Пијемонт

Веоград, НЕДЕЉА 2 Новембар 1914 год. БРСЈ 5 ПАРА Број 276. Година IV.

Директор : Бранно Божовић Оонивач : ЉУБОМИР С. Ј&ВАНОВИЋ Уредник : Коста М. Луковић

Рш-турскн рнт

— Теренски склоп руско турског бојишта. дашње и будуће операције — Од В. Михаиловског —

Доса-

Руско-турски рат отпочео је на суву 21. октобра, у 12 часова у подне, кад је руска кавкаска армија, на широком фронту, прешла границу и ушла у пределе Ерзерумског вилајета. Одмах у почетку Руси су задобили знатан успех разбивши Турке на самом Зивинском превоју, онде, где је пре 37 година био огорчен сукоб са армијом Муктар-паше. Руси су заузели Зивин и Хорум и тако завладали кључем на путу за Ерзерум. Још при првом сукобу са руским трупама Турци су почели бежати; одмах затим отпочело је дезертирање турских војника, који су пребегавали к нама у масама. Руске су трупе прешле границу и на Кагизману, источно од Зивина, где су продрли у горњи ток реке Еуфрата, а тако исто и код Игдмра преко Ченглиског превоја. Одред, који је прешао кроз Ченглиски превој дошао је до села Арзаб, на пола пута од Бајазита. На целом фронту од Олтичаја до Арарата, Руси су једним махом сломили отпор Турака и спустили се у равницу. Са заузећем превоја, који воде у горње токове Аракса и Еуфрата, Руси су себи обезбедили наступање на линију Ерзерум и Бајазит. Није познато да ли је турска војска довршила свој стратегиски развој у близини границе. Турци су се за рат с Русијом спремали још од самог почетка светског рата и Сандерс-паша, који ће командовати турском војском, већ је у јулу дошао у Ерзерум. Али можда турска мобилизација и концентрација није још завр-

шена и у том случају руски напад омео би многе турске планове Много зависи и од времена у ерзерумском реону, где у октобру обично пада снег, и од стања у коме се налазе путеви. А лако може биги да је руски упад само обично насилно рекогносцирање. Сва маса турске војске, које има око 200.000 људи и 300 топова, мора се разделити на два фронта. Имајући у виду тешкоће, наступања на руску кавкаску границу, брањену високим плапинама, Турци су већ одавно маштали о наступању преко УрмиЈе и Тавриза на линију реке Аракса. Планине, које деле Турску од Персије, много су ниже и приступачније него гребени Зивина и Агридага, а клима Адербејцана знатно је блажија него у области Карса и Ерзерумској висији. Према извештајима „Руском Слову“ Турци су одиста прешли персиску границу и сад се налазе пред Урмијом. Само се по себи разуме, да су Руси и то предвидели, те је још недавно руска влада одбила захтев персиске владе да се повуче руска војска из Урмије и Тарвиза. Упад Турака у урмиски округ очигледно је показао, да је Персија немоћна да очува своју неутралност. За цео ток руско-турског рата велики значај има питање о надмоћности руске флоте на Црноме Мору. Према извештају руског штаба турска је флота после пиратског напада од 16. октобра пожурила да се сакрије у Босфор под заштитомсувоземних батерија и минских за-

града. Руски штаб вели, да се турска флота неће усудити, да прими борбу са руском ескадром. Према' томе се и може закључити, да се руска флота налази у близини Босфора. И ако Сушон нема воље, да се упусти у борбу, ипак је могуће да ће овда онда који турски брзоходни брод покушати да изађе и нападне руску ескадру, али руски морнари морају, да отворе добро очи.

