Пијемонт

СдцЈ^

,И И Ј Е М 0 Н Т«

ни, Ену и у северној Француској. Војно искуство изгубило је елеменат неочек1Ивања, који је давго Наполеону могућности да развија своје генијзлне идеје. Његов је плзн био да иронађе слабу страну код непријатеља м на том месту нападне га са великим силама. Успехе је постизавао брзином и поуздањем, са чиме је и наносио удар непријатељу. Сада, у савременом рату т-о није могућш, јер се техника изменила. Операције се састоје у концентрисању трула. Војске про тивничке, као боксери, у почетку борбе заузимају положзје. Пред таквим условима немогуће је одржати победу једним ударом. Изменили су се и методм дејстссвања, па и сзмо вођење пукова на бојиште. Ма да ђене,ргл Жофр по спољашности има сличности са Нзполгоном — мглога раста, жилаз; цела његова спољашност показује човека велике енергије. Међутим, њега ретко могу В 1 идети нз коњу. Скоро цео дан проведе У свомз малом аутоЏ мобилу, обилазећи положаје и брзо прслази с једног фрснта на к*®други. Он држи свз у својим рукама. Већи део дан-а прсводи он у малој и простој телефанској соби са слушзлицом на ушима. Око њега седе ђенерзли и гледају кгдте и проучавају сзако место. Ђенералу Жофру није то потребно, — реке, планине, вароши, све он то зна на памет. Његова је значајна особина мирноћ-З'. Он је увек мадран, -и за време рата као и за време мира.

Он је поуздан у себе и улива псвг-рење и својој околини. Његсв штаб ни за тренутак не сумња У његове способности н то је уверење продрло чг»к и у взјнччке редове. То га је учинило популарним, ма да он не жели популарн-ост, чак је и избега-ва. Има вели-ке заслуге за организацију фрГ|Нцуског генералштаба. Он је скупио око себе нај-интелигентније 1 И најспособније офи-цире. По литика, највећи непријатељ војсци, са-свим је одстрањена. Ђенерал По, помоћник његов и де Кастелио припадг|ју републинвнској партији као и он. Кзда је ђенерал Жофр 1911. године био постављен на чело фр-анцусне војске, он је био апсогутко непсзнат ширим кругоЕИ м-п у Фр-анцуској. Мало је ко знао његово -име. До тога в-ремена о-н је радио у тиш 1 ини и сад проду жује свој рад, у колико је то могућно за човека, који је на такоом положају. Садг се не урамљују сл-ике ђенерала и не мећу се по зидовима, као што је то рађено 1870. године. Дсбра особина у овоме ратује — ћутање; војне оперг1Ције врше се у тајности. То је борба између издржљивости и слабости, између упорства и клонулости. То је „војН 1 и-чки” рат, у коме особине вој|НИ|Кове и његова спрема иг-рају врло важну улогу. То је, у исто време, и „ратна вештина по немачком систему”, за разлику од наполеоновске војне вештине и ђенерал Жофр примењује тај систем мајсторски.

ф.-.; V?.-‘

Поспедње борбе — Неуспех и треће аустријске офаизиве. — Г. Милан Бојовић. специјални ратни дописник „Руског Слова“, послао је симоћ свол\е листу овај телеграфскн извештај о борбама на српском фронту: ^ Пишем ову депешу, а са свију страна чује се артиље'риска јека која је постала као нека дивља симфонија за целу Србију. Чини ми се да нема &места где не ослушкују ову јеку. Тамо далеко, далеко и ?-овде око мене, људи се бију и умиру. Судбина Белгије и " незавидни удео Белгијанаца све плашн и сви питају један ^другог, да се није уморио наш ^војник, да ли ће он издржати рш ову навалу? Ја смело могу ~'да кажем, да ће он издржати, не гледећи на то да сваки српски војник има на себп бардве три ране са Куманова,

Брегалнице и Цера. Један од ових христомученика, који је имао на себи седам рана, рекао ми је ово: „Господине, мене су избушили као даску“. Ипак, он је пошао да се бије. Тек пред Ваљевом српски фронт се исправио и сви делови сјединили су се у једну праву линију, готови да дочекају непријатеља једном општом удруженом снагом. Овде се кретала жива леса, уливајући се као потоци у море, и непријатељ је овде ударио о непробојни зид досад непобеђених јунака христомученика, који су решили или да умру или да победе. Већ на неколико места, непријатељ је тучен са огромнимжртвама. И његова офанзива је зау-

