Пијемонт

Београд, СУБОТА 8 НовемПар 1914 гоц. БРОЈ 5 ПАРА

Број 282 Година IV.

Уредник : Коста М. Луковић

Директор: Бранко

Божовић

Осниван: ЉУБОМИ^ С. ЈОВДНОВИЋ

ЗИМСКИ РћТ

иароши одзедено у Немачку. Извесно је да су многи од њих стрељани пре ни - о што су стигли у Обел. Дописник вели да један кост, покрај великог бернског пута, означује место где су седам гр^ђана сгр>љана и сахрањени. На крсту, који је саграђеч од грозорског рама, може да се прочита: „Овде леж* седам становника из Берноа". Белгијски железнички чинозниди из Вазеа раскопали су схај гроб по одобрењу и у присуству Немаца. Пет лешева су познали. То су били стаиовници из Визеа. Они су били убијени бајонетом. Чак и Немци, који се садз налазе у околини Визеа, не одобравај/ овај посту пак војске, која је од почетка рага починила многе ужасе на десној обали Мезе. Жељезнички чановници, мисле ћи да су и друге њихове другове Немцч убили, отворили судр ги гроб, »оји се нал^зио у близини првога гроба. Тал\о су нашли једанајест лешева, из кога је већи на била особље жељезиичко у Визеу. Списак убијених послаг је белгијском конзулу у Маетрихгу. Лешеви су поново сахрањен \ поред капеле Нотр Дал\ де Ј1орег у В 'Зеу.

К» № №№ Немци су ненадмашни у превари У последње време могли су се видети у Горњем Елзасу, између француских и немачких ровова смели земљорадници како ору и влаче њиве. Шго је интересантно они су свакога дана обрађивали једно исто парче земље. Али једнога дана увидело се да су ови тобожњи земљорадници преобучени Немци, који су привлачили пажњу Француза и тиме омогућавали Немцима да боље гађају. Неколико плотуна били су довољни да буду побијени и запрега и вође, и да учине крај овој врсти немачке „културе“. СИТУАЦИЈА — Кратки извештаји са свих бојишта. —

Нова фаза европског рата одликује се од досадањих променом улога непријатеља и добрим делом променом изгледа бојишта. Савезници су узели у овој фази вођење рата у своЈе руке и тако добили многе шансе за коначни резултат рата. А зима која наилази и која се већ добро осећа, даће савезницима још веће преимућтво над АустроНемцима. Зима и њене незгоде у многом отежавају примену усавршених ратних срестава. Само да напоменемо да се просто не да замислити превлачење тешке артиљеријепо раскаљаним зимским путевима и дубоком снегу. Зима даје превагу личној иницијативн која је код савезничких армија куд и камо јача него код аустро-немачке војске, чија главна снага лежи у веома великој примени свих могућих техничких срестава. Србија данас одбија навале многобројнијег непријатеља. Нећемо ни говорити у чсму и колико је наш војник бољи од аустриског, јер је и сувише познато. Аустријанци су наше трупе могли потиснути једино благодарећи својој привременој великој бројној надмоћности. Међутим зима ће сад потпуно уништити разлику у снази која је досад постојала између оба противника и то у нашу корист. Прво, наши ће војници боље издржати све оне незгоде, које ће слабијем аустриском војничком материјалу зимски рат начинити страшилом. Затим ту је отежано снабдевање аустрнских трупа, које ни по лепом времену није било како треба. Наши сити и прекаљени војници имаће да се боре са смрзнутим и гладним противником. Аустриска тешка артиљерија апсолутно се неће