Из бешнннје Сваки има по Марију Два нтиа војника с -роводе већи број Чсха заробљеника. Врућин :ј да мозак проври. Измучепи сплним аешачењем, Чеси једва вуку ногама и неаресшано узвикују: „Ух, Језус Марпја! и — Море шта ови непре стано вичу неку Маиију? аиша један сароводник другог сароводнта. — Сваки од њих има жену Марију, па је саомиње, одговори другн спроводник уверен да јс дао сигурно објашњење. I — Најважнији дани у српско-аустријскот рату 13. јула објављена је мобилизација целокугте српске војске. 15. јула Аустрија је обја вила рат Србији. Нсгогадана у вече отпочела су ратна дејства. Ноћу између 15. и 16 јула непријатељ покушава да заузме Београд. 30. јула Аустријанци су прешли преко Саве и Дрине. |Тога даиа је заузет Шабац. 31. јула Аустријанци су прешли код Зворника и Л>у-

бовије. Тога дана борбе на Сави и Дрини са нашим истакнутим деловима. Од 2. до 6. августа битка на Церу и -Јадру. 7. августа гоњење непријатеља и његово отступање с нашег земљишта, почев од Шапца. 11. августа повратак вароши ПЈапца. 24. августа наша офанзива У Срему. 26. авгусша поновна аустријска офанзива на фронту Лозница — Звориик — Љубовија. Од 26. августа до 10. сепшембра битке на фронту Гучево—Борања— -Ј агодња. 23. октобра надирање Аустрцјанаца на Г.учево и на цео фроит. Та операција још није завршена.

Како је | М — Оскудица у животним намирницама — Војска беспосличара и незадовољника Швајцарским лисговима јављају из Беча, да се тамо осећа велика оскудица у животним намирницама, нарочито у брашну и соли. Бечлије, исто тако, немају довољно горива, јер се дрва и угаљ не довозе у довољној мери. Аустриску престоницу нарочито боли, што су Мађари задржали велику количину жита у својој земљи ‘Јради шпекулације. Брашна је у Бечу тако мало, да су власти наредиле пекарима, да смеју пећи хлеб само са 30 од сто пшеничног брашна, а.остатак да се допуни овсеним брашном или кромпиром. Поред тога беспослица брзо расте. Фабриканти и спахије, којима још треба радне снаге снижавају наднице, јер им држава нуди јевтину радну снагу — заробљенике. То је изазвало протест радничких

1 Лдбомир Н. Интровнћ — Студент Петрогрздске Дух. Академије и резервни пешадиоки поручник. Као год што је са напором умне снаге савлађивао сзе незгоде и лостизавао успехе у нзуци, и као нзш богослов и као студент Дух. Академије, радио на нашој још сиромашној црквеној књижевности; као што је савесно вршио све своје дужности, тз 1 ко је исто савесно, са јаком нациокалном свешћу, са великом преданошћу и пожртвовањем пошао у свети рат проткв варварз — Аустријанаца, јер је бко свестан.да га на овом пољу рада позив? не само српска, већ и словенска идеја, којом је он био задахнут као руски ученик. Без обзира нз сјајну будућност која га је оћекидала, ’ на живот који је тек имао да наступи, на своју родбину којој је он једина нада, дика, понос и Утеха био, он

се нештедимице излагао опасностимз у рату, неустрашимо борио| против непријатеља, увек и усве-ј му примером претходио својим војницима, јер му је једина циљ тада била победа српске војске и остварење српских и словенских идеала. Уверен да прзведна словенска ствар мора победити, сањајући о сјајној будућности српског и словенског племена, пао је као јунак иа бојном пољу 17. септембра ове године. 13. октобра у 1 час и 10 мин. по подне у Петрограду у Акздемском храму одслужио је заупокојену литургију преосвећени ректор Петроградске Дух. Академијс уз учешће духовенства и студената, за покој дУше студента 3 године Академије, Србина Љубомира Митровића. После заупокојене литургије, преодвећенк рентор обратио се присутнима са ое|Им речима; Љубазни оци и браћо! Рат, нав свако страшило, доно-

