Пијемонт

Број 280.

„П И Ј Е М 0 Н Т“ Стр. 3

је Бог дао — сира и сува меса — из бабиног оџака, а затим један набаса на буренцедг:бре шљивовице од кога се не раздвојише све док му нису видели дно. Затим поспаше онако обучени око огњишта. Баба није могла целу ноћ да трене. Пред саму зору зачу се труба у селу. Баба истрча у двориште кад има шта да види: кроз село маршира једча чета српске пешадије. Брже боље баба се врати унутра. Швабе су још спавале. Она хтеде да их привеже и тако Гпреда српским војницима, али није имала конопаца. Тада се сети нечег бољег.

Крај оџака је стајало неколико празних врећа. Швабе 'су ркале да се чуло до накрај села. Баба узе једну по једну врећу и поче да их натачиње Швабама на главу, везујући их преко руку чврсто око појаса. Ниједан се не пробуди. После пола сата један српски одред протерао је шест Шваба у врећама кроз логор. За њима је ишла јунак б ба и носила у седмој до вршка напуњеној врећи понуде за српске војнике на положајима. Ка Фнш1иш1 Ф 9 Ш| Пред Ремсом. — „Више флаша него граката". У најчувенијим светским виноградима. —

Понова смо наишли на реку Марну код Епернеја, где смо отигли у сумрак. Налазимо се на 24 км. од Ремса. Али мисмо могли добити дозволу да идемо до у Ремс директно. Морамо преко Шарлроа, што чнни велико заобилажење. Спаваћемо у Епернеју. Момак, који ме је одвео у моју собу, приметио ми је, да се врзта не могу затворити. „Прајзи су обили браву" — рече ми он. Газда од хотела жалио је што је побегао пред Немцима. Обили су му кућу и опљачка 1 ли је. Он мисли, дз би боље прошао да је остао код своје куће. Неке су кафане, изгледа, добро радиле. Треба рећи, да је освајач у извеоној мери поштедео Шампањеззне. Ооим одвратног бомбардовања Ремса, овде се не наилази на она недела, која имају за циљ, да ( рушењем улевзју страх, као што је то било у Куртасону и осталим селима Брија. Шампања је била релзтивно поштеђена. На против, шампањер није наишао ни на какву поштеду. По пољима ско Ремса, нзилазите више флаша него граната. Једна госпођа, која је била у Ремсу за време бзвљења Немаца, прича нам, да их је било мртвих пијаних по улицама и подрумима. То је се, У ссталом, догађало у свима ратовима за сва врем!ена. Овога пута, пљачкаши су од тога претрпели више штете него продавци вина. Мирна ноћ у овој радној вароши, која нема више ничег ратничког у себи. Пошли смо рано у јутру за Шалон. У Шалону команда нам издгје без икакве тешкоће дозволу, да идемо аутомобипом до Ремса. Овде смо у опера[ тивној зони, где командује само | војна власт.

Парив, 30. октобра Монотон и ра|ван предео. Пред нама врло ши ( рок и прав пут протеже се кроз два реда дрвета и преко бескрајне равнице и изгледа да се губи у небеса. Код селе | Птит Лож један стражар тражи нам дозволу за путовање, а официр изискује нам наше легитимацнје. Ништа нам не п,римећују. На десно и лево видимо знаке једне скорашње борбе: пообарана дрвета, мртви коњи, ровови, рупе од граната!, гробови, од кој'их се на некима налазе калпаци испод белога крста; јадни К 1 алпаци, који издалека изгледзју као Н9К0 црвено цвеће, којим су гробови окићени. Од једном зачу се једзн топовски пуцањ, па други, трећи... читава грмљавина, која допире нз даљних небеса. Једна чета пешака обилази паралелно са друмом огранке неке шумице. Стигли смо у Сијери. Село је пуно Е(фриканских војника. Један од њих увија своју црну ногу. Дворац је сав изрешетан. Канонада се приближава. Налазимо се нг, 14 км. од Ремса, који је заклоњен једним шумовитим брегом. Прелазимо преко железничке пруге. Станица је Упола срушена. На 100 метара пред нама друм је на једном зЕ 1 вијутку претрпан обореним дрвећем. Са наше десне стране, у пољу, један батаљо-н зуава одмара се. Један стражар јури к нама, дајући нам руком неке знакове. Топови једнако грме. Командант зугвског батаљона долази к нама, трчећи: „Али, господо, шта рздите?! Ви сте У бсрбеној линији!" Објаснисмо му, да идемо у Ремс. Хитро је прегледао наше исправе. „Немогућно је, — рече н' 1 м, — пут је прекрчем, а непријатољске се извиднице налазе на 800 м. одавде. Морате се вратити