чути на бојишту. У опште отежано кретање и лакше аргиљерије лишиће аусгриског пешака потпоре, која га је једино држала против наше непобедне пешадије. Уз то планински тереи северозапацне Србије на коме ће се решити судбина аустриске војске, дају нашем војпику навикнутом на такав терен апсолутне шансе за победу. Западно ратиште у европском рату игра доста пасивну улогу : треба да на себи задржи што већу немачку снагу. Зима овде неће у многом променити земљиште, због благе зиме. Тако теренске прилике неће утицати на војие операрације, које ће као и сада бити доста споре. Главну корист донеће зима савезницима на руском ратишту. КретањеРуса има пресудан значај на ток и трајање овог рата. Велика промена, која ће се осетити на земљишту Галиције, Пољске, Познања и Источне Пруске, ићи на несумњиву корист Руса. Немачка артиљерија и аутомобилске провијантске колоне имаће да преживе многе тешке часове узмичући испред лаке руске коњице. Железничке пруге на немачком земљишту олакшаће додуше Немцима операције, али ипак не у толикој мери, да би то могло покрити користи, које ће њиховим противницима донети зима. Зима ће дакле много побољшати и иначе повољан положај савезничкнх армија. Можемо се надати да ће непријагељ још пре њеног краја бити уништен.

Нз бојне лнније Новопроивведени лаф Саа, иоследњим војним у казом, ироизвгден је у чин

иешадијског иошаоручника н један наредник сд 37 година. Обукао нови аотаоручнт униформу, сшао аред огледало и аита свога аосилиог: Хм! Ша:а велиш, како изгледам? Прави лаф! — вели му аосилни • — А кад тн виде лафа? — аита тазе офицнр. — Па кад бесмо у Солуну, у циркус — вели наивно војник — пење ее уз мошку, жена кисела, исаред бич , аа мрда... — Чиме мрда? — љутну се аотаоручник. -- Реаом! — и тек што то рече иосилни, а тешка судланица му се аресова на образ.

Немоћан бес — Турци руше руске споменике —

р ; ,Из Цариграда јављају, да је фанатичка турска гомила срушила руску капелу у Галатарији, подигмуту у спомен продирања Руса до Сан Сгефана 1787. године. Пре но што је отпочело рушење, гомила је свете ствари и велика звона са капеле предала полицији. Црквене драгоцености однели су рускњ свештеници на неколико дана пре тога. Повод за овај варваризам дао је лист „Туран“, који је позвао владу да сруши тај споменик руске победе. Нека руше. У Драчу и Галатарији биће иодигнути још већи и сјајнији споменнци српскнм и руским јунацима.

Стрељање невиних БвлгиЈанацз

Дописшк холакдског листа „Тид“ објавио је да >у Немци сгрељали таоце, које су одвеги из Визеа у почетку рата. Познато је, гаје, под изговоролд да су грађани из Визеа и Берноа пу-ј цали на нелачке војнике, неко-ј лико стоти а с г ачовника из ових

гао срце Протест холандских војникз Војници холандског пограничног кордона имали су много пута прилике да својим рођеним очима посматрају како Немци у Белгији врше сваковрсна насиља над мирним становништвом. Кад им је већ прекипсло да посматрају ужасе, три холамдска погранична батаљона упутили су немачком посланику у Хагу писмо ове садржине: — Реците свом цару, да смо се лјоглн уверити каква су зверства немачке труие починиле у Белгији. Ми смо силно узбуђени и треба да знате да ће холандска војска бити спремма да евентуално освети своју белгиску браћу и да до краја брани холандско земљиште, ако би га икад повредили Немци. Овај протест веома је непријатно дпрнуо Немце, који се сгарају да холандско јавно мњење придобију за себе.

Београд, 7. новембра. Положај нзших трупа врло је повољан; обезбеђени оу сви услоби за нашу даљу успешну акцнју. У непријатељској акцији опажа се застој и клснулост; непријатељске су труле потпуко изнурене. У Источној Пруској Руси су продрли до непријатељских положаја у области Мазурских Језерз и освојили их. — Између Висле и Варте руске авангарде нешто су се повукле пред Немцима, који су предузели сфакзиву. Очекују се велике бо<рбе. — Пред Краковом се воде омзњи бојееи између руске авангарде и протиеничких истакнутих одреда. — У Јерменији Руси су Турке одбацили у правцу Ерзерума: у го.рњем току ЕуфрЈта освсјили су важнУ тзчку Дутг 1 к. Немачки покушаји да обиђу савезничко леео крило у БелЈији потпуно су осујећени. Само га последња четири дана Немци су изгубили преко 100.000 људи. На осталим тзчкамз нема знатних промзна.

