Пијемонт

ПИЈЕМОНТ*

Ор. з

Број

279 .

11111111111 ]

Ив вароши. —

У шатору. — Крај ватре. (Писмо „Пијемонту*)

У вече.

Баш овог тренутка дошао је војник, кога смо још јутрос зором послали у оближњу варош да нам донесе најнужније потребе. И његовим доласком као да је оживео наш мали логор. Заборавило се и на зиму и на оскудицу и на кишу, која нас ево већ трећи дан немилосрдно шиба и сви се скупљамо око војника, који се, и ако је већ прилично хладно, сав зајапурио вукући одоздо на брег две вреће намирница. И док се он полако и лењо растоварује, ми, радознали као деца горимо од нестрпљења. Најзад све је готово и војник отвара набрекле вреће, кроз чији се узан отвор показује њихова садржина дуван, конзерве. чај, чоколада, кафа и шећер и т. д. Војник пружи једном по једном његову наруџбину, и кад кад се правда, ако посумња да је погодио укус свога претпостављеног: — Г. поручниче (или г. капетане) верујте, нема више оних сардина, које смо пре узимали, па је узео ове друге, ваљада су и оне добре. Или: — Нема никаквих цигарета, где нисам тражио па сви веле, нестало. Ја узео ово крижењака, ка велим, ку’ћеш преко леба погачу — и вади полако из оних врећа стварчицу по стварчицу, пружа их и смешка се некако благо, братски. Наслоњен нешто у страну на једно дебло — ја ништа нисам наручио, јер се мој посилни Милоје за све раније постарао — посматрам ову слику и чини ми се, као на Бадњи дан кад се у матушки Русији око окићене јеле раздају деци поклони. А дан се ближи крају. Планински ланац, који нас са свију страна као прстен стеже, прво тоне у неку сиву измаглицу, затим се контуре његових висова све више губе у општем сутону, који постаје све гушћи и најзад се слива у црну непрозирну масу. Пресасвим добро, морао је да се врзти у команду. Он је анао добро, да ће доћи час растанка, апи је то крио од м.гле праље, која је живела у сањаријама. Али морао јој је реки истину. Марија Барацеа прекиде нзје'дзнпут свој безбрижни осмех, срце престаде да куца и она пребледе. Затим нагло ухвати за руке Гастона и гледаше га у очи. — Гастоне!... Ако ти не одеш!... Ми ћемо се заједно склонити у Шпанију,.. тамо, преко планина... Ја познајем путеве... једне ноћи... Али Крепи викну раздражено: — ПобеКи!... Ја... то да урадим ?... Мзрија се била уплешила и клону. Тада Крепи постаде опет миран и рече јој благо: — Помисли добро на једну ствар, Мармј,? помисли добро!,.. Пре свега на Француску... и кад сам јој потребан, ја се тиме поносим... Ти ниси »а то ни помишљала, јер си још девојчица. Али

Са полошаја, уо. октобра ма нама преко низа изривених хумки и брежуљака, црне се непријатељски ровови непомични, без живота, мрачни, већ пре два дана напуштени. А у нас све се стишава. Лежим на прокислој слами и премишљам. Мислим о данашњим данима, о томе шта доноси сутра, а уморни капци почињу да се склапају. Тада изненада, у ноћној тишини, коју само с времена на време прекида лупа шаторских крила, чује се испочетка тихо а затим све јаче и јаче глас двојница. То Радоје, Радоје „Цица“, крупан и једар момак из Поморавља, највеселији војник у чети, а сада као и сваке вечери свира тамо крај ватре и разоноди себе и другове. Удобно наслоњен на лакат и заклоњен од ветра, који немилосрдно шиба и тресе гране у већ оголелом шумарку десно од нас, ја их посматрам, како седе доле на педесет корачаји од мене око вагре и како узалудно покушавају да распире већ полу угашени пламен.... Двојнице су умукле. Око догоревајуће ватре назиру се тамне погурене силуете наших војника, а киша г.очиње да пада све јаче и јаче. Тада се дижем и одлазим' покисао, командантовом шатору који је једва неколико корачаји удаљен од нас. Тамо су сви. И тада настаје опет она свакидања вечеринка испуњена разговором, шалом и смехом, до неко доба ноћи. Наједном се проломи кроз ноћ гру-гру-гру... једном, двапут, више пута. Али то никога не узнемирује; једва да неко ослушне, а затим се опет разговор наставља као де ништа није ни било. То се борба води на предњим положајима читавих два километра од нас. И онда се спава целу ноћ, слатко, као у постељи, све до у свануће.