и то што пре!” И он нам објасни, да ако желимо да идемо у Ремс, морамо да напустимо шалонски пут, на коме смо, па да једним попречним путем дођемо на епернејсии пут, пошто Немци држе извеоне позиције источно од вароши. „Али се журите!" Једа|н од мојих сапутника понуди му башлике и хране за његове војнике. „За војнике — одговори он примам све што ми се да." И храбри официр, симпатичан и очинсии добар, оде са пуним рукама, док се наш аутомобил окретао. Понова прелазимо преко жел. шруге, и ирећемо се попречним путем, кој(и нам је означен. Одједном јак пуцањ зачу се на нашој десној страни. Ту је једна батерија скривена међу жбуњен, и гранате пролазе преко наших глава. Кроз грање се виде артиљерци. Мешо даље каре су поређане у долини. Овде смо у најчувенијим светским виноградима. И поред рата берба неће прошасти. 'Сељаци, нарочито сељанке, погнуте међ лозама, секу гроздове. Пуне корпе се изручују на даске. Под јаким сунцем, берба се врши на два корака од батерија, под топовским зрнима. При улазу у село Маји — једно име, које се никад неће избрисати из моје уопомене — један стража|р Узима нам наше папирз и односи их официру, да их прегледа. Пред нама, десно, затварајућ хоризонт пружа се низ један низ праеилних висова, на којима су немачки ровови: мали трагови од дима појављују се нз врховима, лебде неколико тренутака и нестаје их. Ма колико упирали поглед у дзљину, нигде не видите војснУ. Топовска се паљба појачава, пуцају недалеко од нас, са висоЕа. Зрна се укрштавају и умкожавају. Мало даље, лево, у сред једне долине, види се Ремс, сае утонуо у ситнУ маглу, која обухвата целу варош, куће, катедралу, као какзв провидан и сјајан вео. На малом путу, на коме смо знстали, кола пролазе непрестано носећи празну бурад у винограде, враћајући пуна натраг. И као 01 НЕ 1 Ј јунак из Стендалове „Шатрез де Парм", на дан битке нз Ватерлоу, ја се питам: да ли доиста присуствујем једној великој битци. Жорж Вањјер.

Шт сишнцз Француске власти у Белфору решиле су, да у елзашким местима, које су Французи освојили, отворе фрзнцуске школе са учитељима — војницима.

5 — . ■ ; ј и витештво. Сваки се дан чује о јј фамозној белој застави, којој ј падају из дана у дан све нове ј жртве. Бела застава, руке У вис, а за тим вероломан тресак скривених митраљеза.

[1Ш у 1иш — Нема ни једног војника између Холандије и Анверса. Према вестима, које долазе из Анверса, стање у овој вароши није »а(јповољније за Немце. ! |> Велихи број становника се вратио, алм само зато да Узму пој требне ствари, па да опет отпу’ Т УЈУ У Холандију. | Ситуација не улива ни најмзње ' поверења. Сваки је забринут и нервозност је обузела становништво. Ма дз је тешко добијати тачне вести, ипак се сазнало да Немци имају огромне губитке у Фландрији. Сви овдашњи рањеници припа-

дају последњој одбрЕ|Ни. Они изјзвљују, са сузама у очима, да ће наћи гроб пред зидовима Анверса. Они нуде по осамдесет фрзнака за старо одело, кеко би могли дезертирати у Холандију. Утврђено је, да су четири официра продали своје коње, да би купили грађанско одело. Три официра извршили су самоубиство. Сви говоре да су пали у замку. У Анверсу нема сада више од хиљаду војника. Сви дрУги су иапустили варош. Белгијска застава понова се лепрша у Есешену и нема више нм једног немачког војника између Анверса и Холандије. Сви су изненада отишли пре две недеље, носећи са собом сав ратни материјал. Немзчки официри изгледали су мрачни и забрннути. Нема више музике као првих дзна по окупацији. Последње недеље Немци су се спремзли да поведу са собом велики број гргђана, зли је доцније стигла друга иаредба. Изгледало је да су сзвезници пресекли пут

|И главне железничке пруге. Већинз Немзца, која је била протерана у почетку рзта, вратила се.

