Пијемонт

Директор : Бранко Божовић Оснивач: ЉУБОМИР С. ЈОВАНОВИЋ Уредник: Коста М. ЛукоаиИ

Сповенска Белгија (Из „Утра Рвсији “)

Под утицајем иаших успеха на галицијском бојишту, у Будим-Пештм је настала узбуна. Расположење у мађарској престоници постало је мучно и прелази у панику. Имућнији елементи варошког становништва беже у западне комитате. У Бечу расположење није нимало боље него у БудимПешти. Народ отворено исказује своје незадовољство због рата и својим војсковођама. Рат траје већ четири месеца, а Аустријанцима још није пошло за руком, да сломију отпор Срба и да продру дубље у унутрашњост Србије. Сем тога је народни понос аустро-угарских грађана веома увређен подчињавањем аустро-угарске војске немачком главном штабу. Да би подигли утучен дух у Немачкој и Аустрији, вође аустро-немачке војске решили су се да произведу нови ефектни трик. Цар Виљем решио је да пречисги рачуне са Србијом. Удар се Србима наноси са две стране. На северу се спрема упад немачких корпуса, на југу су се побунили Албанци, с којима Црногорци воде крваве бојеве. Црни се облаци надносе над рођену нам Србију, која је од нас одвојена земљама јавних и тајних непријатеља Словенства. У својој херојској величини иде путем великих искушења на!ша друга, словенска Белгиј-^ Упад аустро-немачке војске у северо-источну област Србије, не мења ни у колико ситуацију. Немачка је још у јулу објавила рат Србији. Факт немачког упада у Срс ију, узет сам по себи, не може побудити ни Румунију, ни Бугарску ни Грчку да промене своје држање у европском рату. Једино активно мешање Бугарске, мешање непријатељско Србима, или јавно наклоњено Аустрији, Немачкој и Турској, нарушење бугарског »неутралитета“, могло би дати Румунији и Грчкој повод да се сете својих уговора са Србијом, са којом су пре две тодине ступиле у савез против Бугарске. У овом тешком за братске н ам Србе тренутку, кад је труба тевтонска песница узДигнута над другом словенском Белгијом, срца целе Русије к УЦају једногласно са Срби!°м. Ми смо убеђени, да је °на неће оставити на милост и немилост варвара, који већ СН Д ликују због своје лаке победе. У одсудном тренутку Доћи ће, мора доћи, помоћ. ‘’У си Ја, Француска и Велика “Ританија наћи ће средстава Д а и сада уклоне од Срба аустро-немачку лавину. Што " е радоснија бити навала непријатеља, огорченог његовим

неуспесииа на главним ратиштима, то ће пре стићи помоћ на обале Дунава. Кајзер није могао да да бољег доказа о својој збуњености и немоћи, него што је овај изненадни напад на Србе. Судбина рата, а са њиме и судбина Хоенцолерна и Хабзбурга, не зависи од тога, да ли ће аустро-немачка војска заузети територију мале Србије или не. Судба Виљемове државе биће решена на истоку и западу. Али Виљем је очевидно изгубио наду на коначну победу. Он покушава да помоћу делимичних успеха макар привремено умири своје „верне“ Немце и да подигне опали дух своје војске, која се мрзне у опкопима пуним воде. Несумњиво лажњиви и превртљиви кајзер рачуна да ће подићи општу узбуну на Балкану и да ће увући у рат што је могуће већи број народа. Што више учесника у дељењу добити, то више изгледа, за побеђеног да ће се боље извући из невоље. Виљем је завладао Белгијом, али није победио Белгијанце. Победилац није Виљем, него белгиски краљ Алберт и његов јуначки народ, пред којима се клања запањено и задивљено човечанство. Пример Белгије је велики и завидан. Срби се спремају да ступе на пут осветљен неувелом славом по духу им сродних Белгијанаца. Срби се бију за своју сл&ву, за своју велику будућност. Живела, Србијо! Русија и њени савезници бдију над тобом!

Из бојм линије Треба ли слушати лекара? У борби на Вглтои Рожњу, золутало непријашељско тане удари једног нашег офицнра у груди, проби му коаоран и задржа се у таба кери, не аовредивши га. — Ето, рече официр вадећи тане из шабакере, да сам аре десет година аосл , шао лекара и арестао да аушим, с ко не бих већ онда умро, сад бих сигурно био аокојни\

— Незадовољство против данашњег кабинета. — Шта јо Русија обећала Румунији. —

Букурешки листови саопштили су, да је Руснја дала Румунији писмени пристанак на заузимање оних делова Аустро-Угарске, који су насељени Румунима. Тај се догађај у велико коментарише: Један лист вели ово:

— Раније је влада одбацивала нарушавање неутралитета, изговарајући се на опасност од Бугарске у позадини. Међутим сада се уЕИдело, да ће Бугарска остати неутрална ако јој се даду компензације — акојој се врати град Добрич, који је Румунија окупирала, и један део Добруџе. Браћану је додуше рекао, да сам Добрич не би дао ни за десет Ердеља, али ако влада сада не промени курс, опа је недосто.јна да управља земљом. У опште, народ је све више пезадовољан Браћановом владом. Своје незадовољство он почиње исказивати омањим демонстрацијама у Букурешту. — Немци дозввљавају посећивање заробљеника. —

ГЈарИЗ, 1. новембра Како је шпански амбасадор у Берлину, коме је поверено заступање француских интереса, био овлашћен да посети заробљенике Французе у Немачкој, то је и војни француски министар овласгио амбасадора Сједнњених Држ-ава, да посети све заробљенике Немце у Француској.

