Пијемонт

било за време ранијих ратова, турског и бугарског, па тако и сада. Али број болнииа и број рањеника, који се негују по њима сада је већи него икад. Ми у Крушевцу имамо седам болница, управо одељења у којима се укупно у овом тренутку лечи око 700 рањеника. Рад болничког особља, како сталног тако добровољног, за сваку је похвалу. * Ма да је сада у Крушевцу становника више него икад, ипак је Крушевац данас веома мртво место. То се једино да протумачити данима, које преживљујемо. Две сгвари нарочито падају у Крушевцу, управо у данашњем Крушевцу, у очи и не могу да пропустим а да их не споменем. То је прво скупоћа, која је најочитије изражена у киријама за станове, која је дао Бог и захваљујући крушевачким газдама, што улазимо дубље у зиму, све скупља. Затим друга ствар то је отварање нових радњи. Неколико београдских мојсијевца — практични људи — кад је оно издато одобрење да Баограђани могу ићи у Београд по „зимске ствари“ сели су на воз и прошетали неколико пута пругом Раковица—СталаћКрушевац, навукли робе и отворили болте. — Најзад и право је зашто да седе људи скрштених руку! # Крушевац је пун Београђана, пр»и који су дошли » нтернирани, који су скоро стигли. Живот и једних и других мало се интересује. Он зависи од кесе. Никоме није добро, али ипак постоји подвојеност. Они који имају пара жале се: „Зло је, да не буде горе". Они, који их немају, распитују се хоће ли скоро крај свему, станују које где а ране се како кад, Па ипак ми имамо позориште, биоскоп, ноћу се често заори из кафана песма, некад пљушти карта и домина, но о свему томе не пише се у ове дане. Р.

— Нвмачки официри одрину послушност. — Паника у Берлину н Дрезди -

Париз, 4. нов. Према вестима из холандског извора 160 немачких официра одбили су да иду у фронт наводећи да су под рђавом командом. Тврди се да је Кајзер интервенисао. Јављају из Копенхагена да је исељавање становништва из Шлезије и Источне Пруске произвело панику у Берлину и Дрезди. Војни команданти ових места издали су наредбу, којом се под претњом смртне казне наређује становништу нарочито женама, да не шире узбудљиве вести.

Ако Смирна будв бомбардована

Према телеграмима, који су стигли из Солуна положај Хришћана у Малој Азији врло је критичан. Они су лишени могућности да имају везу са осталим светом и страхују од покоља. Маса света бежи у Митилену. Генерални конзули Француске и Енглеске у Смирни, који су стигли на Митилену, изјавили су, да турске власти спречавају француске поданике да напусте Смирну. Француски вицеконзул у Ајвали успео је да се укрца на један амерички пароброд, али су га тамошње власти силом скинуле с брода. Сем тога, гувернер Смирне наредио је једном холандском пароброду, да се| удаљи на пучину, међутим холандским поданицима није дозвољено да отпутују. Изгледа да Турци на тај начин хоће да се обезбеде од бомбардовања од стране савезничке флоте. Они мисле да савезници неће бомбардовати Смирну док се у њој налазе њихови поданици.

Црш Рруније — Поводом последњвг насртаЈа Аустро-Угарске на Србију. Букурешт, 5. нов. „Ла Румани“, орган конзервативаца демократа, у јучерашњем свом броју објавила је ово писмо с потписом „један пуковник" : У овом тренутку, АустроУгарска, побеђена од Русије, учиниће надчовечански напор против херојске Србије, чији ће војници имати да се туку са најбољим трупама монархије у размери један према три. Аустрија неће пошто по то да заузме дунавску српску обалу. Ова је акција у ствари управљена — обавештења су у овом погледу формална против Румуније, чија се објава рата сигурно очекује у Бечу и Будимпешти. Не треба овде да излажем непријатне последице, које ће отуд настати по нас. Оне нас неће очевидно моћи задржати, да останемо до крају неутрални, али ће нам створити тешкоће, које појми сваки војник. Ове тешкоће зна такође влада.

Ми се у великој журби спремимо прм црвеној светлости буктин»е, ноју је држ.ао један коњаник Симс стојећи пред нашим шатором, те брзо узјашемо на коње, које нам је довео један „шакар" и лолетимо у ноћ између шатора, које су људи склапали ћутећи, али необично брзо. Десет минута после знака за полазак од индиског логора није остало више ништа. Шатори, кочићи, бале сена, „жандани" са О8сом и јечмом, конзерве и „тупати" били су улаковани готово уметнички на „бругами" и „гари”, врста малих кола са два точка, која вуку мазге из Трисула. Поворка се кренулз. Пред њом је ишла сикска коњица, а позади поворке су ишли холендери и војиици из ирландског одреда, ноји су стулили добровољно. Не чуЈе се ни једна реч. Официри гестовима комзндују својим људимз. Када свиће дан, лепо црвено