стављена. Срби су пошли левим крилом напред угрожавајући непријатељу с бока. Тад, на левом крилу узето је до 2.000 заробљеника и то је све био чист Немац. Говори се да су ово чисто германски војници. Непријатељ не купи своје рањенике, отежавајући српским болницама, које и онако осећају недостатак у санитарном матеоијалу. 0 мртвима нећу ни да говорим. Српски војници приморани су да прескачу преко непријатељских лешева, правећи од њих себи грудобране. Аустријанци. су опет разбијени на Дунаву код Оршаве, где су такође имали намеру да се пребаце на ову страну. На правој линији фронта, близу Стублина, они су претрпели пораз оставивши више од 1000 мртвих и једва су успели да пређу преко Тамнаве. И њих је гонила српска коњица. Једном речи и са трећом аустриском офанзивом ствар стоји за њих сасвим рђаво. Опште стање код Срба врло је добро. Дух војске је изврстан, не гледечи на ужасну иепогоду хладноћу кишу и лапавицу. Цела српска армија гори борбеним одушевљењем. И овде код Београда Аустријанци супокушалида пређу у офанзиву, но требало је само да засвира српски трубач јуриш, и они су обр-ј нули леђа. Благодарећи стра-| шној ватри српске артиље-, рије, непријатељски топови су одмах заћутали и ово се ћутање с прекидом продужује већ други дан. Српска војска, овде код Београда и код Остружнице, бори се на аустриском земљишту. Овога пута ваш коресподент пратиће борбу код војске која брани српску престоницу. т

— Социјалистички посланин бић ослобођон за увроду руском цару Социјалистички посланик Липкнехт био је у иочетку рата онтужен због увреде на несене руском цару путем штампе. Тај процес имао је да отпочне августа месеца али је био одложен за окто бар. Међутим, сад је опет одложен на неодређено време Немачка штампа изјављује да ће Липкнехт, који се бо ри у војсци Виљема 11. бити несумњиво ослобођен,

— Делимична француска напредо довања против Немаца Париз, 4. нов. Одбацивање Немаца на леву обалу Изерског канала про узроковало је нагло отступање Немаца са неколико стратегијских важних поло жаја на десној обали Изера. За нашу офанзиву на ово страни огварају се врло повољни изгледи. Борбе у пределу Ипра, после нашег прекјучерашњег успеха, настављају се с великом жестином. Непријатељски отпор је све слабији. За дандва могу се очекивати најповољније васти с овог дела бојишта.

Рр-три рат Сдбијен напад Курда, заробљении 271

Петроград, 5. нов. 11з штаба кавкаске армије јављају, да је на путу за Ерзерум било омањих сукоба са Курдима, који су после кратке борбе растерани. На персиској гранпци по ново су одбијени већи турски одредн; заробљено је седам турскпх офицнра са 2(54 војника. Закон о реквизицији Прво читање законског предлога о реквизицији биће на скупштинској седмици 11. новембра. Нов посланик 11а јучерашњој скупштинској седпици положио је заклетву г. Душан Ђорђевић, нови народни посланик, који је дошао на место Михаила — Јовановића — Делића. Г. Ђорђевић је самосталац. Нова болница у Скопљу Поред досадашњих болница у Скопљу је отворена још једна нова резервна болница, у којој ће радити енглеска санитетска мисија.

Ђаци војници Ђаци војници, који су 1 септембра ступили на служење свога рока у ђачкој чети завршили су обуку и биће ових дана, распоређени по трупама. Грожђе за Грчку Услед мале потрошње у Србији, због ратних прилика ове године је већи део грожђа из винограда у Новој Србији извезен преко Ђевђелије за Грчку. Цене субиле врло повољне, а тражња обилна. Храмовна Слава Саборна Црква у Београду прославиће и ове године своЈУ храмовну славу Светог Арханђела Михаила. У очи дана славе, биће бденије које почиње у 5. сати у вече. Литургија на сами дан славе, почеће у 8. сати узјутра. Израда рубља Министар Народне Привреде препоручио је, нарочитим наређењем, свима женским радничким школама да раде рубље и остале потребе за војску. Нагласио је, да ће се нарочито интересовати тим радом. Рањеници у Београду У београдској војној болници лежи 282 рањена и оболела војника. РуОље за рањенике Г оспођа Јелена Марковићка, председница Кола Београдских Милосрдних Сестара отпутовала је у унутрашњост и однела за болнице 3.000 комада рубља које је израђено у радионици Кола.

