Пијемонт

Стр. 2.

Број 279.

Ј Е М 0 Н Т*

Леш до леша лежао је испред нас, а ми смо газили преко њих вођени од српских војника, срећни што смо животе спасли. И још се туку. Сваког дана доводе амо код нас по десетак, двадесет и више војника из разних регименти и сви су срећни што су се спасли смрти... Даље у писму заробљеник при ча како је допао ропства, што је већ мање занимљиво, па на једном месту ниже каже. „Нама је V ропству добро. Ја са још неколико земљака и неколико Срба — Личана радим до бровољно као болничар у малој вароши А. Имам потпуну слобо-

ду кретања, по иело време проводим међу српским рањеницима и имам све удобности. Срби су један красан наоод, добродушан, тих и питом. Сто пута да ме пусте из ропства и да ми даду пушку ја је на браша Србина испалио не бих..“ И т. д. скоро цело писмо писано је у истом смислу. Заробљеник, писац озог писма, по народности је, већ као што рекосмо, Словенац, а у грађанству је био занатлија. Мт сумњамо да ће ово писмо, због искрености са којом је писано, 'и доспети до његовит родитеља.

потпуне исцрпености. Под заставу се може позвати само последња класа регрута, којих нема вигае од 500.000. Њих већ вежбају и веле, да ће их кроз два месеца послатн у Белгију, да тамо заврше обуку.

— После прве одлунне битке, Бенедикт Петнаести отпонек акцију за мир —

Полузванични орган данашље италијанске владе „Ђорнале д’ Италија" дознао је из Ватиканских кругова, да је папа Бенедикт XV спремио докуменат који садржи предлоге за прекид рата и преговора. Тај ће се докуменат објавити тек онда, кад се на бојном пољу доживи једна већа, одсуднија битка, да би се тако пружила згодпа прилика. Беиедпкт XV није човек од великих скрупула: он се неће устезати да упрегне сву ватиканску дипломацију само да успе у својој мисији. Али, изгледа да смо, ипак, још далеко од свега тога. [шш«Чр« — Један политички сукоб Румунски политичар Стур'за, упутио је графу Чернииу аустро-угарском посланику у Букурешту, једно пнсмо, које се завршава овим речима: „И ако вас не познајем лично, ипак мислим да имам право да вас назовем оннм, што сте ви званично: преставннк земље лажљиваца, лопова и злочинаца." Граф Чернин је запитао Министарство Спољних Послова у Бечу, да ли сме Стурзи послати своје оведоке, али му је оданде одговорено, да би то још више затегло већ ипаче и сувише затегнуте аустро-румунске односе. Кад је Стурза сазнао за тај одговор, ои је поново писао Черпину, нудећи му да свој спор реше потпуно тајним двобојем. Али досад на то писмо још није добио одговор. Руси ће добити Цариград и Дарданеле.

Енглески лист „Обсервер" говорећи о разним операцијама вели, да сад треба [тежити. дефинитивном решењу источног питања. Трајног мира биће само тако, ако се постигне споразум, по коме ће Цариград поипасти Русији а Босфор и Дарданели требаће такође да припадну држави царевој, пошто су за њу онако важни као канал Дуверски за Енглезе. * Чувено источно питање већ би много пута досад добило своје једино тачно решење да Русија добије мореузе, да није било противљење од стране Енглеске. Британија се у своје време бојала да не изгуби своје позиције у Средоземном Мору, ако Русија добије слободан пролаз за своју убојну флоту кроз Дарданеле. Енглеска политика, почев од средине прошлог века па доскора. поставила је себи за циљ да затвори Русију у Црном Мору. Источно питање било је стална сметња за побољшање руско-енглеских односа. Међутим последњих година енглеска је дипломатија увидела да је руско пријатељство ипак много корисније него вечито трвење око Дарданела. Кораци за руско-енглеско зближење садржали су, сами собом, и једну фазу решења источног питања. У Енглеској се почело много оптимистичније гледати на „руску опасност". Европски рат доноси собом потпуно уништење немачке поморске силе. Како је једи-