сунце пење се полако изнад шуме. Пред нама је бели пут, поред кога се нижу сеоске куће и с леве и с десне стране и пружа се до у бескрајност. — Пази! — рече ми Реџиналд «оји је дојурио до мене у касу ево наших Гуркаса. Људи са страним оделом чекају нас крај пута, близу поља С.... Обучени су у одело кани боје и са кратким чакширама. На главама су имали велике шешире од необојене клобучине, накривљени на лево. Марширају лагано, махајући рукама и како сам се ја чудио што немају оружја, мој вођ ми рече: — Гуркаси су људи прзктични и мисле да је некорисно да се замарају. Њихове пушке и торбе су у колима, које сте видели иза нас. Нема снзжнијих младића, они умеју да штеде сзоју снагу. Када је потребно, они могу носити велике терете по педесет километара, а да се врло мапо од-

,‘П И Ј Е М 0 Н Т'

фој 281 .

Она је о томе била.обавештена и с поља и изнутра. Дужност нам је дакле, да створимо што пре диверзију корисну по Србију без сумње, али нарочито корисну по нас саме ида створимо оно између нас, који би плаћајући својом личношћу имали да поправе погрешку, која је преистекла из неодлучности државника

Ш пара и ра! — Аустрија пред коначним банкротством. —

Париз, 4. новембра У Аустрији се знатно с.мањила количина угља, у петролеуму се оскудева. Депои угљазамашине скоро су исцрпени, с чега прети опасност, да престану радити електричне инсталације. Државни трезори у Аустрији исцрпени су. Отворени упис новога зајма нма оба везнн кнрактер, пошто су баикари принуђени да уписују а исто тако и грађапи према прописима од стране државне благајне.

смо нападали у Езасу, на Изеру између Армантијера и Араса у пределу Ваји у Аргони и у горљем току Мезе.

№01 војЕка

— Борба на води Петроград, 5. нов. (Службено) 4. новембра из јутра немачка ескадра састављена из две крстарице, више бродова и 10 торпиљера појавила се пред Единбором. Поново је бомбардовапа варош у којој се на неколико места појавио пожар. Тог истог дана из ју-

— Измена телеграма између Ппестолонаследника и Председника Народне Скупштине Ниш, 6. новембра. Председник Народне Скупштине г. Андра Николић упутио је телеграм Његовом Височанству Престолонаследнику Алексачдру у име Народне Скупштине: Његовом Височанству Престолонаследнику Александру Крагујевац. Овлашћен једнодушним решењем Народне Скупштине, част ми јеу име народног представииштва, које је испуњено дивљењем према славним делима официра, подофицира и војника наше храбре војске, упутити Вама Височанство ' као врховном команданту и у Ва -1 шем лицу пелој херојској војсци српској признање и хвалу за ју-, ме ми морзмо да поднесемо св« наштво, којим одољевате непријатељу, заједно с дубоким и непоколебљивим уверењем, да ће штину ова те с нашом победоносном војском ‘ н ц скрхати непријатеља. Живео вр- Ј Милор|ЗД Драшковић: хјвни командант, живела славна Изјављује, да ће, са својом грусрпска војска. пом, гласати за предлог. НапоНаро1 Р „е ДС с е к Д у“пшт„„е ' ми№ да М ‘* ИИС1а 1 Ј фииаиси ! а I

се пројект прими с обзиром на прилике у којима се земља дзнас налааи. Министар финансија д-р л, П а ч у излаже стање наших фи. нансија; напомиње да су издаци државни овога пута знатно већи него у ранија два рата, и да су поред тога сви редовни извори др. жавних прихода исцрпљени. Наша војска за овај рат није имала нову спрему, а стара се похабалз у прошлим ратовима. Поред тога, при одређивању буџета за војсну, није се имас у виду оволики број вој|нима. Наглашава, да снабдевање војске наилази на велине тешкоће, које изззивају веће трошкове него раније. Данас и најбогатије државе, зато што су у ра. ту, не могу да подмире ни своје сопствене потребе, а камо ли да раде за нас. Овај рат је имао за циљ да у. ништи самостални живот Српског Народа тамо где га има. у то не | треба нико да се вара. Према то-

жртве, само да у овоме рату побе-1 димо непријатеља. Моли Скуп-

Андр. Николић. Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александародговорио је овим телеграмом: Господину Анд. Николићу Пред седнчку Народне Скупштине Ниш

опргвдање овога кредита наводи| оскудицу наше војске у свему.| Међутим, тај је кредит већ утро-1 шен. Задржава правс да у својеЈ време поднесе доказе о свему. Павле Маринковиђ:! У име своје групе изјављује, да|

Молим да Народној Скупшти-, ће гласати за предлог, напомињу ј

ни саопштите моју топлу захвалност за изразе дивљења и поверења, које сте изразили нашој дичној војсци. Ја и сви моји официри, подофицири и војници с непоколебљивом Еером у Бога и његову правду, верујемо да ће и

тра руска црноморска флота; наша данашња борба за отаџбину, која је крстарила приближила се турском утврђељу Трапезунлу и тукла утврђење и касарну, где се појавио велики пожар. На морској пучипи нигде није запажен ни једап турски брод.