[ ПОЛШЈе — Баба јунак —

Г1ос.;е свог првог пораза на Деру, Аустрнјанци су нагло и без одмора одступали ка Дринн. У том одсгупању.Жоје управо и није вишг л» чило на одступање већ више нз панично бегство, једно аустриско одељење од шт-шест топџија — наравно без топова лутЈЈући набаса на једно село у Мачви, кроз које раније нису прошли и одлучи, пошто је већ био сумрак, да ту и преноћи. — Залутају на прву кућу на коју суу путу наишли. Једна баба отвори им врата. Аустријанци брижљиво испретурају кућу од горе до доле да виде илали чега сумњивог па потом одлуче да б ду бабини гости. Баби ово до душе не беше право, али није имала куд већ их прими. Навечераше се Швабе што

(зерлин, а одатле ће вероватно нз

— Утисци једн.ог сарадника; „Матена". Фрзнцуски журналиста Макс »Агион, који је успео да се провуче до немачке престоницо, пише сад у „Мгтену", штз је све зидро, кад се враћао из Берлина у Француску. — На целом путу од Берлинз до Кобленца и од Кобленца до хо^ландске трднице све железничкз ј*:пруге чува војска. ? Сеугде је глуха, нема тишина. Ша пољима се не може видети # ни једно марвинчз, скоро ни јед: но кљусе. У селима има мало људи, скоро саме жене. У целој земљи, изузевши Берлмн, јако се осећа, да је друштвени и економски живот претрпео велике штете. У Хановеру наш је се воз сусрео са четири војна возз, дупке пуним војницим: и муницијом. Оми су из Белгије путовали за

руску границу. Мало даље у једној варашици, чије сам име ззборавио, видео сам поред огромних касзрми, које су чували улани са исуканим сабљг;ма, велики транспорт рањеника. Кроз онна од вагона спазко сам на отвореним зутомсбилимг; људе, који су лежали >:спомично, без свести. I Пссле дугих мучних часова Еожње дошао сам до границе. У цари.наркици прегледали су мој пртљаг дуго и пажљиво, те су ми напсслетку одузели — погодитз! — двг. парчета чоколаде и две кутије миришљавих колачића. То зато, што је из Немзчне забра-

Дошг^о сам и ја на ред. Полициски чиновник пажљиво је разгледао мој пзсош. Ззгледао га јз са свих страна, дуго претурао и нгпослетку завири у један спиС2к. То је био бескрајни списзк сумњивих пасоша. Стајао сам просто приксзгн зг земљу и већ сзм са видео у мрачној апсзки. Али нг. Мсј је пасош био уредгм и полицгјац ми га предз ссмехнувши се. Бко сам слободан!

њен извоз свега што је

за јело. блокзду

Види се, дз су осетиг.и енглеске флоте. И цгринзрнице у — полицију. Ту у тесним оделењима збило се пет стотина душа — људи и жена. Свзки јв морао изаћи пред полициског чиновника и официра у сјајком шлему и плзвом шињелу. Ртне слихе — Од Л. Толстоја —

Један руски извиднички одред дође на једно богато имање у Источној Прусној. Треба да се одморе. Неколико сфицира, оставивши коње пред враткм: имања, пођу у спахијску кућу, која је изгледала сасвим напуштена. На кућним вратима стоји велика хгртија, на којој

пише на француском: „Господо, будите витезови!” — Руски официри згиста уђу у кућу као витезсзи, не дирајући ништа; чак склањају дрггоценије домаћинске ствари у ормане, да их не би узели пљачкаши, ако случајно наиђу, па кнд су се одморили, они иззђу из куће. Врате се својим коњима. Али у том, са тавана, са чардгма, уопште из свих скривених углова, осу се на њих јака паљба из пушака. То је било тако неочекивано, да се у први мах није могло схватити одакле пуцају. Али одмах згтим руски официри виде у чему је ствар, те нвсрећна кућа буде спаљена са свнма својим „витезовима", ♦ За време упадз у Источну Пруску, Руси су се према становништву понашапи тако лепо, да се оно није могло довољно начудити, зашто сни плаћају за све у дућанима, по сепимз, свугде и за све, звечећим новцем, штосу

за сто рубаља узимали свега сто мграка, што су плаћали чак и зз фураж. Обичан живот у Источној Пруској после одласка руских трупа није се ни мало изменио. А кад су Немци дошли у русиз погранична места после њихова сдласка остала је сасвим другз слика, нарочито у пољским местима. • , 1 Прво они су реквирирали свв што су могли. Из варошице П. одвели су собом све младо мушко и женско становништво, даих употребе за рад. Узели су сву фураж, све нзмирнице. У околним селима они су пожњели све жито и то одвезли собом. Ископав*/ли су и односили сае кромпир, свеће и гас, кола и стоку . Кзд је лосле неиолиио дз на једна руска дивизијз поново заузсла П., у њему више није било ничега^ ни овса за коње, ни живине, ничега... те се ове морало довозити. Има много примера, да су Руси кажњавани за сооје поверењ*