Пијемонт

,!П И Ј Е МОНТ«

октобру обично седеле боне имућнијих породица са децом, нема никога. На свима богатијим кућама спуштене су шалоне. Париз није више Парип У подне булевари изгледају као главне улице по паланкама. Пред чувеном кафаном „Мир“ седе неколико официра и мали број странаца. Код „Крзљевске Кафане“ виде се неколико енглеских војника, који изгледају зачуђени што виае Париз празан и миран. Жене се ређе виђају него људи. Људи су у рату, али где су жене? Оне су болничарке или шију веш за рањенике и предају се томе послу предано. Шетачи, који се виде по улииама имају лица озбиљна, готово скамењена. Париз је забринут како ће се свршити битка на источној граници, јер ће у случају успеха бити отеране немачке хорде са француског земљишта. Ретко се виђа жена, кс ја не носи црнину. Не виђају

се, као у Лондону, батаљони да маршују по улицама, него има врло мало војника. Сваки, који је слособан да носи оружје, већ је отишао давно на бојиште, које се протеже више од 600 километара, од Северног Мора до Швајцарске. Чувари јавне безбедности у Паризу, такође су отишли, а њих су заменили грађани преобраћени у националну гарду. Али најбоље се види дејство рата у идејном свету. Рат је утицао на шездесетгодишњака Анатола Франса, великог сатиричара, социјалисту и великог револуционара, да обуче војничку униформу. Камил Телтан, чувени антиклерикалац, публиковао је у „Матену“ чланак, у комеЉредлаже да катедрала у Ремсу остане оваква каква је, у рушевинама, да би она била реликвија потомству, а да се поред ње сагради нова цркса, к ја ће бити слична еа старом у колико је то могућно.

РНТ нр МОРУ — Ко ће победити у Црном Мору? — Мкшљење једног војног сшручњика. —

Ово је девети и последњи пут, како се Руси и Турци сукаољзваЈУ на страшном Црном 1 У 10 ру. Сад ће се реилити и зап&чатити судбина Турске, чија ће застава усноро престати да се вије на ратним лађама. Како ће се развијат 1 и поморске операциЈе? то питање занима цео свет. Опергције на мору могу у опште да се разаијају у два правца. Може да се покуша да се одмах уништи непријатељска флота и друго, да се покуша ионрцавање сувоземне војске на непријатељоку тзриторију, До решавајуће поморске битке може доћи ако једна или друга страна хоће да окуша срећу и да принуди противника да прими битку. За десант пак потребно је да она страна, која хоће да га •изврши, мора да има апсолутну надмоћност над противником тако, да овај не може омести искрцавање и напасти и евентуално потопити транспортне бродове. У овај мах може се говорити сгмо о турском покушају да на руску територију избаце јаче трупе. Руси су за сада заузети на друтој страни. Пре свега, ако Турци мисле да озбиљно оперишу у том правцу, одма« ће имзти да се боре са једном незгодом: недостатком трзнспортних бродова. Турци би у Русију требали да пребаце бар 4—5 корпуса, па да М1исле на кака® успех. За ту војоку требало би око

300 осредњих трзнспортних бродова, а толкко исто и ратног материЈ!аЈла. Овета око би(Ј бродова, а међутим цала турока флота има око 200 бродова. Оем тога извести десант у једну војн|И|ЧК|И спремну држаау, као што је Русија, није лака ствгр. Да је другојаче, зар Немци не би покушали да искрцају трупе за леђа руској војсци? Турцима 6 и се могло десити, да им Руси униште одред за одредом, како који стане ногом на руско земљиште. Као што смо рекли, услов за успешно иокрцава 1 ње на туђу територију јесте потпуна надмоћност над непријатељском флотом. Турци на десант могу помишљати тек кад униште русну црноморску еокадру. Ни ту нису изгледи повољни за Турску. Турска се флота састоји из старих и омањих бродова. Сви су ти бродови у својој целини бежали у овоје време иопред мале грчке оклопњаче „Аверова". Дакле, нису никакви противници. Може се говорити само о „Бреслави" и „Гебену". Ми смо у своје време даши описе свих тих, а и руских бродова, па се сад на томе не ћемо задржавати. „Бреслава" је обична крстарица и неће бити много опнсна за Русе. „Гебен” је велика оклопњача - крстарица, која располаже великом брзином. Тај ће брод у опште и водити главну борбу са непријате-

љем, иао што је „Аверов" у турско-балканоном рзту; наравно, да, 1 вко ће се скромније понашати него овај. Против „Гебеиа" Руси изводе три модерне велике оклопњаче, које се, свака за себе, могу борити са њим, али оне немају толику брзину као он. У опште, руска је флота јача свима типовима лађа о.д турске флоте. Нарочито фасполаже са довољно најновијих подморских лађа, које су у овом рату своју важност веома подигле. „Руски Инвалид” говорећи о руско-турсним помороиим ратовима вели, да је ово први пут, да је руска флота бројно и квалитативно јача од турске, — Сада имамо посла са сразмерно слабом турском флотом, коју не могУ избавити ни немачКИ брОДОВИ НИ МНОПОбрОЈНИ И1Нструктори, којима је Немачка снабдела Турску, — завршава овај заанични орга 1 н ми 1 нистарства војног.