— Примери немачке пљачке у Белгији. —

Јед5(Н виђени Белгијанац, који је пре кратког времена дошао из Брисела, изнео је у „Тајмсу" како Немци пљачкају Белгију. Белгијанац је изнео имена свих пострадалих виђених грађана, и то још придаје његовом причању више вере. — Видимо, — вели „Тајмс", немачки штаб установио је „Бедекер за пљачкаше". Све ове опљачкане куће биле су незначене у беденеру. У више случајева били су приложени и планози тих кућа. Немци пљачкају са велиним разумевањем и кгда упадну у богатије кУће односе само фино посуђе, слике, минијатуре и жен-

I!

Племе Сенуси у Триполису објавило је свети рат против Енглеске. + Још 21 великих транспорга са индиском војском допловило је у Европу под заштитом енглеских и француских ратних бродова. + На једној аустријској оклопњан чи типа „Вирибус Унитис" експлодирала је једна граната. Тешко је оштећена једиа кула.

Стзновкиштво је поноао почело бежЕгги из Анегрсз, јср се бсји, да не настаку псновне борбе око те вароши. Немзчки су официри стално на својим позицијама. ♦ Руски конзул у Једрену задржан је од турских власти. На протест итзлијанског послзника у Цариграду, велики је везир изјавио, да ће конзул бити пуштен чим се сврши концентрацијл турске војске.

ошдње вести

Ванредни кредитн пред Скупштином (Специјалан извештај „Пнјемонту”) Ниш, 5. новембра Па данашњој ск\аштинској седнпци претресан је извешта/ одбора з а проунавање законског предлога о ван\редним кредитима у износу 110 милиона динара. Прешрес је почео говором министра флнансије г. Пачуа, који је шотсетио посланике за аример Француске и Енглеске, \које дају за своје војске све. После г. Пачуа, говорио је г. Милорад Драшковић. 1 Он је у име својих другова и своје дсо изјаву, да ће гла1 саши за законскп предлог с обзиром на сишуацију, у којој се дапас налази Срби/а. I. г. Павле Маринковић и Др. В. Вељковић дали су у име својих другова сличне из/аве. После овога гласало се за овај законски предлог. Па седннци је било 104 по1 сланика и сви су гласали за. После гласања председнлк Скупшшине, г. Андра Пиколић, консшатовао је једнодушност Скупштине, кад је I у питању српска војска. Па ово се Скупшшиа одазвала 'једнодушннм узвиком: „УКивела Српска Во/ска! л ј За овим је председник , г. Андра Николић, молио ! Скуашшину за овлашћење, да у име њено извссши Краља, Престолонаследника и Краљевића Ђорђа о њеној једно' душносшп у данашњим данима. Скупштина га /е за ово овласшила. 37,000 мртвнх Немаца Париз, 4. новембра Сигурним званичним извештајима тврди се, да су Немцч у досадашњим борбача на Иверу имали тридесет и седам хиљзда мртвих. Овом цифром нису обухваћени рањени немачки официри и војници.

Ка Кракову Петроград, 4. новембра У свом продирању према Кракову наши су одреди код Жарковца и /Чихов потукли једну аустриску дививију. Ми смо гиме прешли линију Ољкуша, која је вероватно веома утврђена. У Источној Пруској Петроград, 4. новембра У Исшочној Пруској наше шрупе, аошшо су сузбчле немачке нааоде у обласши Солдау, саме су ирешле у офанзнву и одбациле неаријашеља за 30 врсша уназад. Том смо приликом задобили два шоаа и неколико миI шраљеза.

ске ксстиме, што показује да пљачкаши имају добар укус. Немци су узели од једног познатог скупљача, који живи близу Брисела, скупоцену збирку кинеског порцулана, а оставили му само неколико ствзри, у чију су оригиналност сумњали. Дознало се да је тим пљачкама руководио принц Карло Хоенцолерн, зет краља Алберта а брат румунског краља. Сопственик једне виле на селу, који припнда вишим белгиским круговима, чију су вилу опљач; кали, поднео је жалбу војном команданту Брисела. Војне власти, пошто је био један од виђених грађана, дозволили су му да прегледа ствзри на железничкој станици. Он је тамо нашзо двеста сандуна, у којима су биле спаковане ствари његове и његових саплеменика. Ревизорима Уреднишшва: Ј1и/емонш и , „Полипшка 11 , „Поавда“, „Деаеши“, „Стпража и и „Мали Журнал“ опомињу све своје ревизоре да без икаквог изговора на данашњу сишуацију одмах аошљу обрачуне и шо на/даље до 15. овог месеца. После одређеног рока извињења се неће никаква примаши и лисш ће биши обусшављев сваком ревизору који не буде савесно одговорио својој Д]>ЖНОСШИ.

Цретклата на „Цијежшт* стајје Јодан динао жесочмо.