Петроград, Ј- нов. но Немачка могла и хтела да Енглеској оспори првенство на мору, то њу овај рат о слобођава јединог озбиљног противника. То је добит, која за Енглеску вреди несум њиво више него питање о мореузима. С обзиром на ту околност, у енглеској умереној штампи почињу се третирати ствари, које ће имати да се пречисте на великом конгресу после рата. „Обсервер" налази, да би одбнјање Дардан^ла за Русе било отприлике исто тако важно, као што је за Енглезе уништење мемачке флоте. Тако се са енглеске стране почиње о том историском питању говорити у смислу руских интереса. Тако ће решење источног питања, пасги у исто време са решењема устриског пигања, те ће се створити чврста основица за трајан мир.

«

Од 10 пролазника нма 6 рањених —

„Матен“ износи разговор свог сарадника са једним шведским дппломатом, који је недавно пропутовао кроз Немачку. Шведа је нарочито зачудио велики број рањеника, које је сретао на улицама. У Берлину је њихов број ужасан: од десет мушких‘ које је срео, било је шест рањеника. Из разговора са немачким официрима, он је извео закључак, да је Немач-|

— Изасланик цара Ниноле у Нишу. —

„Журнал де Балкан а доноси из Софије вест, да је са руске стране учињен покушај, да се дефинитивно уклоне сметње ва српско-бугарско помирење. Према тим вестима, политички секоетар руског цара, бави се већ неколико дана инкогнито у Нишу у нарочитој мисији код српске владе. Секретар је имао неколико разговора са Престолонаследником Александром и г. Пашићем у присуству руског посланика уСофији Сагинског. Ови разговори, како се вели, имају за циљ да се постигне споразум поводом неколико питања између Румуније, Буга^ске и Србије. У Бечу су веома узнемирени због вероватног резултата ове мисије.

Народна Скупштина На данашњој тајној седни^ ци Народне Скупштине, која је заказана у 9 сати пре подне, продужиће се дискусија о експозеу владином поводом данашње ситуацпје. Занон о реквизицији На јучерашњој седници Народне Скупшгине раздан је народним посланицима Закон о реквизицији. Како нам јављају из Ниша, овај закоиски предлог биће стављен на прво читање у једној од првих седмица. Изгинули и рањени Још у почетку рата донесена је одлука по којој све команде имају да шаљу спискове својих изгинулих и рањених директ Статистичком Оделењу Министарства Војног. Пошто је на овај начин избегнуто излишно лутање спискова, као што се дешавало за време прошлих ратова, то су сви спискови мртвих и рањених, изузев спискове из последњих борби сређени. Извешта) заробљеничке команде Заробљеничка команда, чије је седиште у Нишу, послала је преко нашег Црвеног Крста спискове свију аустриских официра и војника, који су заробљени и који се, као рањеници, налазе у нашим рукама.

Умрли официри Према извештају Министарстарства Војног умрли су од задобивених рана ови официри: Милан Касаић, Драгић Вучковић и Бранко Милић, пешадијски поручници. Коло Београдских Сестара Коло Београдских Милосрдних Сестара обуставило је рад у својој радионици за извесно време. Госпође и госпођице, које су однеле рубље да код својих кућа израђују, моле се да израђено рубље предају г-ђици Јованки Шафарик, секретару управе, свакога дана од 3—4 часа после подне у Учитељском Дому. Пооштрене казне Општински суд донео је одлуку по којој ће се сваком несавесном продавцу, после треће новчане казне, одузети за извесно време, за које суд одлучи право рада. Отпутовала. Г-ђа Марија Јанковићка, шеф радионице и главна магационерка Кола Београдских Милосрдних Сестара отпутовала је у унутрашњости Србије, у циљу скупљања добровољних прилога за наше храбре рањенике и ратнике. До њеног повратка заступаће је Г-ђица Јованка Шафарикова, секретар Кола Београдских Мнлосрдних Сестара. Го тово рубље од Г-ђаиГ-ђица које су однеле да код својих кућа израђују примаће Г-ђица Шафарикова сваког дана од 3—4 часа по подне у Дому.

