиже у Цариброд у 12 часова и 51 мин. по подне; воз 221 полази из Цариброда у 2 часа 20 мин. по подне, стиже у Ниш у 6 часова 43 мин. у вече; 2) Између Ниша и Скопља: воз 150 полази из Ниша у 5 часова 43 мин. по подне, стиже у Скопље у 5 часова у јутру; воз 121 полјзи из Скопља у 7 часова 10 мин. у вече, стиже у Ниш у 5 часова 1 мин. југрт; 3) Између Скопља и ЂевђелијеГуменџе: воз 1148 полази из Скопља у 6 часова 14 мин. у јутру, стиже у Гуменџе у 2 часа 40 минута по подне; воз 1121 пола зи из Ђевђелије

у 11 часова 52 мин. пре подне, стиже у Скопљ9 у 6 часова 2 м. по подне; 4) Између Скопља и Митровице: воз 1122 полази из Скопља у 5 часова 15 мин. у [утру, стиже у Митровицу у 11 часова 1 мин. пре п.тдне; воз 1221 полази из Митровице У 12 часова 56 мин. по подне, стиже у Скопље у 6 часова 20 мин. у вече.

— Досетљивост једног командира ескадрона. Да Срби прилично изобилују псовкама позната је ствар. Нарочито за време |рата о<не су и у редовима официра и у редоввша војника постале готово ноопходне. Један коњички официр, руски ђак, који је командир ескадрона, а познат, опет, као велики противнијк псовке, решио се да је, ако ,не у целзј српској војсци, а оно бар код СВ 0 Ј 1 ИХ водних официра, сасвим искорени. Ево, шта је 01 Н рздио. У менажи ескадрона, у којој су командир и пет водних официра, командир је забранио дасе за време обеда употребљава псовка. Он је предвидео за сваког оног официра, који за време ручка или вечере псује што год или изговори у о<пште макву зазорну реч, казну од 0.20 дин. Прмход од овога, по наредби командировој, има се уступити. Српском Црвеном Крсту. И, за време првог ручка после ове издате наредбе командирове, Српском Црееном Крсту пало је прилога 36.80 дин.; што знами избачено је које псовки које погрдних речи 184. Сам командир приложио је тада 3.40 дин., или изговсрио је 17 забрањених речи. После овог нрвог опита, командир је се свој1Им официрима решио, да се новнц од ове казне пошље Црвеном Крсту кад он бУде представљао суму од 200 динара. Изгледа, да тај дан, и поред бојазни од овако драконске казне, неће бити далеко!

Кроз Београд — Репортерске белешке. —

БЕЗБЕДАН ПОДРУМ И БЕЗБЕДАН СТАН. Један газда имао у центру вароши стан са две фбе и кујном. Тај стан иије хтео нико да узме под кирију зато што је скроз влажан. Једино што је било до-

кљештима, а на њему лежи тешки, претешки камен, одкад сам се с тобом растала, Вањечка, мили мој. Прочитао сам то писмо и опет ме је нешто повукло ка сиротном гробу код опкопа. Као живоме, гласно сам прочитао Вањечки писмо од његове жене. Ископао сам у песку од гроба дубоку рупу и у њу сам за 1 рио писмо. Нека и оно лежи са „Вањечком". — И за ово ће писмо одговаратм Виљем пред Правдом Сввта, — врошло ми је кроз главу. За тај Вањечкин гроб. Зг те бескрајне сузе, које ће сваке ноћи обливати младу удовицу, која ће уззлуд чвкати овог драгог Вањечку. Дођв ми да, мвсто жвне пољубим Вањечку. Спустих се на колвна пред гробом и усрдно пољубих хладни и моири пвсак гроба: — Збогом, Вањечка! ПО СЕЛИМА. Усред поља, између шумз налазе се села. Једно, друго, трође,

сва су слнчна. Око њих <и сред њих, по улицама, уздуж и попреко шанчеви, ограде, жица. Од кућа су неке разрушене, друге изгореле, с трећмх су грпнате скинуле кровове и димњаке. Куће које су остале читаве, опустеле су. Сви сељаци причају исто: — Немци су све појели. Развалили су подруме, амабаре, чардане и све покупили. Рубље <и хгљиме су однели, стоку нисмо успели да сакријемо у шуми, па су је Немци отерали ообом. — Јесте ли Немце сасвим отерали? Неће више доћи? — брмжно литају сељаци. — Боље да сами дохватимо виле, него да нам опет дођу. — Што се они називају културним људима? — запитао је неки, који је, види се, читао новине. Поља и шумарци у окопини села местммице су изривеии гранатама. Нарочито где су циглане. Ако где стрчи димњак, — Немци мисле да је то сигнапна тачка. У-