Поетплата на „Пијемоит* етаје јетан тигнзо то нмје све! Има на бојишту у нашим рововимз, другова који се већ шест недеља боре, спавају на земљи, а преко њих падају гранате и куршуми. Када су ме подигли са земље рањеног, неспособног да учиним и један корак, о«и су говорили: „Крепи је рањен!.." Они су ме жалили. Они нису ништа више чули о мени. Ја сам био негован као краљ, мажен као дете, од милосрдних сестара... и после сам те упознао, Маријз, и м 1 и смо се заволели. За то време други су се борили и поднооили тешкоће, заклињем ти се! Сада ја мислим кг њих... и кад буде требало кћц. пред картечем, ја ћу ићи радосна срца, да их видим и дз им викнем: „Ево Крепиз;, другови! Дошао„је понова! За шест недеља, проведених у бопници, ја сам се опоравио!.... Где су те пруске свиње?.. Ви сте их отерали, док сам се ја сунчао. Хгјдемо! Дошао је и на мене ред. Видећете!..." Ах!.. јуначка крв!... Мислим 'На повратак!...

— Дз би спасли торпедњачу руски матрози скачу на мину —

Коресподент једнога финландског листа разговарао је с рањеним руским матрозом, који се налазио на лечењу ухируршкомодељењу. Овај матроз био је са службом на торпедњачи, чија се цела посада састојала из с*>дам људи. За време вожње по Финскоме Заливу стражари на торпедњачи опазили су да се приближава руска оклопљена крстарица јурећи према минама. Крманош није знао распоред ових мина. Међутим, да се крстариии јави сигналима, било је доцкан. Свакога тренугка могао је брод пропасти. Тааа су седам људи из посаде торпедњаче решили да сами наиђу на њу, да би спасли брод. Пустили су торпедњачу пуном паром и наишли су на мину баш кад је крстарица била врло близу. Зачу се страшна експлозија, и шест људи је по г инуло. Седми је остао жив, зли је врло тешко рањен. Њега су пренели у хируршко одељење. За своју храброст награђен је крстом Св. Ћорђа,

Пр е шшцд Сељачка досетљивост,

После борбе на Мачкозом Камену, три наша пешака, који су се далг-ко одвојили од својих је диница, допадну шаке једној аустриској Патроли, која се састојала из самих Мађара. Нгши војници, нгмајући могућн сти ни да се одупру, ни да сами себи о^узму живот, предали су се. Аустријанци их разоружзше, новезаше једног за другог, а здти л их погераше испред себе. Свега један од ових војника, успео је да сачува једну бомбу за појас м. Иису крочили ни двадесет корачаји, а патрола застаде. Мађари почеше мрмљати међу собом, једни су показивали руком десно други су показивали лево а нашима би ја:но, да ни Мађари не знају пута. После кратког објашњавања, које је нашим војницима више наличило на свађу, обрати се вођ патроле заробљеним Србима и упита их. — Срби? — Па показа руком десно. — Шваба? — иа ноказа руком лево. Мађар је тачно показао на којој су стр ни Срби, а на којој Швабе, али наши војиици, видећи њихову забуну, само се згледаше и, као под команду, сви одсечно зањихаше главама, а један рече: — Срби! — па псказа руком лево. — Шваба! -- и показа руком десно. Мађари се неколико трен\така решаваху, а затим се поколебаше и пођоше нашем логору. Кад су били у близини логорз, један наш

! војник, који сада лежи рањен у једној болници у унутрашњости, удари песницом најближег Мађара до с> бе. Кад он посрте, наш војник, зграби ч егову пушку, уби га, а затим извуче бомбу и издиже је у вис. Остали Мађари избацише један плотун на Србе и ранише бомбаша. Али, видевши бомбу у рукама куражног војника, одмах бацише пушке. После четврт сата Мађари су се налашли у нашем логору као заробљеница.