1 ш №.. — Једна дирљива слика с француског бојишта. — Од Пјера Валдања Пред м&лом станицом Сен Жан де Лиз тиска се велика гомила света. Очекује се воз са рањеницима. Баски, живахнм, пријатни, лепи, гурнју се говорећи својим звучним језиком врло брзо. У првоме реду Марија Барацеа, мал? праља из улице Сопит, која се виђг по варошким улицама са великом корпом веша на глави. Она је још лепа... а и како не би била лепа ова девојка од 18 година, за којом се сваки окрене? Угаоио се жар њен*х очију и нестало је смеха са њених усана зт-р она не може више да се смеје? — обузела је нека туга и брига. Пажљиво скидају рањенике из вагона; полажу их на носила, ну-

де их пивом и лимунадом. Светина одушевљено поздравља рањенике. Један од рањеника нарочито падаше У очи својим бледилом. То је био један леп дечко, врло млад. Мора да је много пропатио. Он се био готово цео увукао У шињел. Преко ноге био му је пребзчен покривач. Где је рањен? У руке није, јер је држао једну пруску капу. Његов трофеј !.,. Међу осталим малим војницимз, које су преносили у болницу, њега је опазила Марија Бзргцеа и бацила му је киту цвећа, која је пала поред пруске капз, славно задобијене. Болница је намештена у касики, која је окренутз плавоме мору. Ваздух је тамо чист и пријатан. Кад су наши рањеници могли мало да се крећу, о^веду их на тергсу, под слабом сенном тзмариса, који их заклања од сунца. Одатле онм гледају шетаче, ко-

ји су од њих одвојени високим насипом, д& не могу с њима разговарати, кити их питати о борбама, не могу им стезати руку, нити дзвати слаткише и цигарете. Они се ннгињу преко ограда срећни, одморни, неговани, мажени, Имају добродушан изглед лица, у којима се оцртаеа много храбрости и благости. Имз, их који су рањени у главу, који носе поносито своју капу на глави, свој увијеној фачлама. Други, рањени у ногу, остају лежећи на фотељамз од ивовине. Два зуава шаљивчине имају много услеха. Један од њих је рањен у руку, •а други у врат, у једној страшној бајонетској борби. У 6 сати наши војници враћају се у болницу. Тзда им се превијају ране, од којих су неке врло озбиљне. Затим настзје вечера, која се спрема веома брижљиво и укусно. Када је Гастон Крепи, на крају добио једног месеца двзволу, да

може изаћи на терасу, врло је брзо опазио девојку, која му је при силаску с воза бацила цвеће. Већ две недеље Марија Барацеа га вребаше. Она је мирно радила свој посао и трчала је на насип, дз види свога рањеника наслоњеног на ограду. Да би била храбрија, повела је своју другарицу. Рањеника са трофејом, бледог рЕ'њеника видела је. Чим га је видела на тераси, међу његовим друговима, доста измењеног, јер се знатно опоравио, одмах га је познала. Од тзда Марија је сваког дана долазила и отпочела је разговор са Гастоном Крепијем, који се нагао преко ограде, мало у страну од својих другова. Он јој је испрва причао о борбама и како је задобио пруску кзпу са главз једнога Швзбе, когз је пробо бајонетом. Каззо јој је своје име и да је био ковач у једном лепом селанцету поред Лоаре, и да су њего-

ви родитељи имали дућан и парче њивице. Она му је казала да се зове Марија Барацеа и да је праља, да зарађује добро, пошто за време сезоне има у Сен Жан ди Лиз много богатих дама. Марија је живела са својом старом тетком. Она је била сироче. Једнога дана Гастон Крепи ј>нви Марији радосну вест, да му је доктор дозволио да изађе У варош, ма да је још храмзо, али под условом да се често одмара. Договормше се да се нађу код Сибура, где има врло мало света. И тако се развила љубав нежна, врло јака и чиста у срцима Марије и Ггстона и они се заклеше, пред морем које се ваљало пред њиховим ногама, да се Уз«У .... после рата, Ови састзнци са Ггстоном били су за Марију најсрећнији тренуци у животу. Али после десет срећних дзиа, за које је Марија мислила да Ке увек трајати, Крепи, који је ишас