хвате нас и кољу. Прође дан, два, три, а све је унаоколо било <и остало пусто. — Ето тако су нзпразно поклали нас и сва околна села, показивао ми је тзкво једно поље један сељак, коме су Немци кућу спалили, стоку отерали а оииа одвели на кулук, да им копа шанчеве. — Тешко ми је било на згаришту, — објашњава ми он своје невоље, — и ја сам отишао у поље, где су се тукли. Да гледам. А можда, мислим у себи, може и на мене наићи који куршум. Боље је то него такзв живот. Попнем се на неку ограду, да боље видим, а они одмах дотрче. — Тм си шпиун, ти Русима дајеш знакоее, — Одведу ме свом ђенералу. Неки дебељко. Лежи у домаћој х 31љинн на дивану у кући католичког попв. — Је си ти шлиун? — пита. — Тебе ћемо одмах стрељати. — Можете од мене и чорбу скувати, — кажем ја.

бро у том стану, то је лодрум на сводове. Првих дана бомбардовања, кад је свет почео да се склања по подрумима, газда од стана зелепио је иа кзпији своје куће следећу објаву: „У истој кући издаје се едрав и удобан подрум под кирију. Подрум је на сводове и безбедан, Упитати у истој кући." На несрећу, неколико дана <по том, граната Удари у исти подрум и оштети га, док је горе кућа остала читава. Али то газду ни најмање не збуни. Одмах сутра дан освану на истој кући следећа објава: „Здрав и безбедан стан једаред већ оштећен од бомбардовања, издаје се под кирију. Н.З. Ниједна кућа која је већ једном ударена гранатом, никада није по други пут била бомбардована." Аутент.ично. Обе објаве имале су прописну таксенУ марку. — др.—

Ратие ситнице Према извештзјнма који су стигли, Франсоа, комзндант првога немачког корпуса, постављен је за команданта источне лруске армије. ♦ Како јављају руски листови, Немци граде лађе новога типа: средина између подводне лађе и торпедњаче. Ови нови бродови употребљаваће се за гоњење и уништавање подводних лађа.

ТЕЛЕГРАМИ Неутралност Данске КОПЕНХАГЕН 23. окт. — Министар спољних поспова изјавио јр; Да је његова влада због ступања у рат и Турске одлучила да саопшти зараћеним странама, да ће Данска и даље остати строго неутрална. Анексија Кипра АТИНА, 27. окт. — Штампа је повољно поимила анексију Кипра од стране Енглеза.

Последње вотн

Пресечена отступница Аустријанцима Парии, 27. октобра Јављају из Рима, да је победа руске војске на Сану ставила у најкритичнији положај поражену аустриску војску, која се сад налази потиснута на подножје Карпата одвојена од немачке војске и којој је пресечен пут за повлачење ка Кракову. У Истонној Пруској Петроград, 27. октобра Саопштење врховне команде на фронту у Источној Пруској. Борбе се настављају на овом фронту где су нашс трупе ваувеле Голдап. У правцу Млаве наше трупе, које напредују, вадржале су циркулацију непријатељских тренова на станици Солдау. Са оне стране Висле, Немци се повлаче од Виклувеца ка Несави (правац ка Торну) и од Конина ка Слупци (правац ка Повену.) Гоњење Аустријанаца Пешроград, 27. октобра На путевимт ка Кракову непрестано потискујемо позадину аустриску. На југу од Пшемисла заробили смо 25. октобра више од 1000 људи и више топова.

И дође ми да на њих искалим своју тешку судбу. Те ја изговорим ђенералу све. — Џелагги! — кажем му ја, — а не војниуи, ви сте. Ви треба да будете шинтери, а не да ратујете! Не знам, шта му је превео њихве п.реводилац, само ми је ђенерал дао лет њихових маргка и нареди да не идем у бојну линију. А како да не изађем? Код нас су шанчееи свутде. Боље да су нас све побили, него да умиремо од глади. Г. Петров.

Немачки гробови — Како Немци крију оружје. После вишедневних битака код Брвинова, сељаци из околине, посматрајући бојиигге, обрате п*ажњу на велииу гомилу, на којој је био, сем крстаче, пруски шлем. Знајући да Немци обично не праве хумке, сељаци се реше да

1 је растуре. Али су У место лешева нашли вепику количину муниције, пушака и митраљеза, које је непријате закопао при брзом отступању.

АМЕРИКАНСКИ Крљ Шапта извештава пош. публику да продаје сву робу по чудновато спуштеним ценама. Неколико стотина хиљада комада разних ствари за успомену к: о: електричне лампе, упаљаче, ташне, новчанике и т. д. од 50 п. д. па на више. Железпички сатови од 4 дин. па на више. 6-8

Поетплата на „Пн|еиоит“ стаје Један динар месечно.