ггеску флоту, да не дејствује против војске која иде на Кале. Пренос и намештање ових топова стало је Немце доста труда. Они не помишљају да ратне лађе нису непокретне тврђаве и да косо гађање иј мерзера на лађе, од мале је важности због нетачности погодака. Овде, на равној обали, нема земљишта, које би по _ лужило као заклон овим топовима, иза ко а би могли пуцати као што је то случај к<" д морских утврђења, према којима се удешавају мерзери, који постоје за већ одређене и измерене тачке, куда ће лађе наићи. Испред немачких топова је широко море, где бропови, изван њихових домашаја, слободно плове и гађају обалу великим гранатама из морских топова од 30 и 34 сантиметра, и који имају врло тачне погодке. Ето како Немци бесциљно троше време и људску снагу на утврђивање обале, да би је осигурали од бомбардовања с мора. Међутим, то је могуће урадити једино помоћу чврстих, дуже време грађених утврђења, која треба више да су истакнуте у море.

Руси, као што се види, рачунају да ће сигурно псбедити. У прво време борба ће се водити око „Гебена”, Руси ће се трудити да потопе ову оклопљену крстар!ицу, после чега ће њиховз власт бити неоумњива. Та ће се дужност поверити руским онлопњачама и подморским лађама. Нартвно, да ово може да траје дуже времена, јер се „Гебен” може сак!рити у мореуз, а |и пловити ЦрнИ 1 М Морем, избегавајући да се оретне са руоком флотом. Важ 1 Ност „Гебена” многи м-ного преувеличавају, те сматрају, да та лађа може да има пресудан значај у поморском рату. Несумњиво, један добар раин 1 И брод може им 0 ти огроман значај (Аверов), алм то само кад нема танмаца. Међутим то овде није случај. Један пример за преувеличавање знача|ја ове лађе нека послуж и о ва ј случај. Кад су једног бугарског државника запитали, какво ће држање Бугпрска ззузети у овом рату, ојн је одговорио: — Држање бугарске владе биће одређено кад и судбина „Гебена”. Оног тренутка, кад Руси загосподаре Црним Морем, Бугарска ће моћи да потпуно пристане уз Русију. слика стања на европском војишту. (Из „Журнал де Балкан 11 )

— Бвсцнљно

трђивање бале —

бвлгискв

Немци су пренели из Анверса на обалу Севернога Мора два топа од 42 см. и десет мерзера од 28 см. Тиме хоће да спрече ен-

На запапном ратном војишту битка, која се бије већ од толико времена, изгубила је много од своје огорчености. Немци су попустили после огорчених покушаја, да се пробију кроз линију савезника и да продру до Денкерка 'и Калеа. Могућно је, међутим, да ће се они вратити том задатку с новим силама, као што је могућно, да ће се и коначно одрећи те своје намере. Толико можемо констатовати, према вестима, којима се може веровати, да су њихови напади између Непора и Араса много слабији него што су били последњих дана. На северу су и на истоку успеси савезнички осетни. И код Канбреа су Французи такође задобили терена. На десној обали Ена, Немци су покушали снажну офанзиву, али је ова пропала захваљујући француској издржљивости. Губитци су са обеју страна морали бити замашни у овим последњим борбама. Када се баци ретроспективан поглед на ред оштрих сукоба, који су се десили од почетка рата, као и на губитке, што су их ратујуће стране претрпеле,на изведене напоре са обеју страна, чудити се морамо и ди- 1

вити људској грађи, 'полету, издржљивости па и нервоз’ ном очајању тих људи, који су, на крају крајева, ипак само људи од костију и меса. Месо за топове, вели се сатирички, а међутим то месо и те кости чине се исто тако силне као и сами топови. На источној су ратној позорници руске победе потвр. ђене и од самих Немаца као и од Аустријанаца. Али руске се победе још и продужују; тако су код Нове Александрије Аустријанци претрпели тежак пораз. Руси су остали победници и код Пилице То је почетак дезорганизације аустријске армије и офанзива, коју је она најзад отпочела, обележава заиста уједно и њезину задњу офанзиву. У осталом, ова је офанзива настала само стога што су Руси хтели, јер.. је то улазило у њихову тактику. Код Черновица се бомбардовање продужује а замало [па ће Руси ући у град. То је питање само од неколико часова. Руска армија бескрајно надмоћнија над армијом аустроугарском у сваком погледу, и у организацији, и у бравури, и у броју брзо би и одавно свршила са овом, да Немци нису пустили на Русе своје најбоље снаге. Али су ове сад такође бијене, и неће дуго трајати, па ће судбина аустроугарске армије бити одлучена.