Немачка покушава да повреди румунску неутралниет —

Немачка је поново покушала да повреди румупску неутралност одашнљањем војиих ствари Турској. Ево факата: Под изговором да ће нарочити царев курир отпутовати из Берлина у Цариград, да однесе дипломатска акта, извађен је за њега пасош у румунском посланству у Берлину, да може слободно прећи румупску границу. Али није дошао само специјални курир, него читава свита, са великим пртљагом. И поред пасоша, код румунске царинске управе насе ли су. Упитани шта имају у сандуцима и балама, одговорили су: дипломатска акта. Овај одговор изазвао Је сумњу и извршенје преглед. Прегледом је констатовано да Немци називају „дипломатс-ким актима" телеграфију без жица, што се сматра као ратно криумчарење. То није први случај да аустро-немачки изасланици покушавају да криумчаре ствари, којима румунска влада забрањује пролаз. Овај покушај својом дрскошћу превазилази све остале. Поступак је некоректан н за осуду. Немачки посланик Фон Буше, када је чуо за ово откриће био је веома огорчен. Сјн је тога јутра јурио код неколико министара, да се

жали на поступак цариника, који су били толико „дрски“ да претресају немачке дипломатске торбе. Заиста, велика дрскост!

— Мишљењв ђенерала Бонала —

Од пре неког времена париски „Матен“ доноси чланке ђенерала Бонала, познатог професора француске више војне школе, кога је ангажосао за свог војног стручњака. Бонал. Говорећи о безумним немачким нападима у правцу Калеа, вели ово: Немачки је цар рђав тактичар. Сви његови велики пројекти — поновно наступање на Париз, заузимање Калеа да би се одатле запретило Енглеској — срушили су се као куће од карата. Бацајући своје војнике на јуриш у смакнутим редовима немачки ђенерали приређују праве кланице немачких војника, док савезници, који наступају у ланцу, имају сразмерно мање губитке. Ја верујем, да је коначна победа близу.

1рз је Шш... Глас Једног турског патриоте.

Шеф турске либерзлне лиге принц Сабах-Един упутио је султану Мехмеду писмо у коме га моли да прекине рат. — Извадивши ради Немаца свој мач из корица ваша је влада осудила нашу земљу на смрт, пише Сабах-Един. Ваше Величанство зна да нам наше историско пријатељство са Француском и Енглеском не дозвољава да њихову савезницу Русију сматрамо за свог противника. Ми треба сву своју снагу да бацимо на Немачку. Све су чешћи гласови турских патриота, који садању германофилску владу оптужују, да Турску води у сигурну пропавг. Али сад је све доцкан.

Вшиове VI! — Кано Јв страдало 10.000 Номаца —

Ми смо већ јавили, да је у борбама на Изеру пропала цела једна бригада Виртембержана. Сада се сазнају и појединости ове немачке погибије. Белгиски официр, који је управљао операцијама за вештачко разливање Изера, саопштио је дописнику „Тајмса“, да је за непотребну пропаст Виртембержана крив сам цар Виљем. За време борбе под Изером Немци су добро знали, да Велгијанци могу извести разливање Изера кад год хоће. Међутим цар је хтео да по сваку цену изведе своју војску из шаичева у напад. Он се лично обратио војсци и запитао ко хоће добровољно да пође на непријатеља. Виртембершка бригада одазвала

се бвом позиву и ако је знала да иде у сигурну смрт. Виљем је помоћу догледа пратио кретање Виртвмбержана и видео је ужасни призор њихове пропасти. Под ватром Француза, до гуше у води, они су изгинули сви до једнога. Те исте вечери Виљем је отишао са тог фронта.

— Кратки извештаји са свих бојишта. Београд, 4. нов. После извршених покрета наша војска може са пуно поуздања очекивати развој операција. Код Оршаве наши су артиљерци пронашли непријатељски логор, те су га тукли јаком ватром. Непријатељ је само мртвих имао преко 500. — Код Обреновца је потучена једна непријатељска бригада. Код Стублина, североисточно од Уба, непријатељ је одбачен, те је на бојишту еставио 1000 палих. — 2. иовембра код Бајина Баште одбијен је један аустриски напад; том су приликом Аустријанци претрпели веома осетне губитке. Као што се види, стање на нашем ратишту не задаје нимало бриге. На Кавказу нема новости. — У Источној Пруској Руси напредују на целом фронту. — У Пољској Немци су безуспешно покушали, да на неколико тачака предузму офанзиву. — Наступање према Кракову продужује се. На западном фронту нема значајнијих промена.

№ђу својиио — Из писма једног Словенца, најЈшег заробљенина. —

Благодарећи Међународној Агенцији у Женеви коресподенција ратних заробљеника и интернираних са њиховим породицама и познаницима сада је знагно олакшана Помоћу ове Агенције многи од наших заробљених и интернирамих већ се јавио својима, а наши ратни заробљеници такође — преко нашег Црвеног Крста и Агенције — известили су о себи своје. Интересантна су та писма која се пишу из ропства и ми ћемо цитирати неколико занимљивијих места из једног таквог заробљеничког писма, које нам је случајно пало шака. Ово је писмо писао својим родитељима један млади Словенац, Милан Пехлену, аустриски војник из 27 регименте. Писмо је упућено преко Же. невске Међународне Агенције и ево неко ико интересантнијих места: Драги оче, Ратна је срећа ваљада тако хтела да се ја сада налазим у Србији, али као заробљеник. Ти знаш са каквим сам располоЖењем пошао у рат и можда грешим што говорим искрен \ али ме овај исход радује. Колико је наших пало овамо преко Саее