си људима несрећу. Садашњи рат, који захвата го-, тово целу Европу, рат тевтона са словенском и ромзнском расом, одликује се великом немачком суровошћу, доноси страшну тугу и жалост свима. Плаче наша рођена Русија, плаче и сроднз: нам на Балкану, Србија, плаче и пријатељско романско племе на Зап.з,ду заједно са Енглезима. Плачу они, јер гину њихови најбољи синови — наде и Утехе, гину и њихове народне тековине — велики сломеници науке, уметности и старине, и све, све славно, свето руше нови варвари, који су заборавили Христа. Ов?| општа жалост, делом је постигла и нас, мили моји' Овог часа дошла је вест, да су наша академска браћа изгубила једнога свога члана — студвнта: Љубомира Митровића, студента 3 го»дине, Србин.3' цо рођењу.- Он је херојски погинуо код Шзпца 17. септембра о. г„ удостојивши седа своју душу положи за велико

|словснско дело, бранећи своју 0! таџбину од навале грозних Аустријанаца — взфвара. Он се борио за „крст часни и слободу златну”, против оних, који хоће тај крст и ту слободу да осрамоте и обесчасте. Да ли је ипа«, овзква смрт за свето дело, у испуњењу своје свете дужности велике службе, достојна плача и туге? Не. Може се плакати и треба жалити само оне, који не могу, неће, или немају тако узвишене душе, која је готоза да падне за ближње своје, само да би окусила лзж живота и смрти у име дужности. Плача су достојни плашљивци — кукавице. Нека, нека их, нека они проводе свој једнолики, жалосни живот на зсмљи, а такви, као што је добри и верни слуга Христов, Љубомир, који је извршио своју дужност радо иде Господу света, иде у р.здсст тог стига свога. Мир нека је јунаиу Љубомиру и вечан му покој.

организација, које захтевају, да се прво упосле сви беспослици аустриски грађани па тек онда ратни заробљеници. Беспослени радници веома су огорчени и приређују велике демонстрације.

— Позивање регрута под заставу И поред свих изјава о неутралности, Румунија је предузела велике војне припреме. Поред набавке велике количине санитетског материјала, ових дана су позвати под заставу регрути, који су требали служити свој рок 1916. и 1917. године. У наредби Министарства Војног предвиђа се могућност мобилизациј е пре доласка регрута. Цела румунска јавност најодушевљеније је поздравила овај корак румунске владе.

— Кратки извештаји са свих бојишта. Београд, I. новембра. На нашем бојишту нема промена. Изгледа да наши врше извесне операције, о којима се не могу давати извештаји. Напомињемо, да и пре Церске победе наш глгеки шта{ј није давао неколико дзна никаквих билетена. На Кавказу Турци т.рпе неуспехе. Код Кеприжеја Руси су разбили једну турску колону, ноја их је заобилазила. — У Пољској се воде омзњи бојеви у правцу Торна и Познања. — У Галицији Руси с успехом нападају аустријску позадину, која: се налази у горњем току реке Сана. На западном ратишту ситуација је остала окоро иста. Ни један ни други противник не могу вршити јаке нападе на целом фронту, него се воде делимичне борбе око незнатних позиција.

Не треба да плачемо и жалимо покојног брата нашег Љубомира, већ се радујмо и славимо борца за велико славенско дело. Тежимо да подржавамо његовом дивном подвигу са искреном жељом, да у првој потреби следујемо његовом примеру, Сада, пак помолимо се, да Господ упокоји вернога свога слугу Љубомира у насеље праведних, примивши његову душу у својз очинска наручја. Амин! Д.

Ш Анатола Фракса — Поводом апела немачких научника цивилизованим народима —

Сарадник „Пти Паризијена” разговарао је с Анатолом Франссм поводом немачног апела цивилизованим народима. — Објавивши свој маннфест рекао је Анатол Франс, — немачки научници су ископали дубок јаз између Немачре и осталог ци-