Будућа Европо — Рат ђв св свршити конанном деобом Аустро-Угарскв и Турске. -

Париз, 25. окт. Сваштампа предсказује пораз Немачке, Аустро-Угарске и Турске. „Фигаро" објављује чланак Анато-а под насловом „Слободна Европа", у коме вели, да ће нова руска победа у Галицији ускоритп дан ликвпдације Аустро-Угарске, док је ликвидација Турске већ отворена. Да би се привело добром крају уређење великих послова, Европатреба да има поверење у балканске иароде, као наследнице двеју заосталих царевина и^који су свн спремни. Народности очекују већ одавно да сване њихов дан. Међу рушевинама на Балкану и Дунаву биће ускоро места за цео свет, да се увеличају све

сле извесног времена изашао из рова, позвао „кога је ма|јка родила јунака", да пође с њим и још с тројицом другара правце непријатељском положају. Другари су ,ишли са стране железничкога пута, а он је сам узео правзц самих шина и ишао је усправно, држећи у левој руци пушку а у десној нераздвојну другарицу бсмбу. Кад су се сви тако приближили положају непријатељском, непријатељ прилуца. Наши храбри четници потрче »алред и бом6 е већ почну делати свој паклени посао, али један непријатељски нуршум погоди посред чела нашега јунака, и он падне на земљу. Видевши свога вођу на земљи, остали четници лритрче му, подигну га и понесу натраг, одакле су дошли. Они су то радили нз очигпед Аустријанзца, који су их гледали из својих ровова, али се нико није усудио да изађе из ровова, нити да их гони... То је кратка историја ране онога, који је лежао на носилима.

У болници, рањеник је упућен у Хнруршко Оделење, које је псд управом Америчке Мисије, где су га амерички лекзри одмах прегледали. Нисзм могао ићи за рањеником непосредно у само оделење, јер то одмах није било могућно, а и посао ме је водио на другу стрнну. Али, после једнога часз, присуствовао сам овоме чину у Комесаријату болничкоме. Ту је један болничар донео да преда вредности које су нађене код новога болесника. Ове се вредности, по правилУ болничкоме, чувају у нарочитој каси и враћају натраг болеснику, кад овај изађе из болнице, или шаљу његовој породнци, ако би овај у болници умро. Тада сам сазнао како се зове рањенин и одакле је родом. Бнлетен болнички је гласно: Радомир Милосављевић, четник, рођен у Горњој Коњуши, срез прокупачки, округ топлички, година 23. — Целокупно имање које је нзђено код јуначкога Радомира, износнло је 2 дннара и 50 пара.

Са том сумом Радомир је пошао да изврши, у служби Отаџбнне, онај важан задатак. Пала ми је у очи ова материјална оиротиња овога душом богатога младићг|. Са 2 динара и 50 пзра у џепу он стоји на мртвој стражи испред.Београда; са 2 динара и 50 пара код себе, он пеш 1 зи да извршује важне задатке, од којих Отаџбнна очекује добре онрете... Није ли то велико и за дивљење! Не казује ли то колико је велики био овај млади човек, и ако је у џелу носио мзле паре! Колико је иначе у нашој земљи богатих и великих (у грађанству) људи, али који су нигде и ништа пред оеим правим великанима! Радеми|р је бно мали у грађанству, у џепу је увек нмао само мале паре, али му је душа била> велика, и тим богаством својим засенчио је многе и многе друге... ♦ Заинтересовала ме је младост и судбнна Ра 1 Домирова, па сам желео да га видим из ближе м да

Ш I V

МИЈГ ЈНаппЈС ц УВОј рани и изгледима на оздрављење. Жеља ми је била испуњена и ја сгм мопао да уђем у оделење, где је Радомир лежао. Он је лежао у једној пространој сали Хируршког Оделења, готово при крају њеноме, између двојице других — такође тежих — рањен,И 1 ка Радомир је лежао на леђима, очи су му и даље биле затворене, дисање и даље дубоко и тешко. Само му је завој око главе ззмењен белом, чистом крпом, кроз коју је опет крв почела пробијати. Мало ниже од његове постеље седела је једна милосрдна сест.ра, Американка, и сређивала своје белешке о осталим болесницима. Кад је опавила да дуже стојим и посматрам Радомира, она се диже, приђе и сама постељи и стаде код ногу рањеникових. Рањеник би од времена на време згрчио у колену десну ногу, затим би је опет испружио, да поново мало после учини то исто. То је било све кретање његово... У томе кре-

тању открила би се нога Рздоми рова, и Америчанка 6 ј? је увек | пажљиво покрнвала белим вун * ним покривачем — ћебетом. Бн ло ми је тгда у души тако, № сам хтео да толло благодарин племенитој жени, што се тако мзтери!нски стара о младоме јунаку. Америча 1 нка опази моје учешћеи подигавши очи к мени, узда«У * одмаче се од постеље. Улучим ту приш«у, приђем јој ближе и У** 0лим је да ми каже, кано је болеснику: — Не 1 » ЈуЈп^ з)о\\'1у — био 1 { њен кратак и миран одговор. Данле, Радомир неће оздравити као што оам ја замишљзо, умире лагано, вели АмеричзнкЗ' и његова мајна, његова сестрв' његов брат неће никада вишевидетк своју дику и свој понос... — Немсгућно је оздрављеље. господкне, настављала је добре гледиља Радомироза. Лекари сУ га дуго преглед? 1 ги, желели суД а му помогну, јер их је ја«о дириу ла младост и снага несрећнога