1Г

ма колико била гешка, бити кру нисана сјајним победама нашега оружја; сви наши живоги имају даиас само тај циљ. Александар.

— Одбијени немачки напади Париз, 5. новембра (Службено) Према последњим вестнма непрпјатељ је обновио на истоку и на југу Ипра своје нападе, који нису изменили ситуацију. Од два дана на овамо постиглп смо маље више значајне успехесвуда где

Извештај са X састанка Народне Скупштине. —

Специјалан извештај „Пнјемонту” Ниш, б. новембра. Пошто је прочитан записник са прошле седнице, извршена је заклетва новог посланика г. Д. Ђорђевића. Као прва тачка дневног реда био је извештај финаноиског одбора по закону о ванредним кредитима од 110,000.000 динара. Финансиски одбор предлаже да

ћи, да ће у своје време, кад то| буде погодније, К|3зати свој)| реч. Он жели да всјска буде што| пре и што боље одевена и да а| успе ма по ноју цену. Боривоје Поповић. изјављује у име своје и своје! странке, да ће гласати за предлог.Г Ми имамо да победимо непријатеЈ ља, који нас је напао, и стога садЈ нема места за наша унутрзшк>а| расправљања. Сви присутни посланици гла-| оали су за предлог. Председник А н д р а Н и к о-|| л и ћ : Ову једнодушност Народна СкУпштине у овано озбиљникЈ тренуцима сматра као хвалу војсци и као поуздан успех. Моли| Скупштину да му одобри да овУ једнодушност народних послани| ка саопшти Престолонзследнику. После овога изабран је одбоа за проучавање заиона о рекви| зицији, а по том је седница пре творена у тајну.

МЕјраЈу. Ја сам посматрао људе, који су пролазили поред мене и нашао сам да они врло много личе на Јап!а|нце. Имају маслинасту боју лица, кратак и пљоснат нос, носе очи и дебеле усне. Малог су раста и дежмекасти. — То су најбољи војници из Индије, — рече ми Реџиналд. Са Касима, Магрима и Гуражанима чине главну снагу Непала. Има их врло много у индо-британској војсци, где их много цене због њихове храбрости и издржљивости. Немци ће имати страшног противника, јер су Гурнаси сем тога и одлични стрелци, умеју да искористе и најмања узвишења и никад се живи не предају. По њиховом схватању срамота је бити заробљен. Гуркас се бори до последњег метка и никад не одступа. Они су необично умерени и у јелу и У пићу. Њима треба само мало „чупати" и онда могу да издрже више недеља маршеве. — Је ли било тешкоће довести

их у Евролу ? Мој пријатељ Реџиналд изгледгше мало збуњен овим питгњем. — На против, они су сами тражкли да отпутују. Треба да знате да су сви Хиндуси, који су у Француској, дошли добровољно. Ми нисмо присиљавали никог.Кад смо купили добровољце сви нзши војници из Индије одмах су се пријавили. Ја знам сигурно да Немци пуштају такве гласове. Ја сам читао пре кратког времена „Берлинер Цајтунг", у коме се вели, да су сазнали из сигурних извора (извор из Вилхелмштрасе, сигурно!), да су Енглези насиљем и претњама натерали Хиндусе да иду у Европу. Псшто сте одлучили да проведете дуже време са намз, можете питати наше Сиксе, наше лешаке из Пенџаба, наше Сипахе из Бенгалз> и наше Гуркасе... ви ћете се тада уверити. Ма да Немци тврде да је лојалност хиндуска само празна реч, верујте да су нзше

дивне трупе са истока, исто так. као >и из Европе, одани круни готови да се боре за интегрит« наше отаџбине, која је и њихов^ Наши непријатељи знају врл добро, да ђе наши војници из Ик дије водити страшну борбу. Кај ови људи не би били страшни мислите еи да би се Немци узне мираваЈли! Не бојте се... то нис) дивљаци, које ће срести варвари али... зверови. Збиља, ови Хиндуси са> бронзз ним лкцем, који су ту пред наи имају у очима рђав сјај, дивљач ни и изгледају као тигрови, спр ни да скоче на жртву. Дошли смо на станицу А.ј Укрцавање је почело. Један Гуркас приближи се и рђавим енглеским језин залита мога пријатеља: — Хођемо ли тамо, сахибе, дети Прусе ? — Не, мој драси Ззмах, одго ри официр очинским гласом... Ј° не, али мало стрпљења и ми ћс кроз три дз«а веђ чути топове.