ТЕЛЕГРАМИ Улазак у Чинг-Тао ПЕТРОГРАД, 3. новембра. 1апанске трупе свечано су ушле у Чинг-Тао. Енглези у Арабији ПЕТРОГРАД, 3. новембра. Индиске трупе заузеле су утврђења турска на јужном приморју Црвенога Мора, према острву Перуну. Последње вести

Борбе на Кавказу Петроград, 3. новембра Непријатељства у пределима, која се граниче Персијом, отпочела су 26. октобра борбом у планинском правцу Канесур. 28. октобра отерали смо Турке из села Канесур убивши им два официра и 92 војника, ми не имадосмо никаквих губигака. Непријатељ је покушао заобићи наша крила, која су почела да се развијају, али захваљујући појачањима која су стигла, одбацили смо Туоке на позадне положаје. 30. октобра непријатељ је упутио један део својих трупа против наше присталице курда Симко и укопавши се јужно од Чијарикали отпочео је пушкарање, које је трајало неколико дана и све дотле док није стигла помоћ. Наше су трупе одбациле непријатеља; брат Симков рањен је у овој борби. 31. октобра наше претходнице су на путу за Котуру. У Санчакубајазет, Турци се предају нашим трупама без отпора. Једно јако оделење, једног од наших присталица Кан Рауика упала је на турско земљиште, где се удружило са Абдил-Режаном, чији је утицај врло велики. Један други наш присталица прешао је такође границу и заузео Качане. Француске победе на Изеру Париз, 3. иовембра. Службеио Најначајнији данашњи догађаЈ је, што смо одбацили непријатеља на леву обалу Изерског канала. Десиа страна, коју су Немци још држали, потпуно је евакуисана. Поново смо заузели више важних тачака, које смо били изгубили при једном ноћном нападу. При крају дана непријатељ је безуспешно покушао офанзиву на Ипру. Немачно гробље на Лнсу Петроград, 3. новембра Немачки напади, које су француске трупе и један део енглеских издржале последњих дана између мора и Лиса, били су необично жестоки, али се завршили правим хекатомбама по Немце. Борбени фронтови су тако близу на многим тачкама, да су Немци морали потпуно скривати своје страже по шанчевима. Пропаст немачке подводне лађе Петроград, 3. новембра Један француски торпиљер потопио је код Калеа један немачки подводни брод. ИБШЈВ ИИИИМЕШ — — II 1|1№ ИИИИИ—————— —

Он је стајао успразљен, заклањајући својим снажним телом сунце, које је залазило иза шпансних планина... Марија Барцеа стЕ(ја1па је пред њим. — Ја разумем, Гзстоне!... Ја сам била луда!... Да, они други, тгмо доле... они су се борили за цело време!... Опрости ми!... Јз те волим, иди!... — Добро!... Нећићемо се, моја драга Марија 1 . И онај, кога ћеш ти срести неће бити кукавица. Кукавица... зар би га ти могла волети ? — Ах!... не!... Ја у то не могу кикако веровати. Та, ја вврујем теби као Јеванђељу, јер знам да си храбар. — Марија Барзцеа — рече тада Крепи свечано, — остављам ти пруску капу. Ти знаш, колико је ја ценим!... Чувај је мислећи не мене. Када се вратим, ја ћу сигурчо донети непријатељску заставу. Гастон Крепи се вратио нз бојиште. Марија Барацеа носи и даље

корпу се вешом на глави, али њен ход није више лак и брз. Она иде лагано, њене су очи замишљене, и она свакога дана иде да се исплаче на месту, где је познала највећу и најп.ролззнију срећу.

Рстне шннце Бугарски министар војни изнео је пред Народно Собрање законски про екат о одобрењу ванредног кредита од 35 милиона динара, која ће се сума употребити за покриће војних трошкова. + Како јављају швајцарски листо ви, аустро немачка војска на источном фронту подељена је на три армије, прва деснобочна аустријска, којом команд\је генерал Данкл; друга центрилна, састав љена из немачких и ау^тријских корпуса под комамдом престолонаследника; и трећа левокрилна немачка армија, под командом гене;ала Хинденбурга. ♦

Према екглескии лисговима. Немци су до сада имали 1,750.000 људи, које рањених и болесних, које погинулих. То износи четвртину војске, скојол Немачка располаже. + Орган немачког престолонаследника, „Локал Анцајгер" јавља о различитим кандидатураиа, на белгијски престо. По м/,шљгњу овог листа, анексија Белглје је неизбежна. Један од првих кандидата је херцог Ернест шлезвиг холштајнски, који се већ одавно налази у Бриселу..

Ротш пошта

Тражи се Сима Јовановиз кројач из Пирота а сада ратник II позива I чета III бат. III пук морав. дивизијз кој' се два месеца није јавзо. Молим сваког брата Србина ко буде сазнао где је Сима, јави на адресу Ваца Ђорђевић Шугрински — Пирот, где ће добити награду.