Отворктв тц! Отворите орца, добри људи, и помозкте 6ра<ћи својој, јор нккад на свету не беше више невољника него данас. Ннкад, од како се зна за породични жнвот људи, не беше више несрећних душа и уцвељених домова. Никад не 6еше више оиротих и намучених, нити се икада досад чуло толико јаукц плача и нарицања. За четири хиљаде година историјског живота свет је пролио миого крвн и ратови су уништили многе народе, али никада досад не устадоше толике масе једне против других и никада досад немађаху сне у рукама тако страхсвита оруђа за међуообну борбу. Јесу чувеми ратови Старе Грчке, Римљана и њихових сзвременика; јесте свет тешко пропатио због најезде Хуна и Сеобе Народа; јесу биле мучне учестале средњевековне борбе и Крсташки Рато-

ви; јесу донели много ужаса Стогодишњи Рат, Тридесетогодишња Војна и безбројне експедиције необузданог Наполеона, — али све то заостаје иза садашњгг рата, у коме је праведно осеђање взћине културних држава устало прстив грубог насиља Германа. Сзвремени је рат још у развитку, но већ и сад, према досадгшњим жртвама, може се уеидзти копико грозота он дсноси. У скоро) будућности пропашће још многи дивни укрзси овопа чудноватог века, који досад чувзше тековине човековог ума и најлепше изразе душе његове. Пропашће неповргтими споменици, ка>о што беше катедрала у Ремсу; пропашће чувене библиотеке и ремек-депа народне технике; али, више од свега пропашће људн: пропншће хиљаде и у,иписнм отзца, синова н браћс. Помислите само кслико је жртава до данас пало. Сетите се, колико је ргњеника прошло само кроз наше крајеве. Покушајте да

замислите колико је пустих и спустошених домова од Висле до Ла Манша и наше лепе Мачве. Могло би се рећи да је дошао неки изненадни час Страшнога Суда, када је Господ пустио људе да сгми реше на чијој је страни прзвд;п Данас плачу и мзле Јапзнкињв ;и лепе Ђурђијанке; данас тугују за својим драгима и нзше добре сестре Рускиње и племгните Енглескиње; данас под једна.чо п: 1 те у своме болу и поносита Фрзнцускиња и одвзжна Белгијанка и несрећна Српкиња 1 . Као да је наступио час неизмерних испгштања, кадо народи морају одбацит.и сзоје племенскг разлике, да би, макар и у последњем часу, осетили сау величнну опште љубави према ближњима. Милосрђа! Милосрђа! Зз време ових страшних дотађаја, када сваког чаоа укТире хиљздама људи и пропадају чит?.ве области, а гомиле нејаких жена, старацз и деце лутају без крова над главом, у срцима свих

људи, па чак и међу непријатељ<има, мора се појавити прикривена мисао о једнзкости свију. Умирући на пустом бојишту, напуштени, осакаћени и немоћни, данас и Рус и Немац осећ?<ју да су ЈЕднаки пред мутним небом, које се над њима шири, па сз приближују један другоме и у ■побожноме страху деле последње ззлсгаје окорелога хлеба. Нека вас то ништа не чуди. Нека вас то не чуди, јер сеи ми у тренутку осећемо силину речи Великог Учитеља, који беше рекао да волимо ближње иао и себе. Милосрђа! Милосрђа! Данас то желе и они који пате и они који гледају туђе патње. Та чиста и уззишена жеља, која се дубоко крије кад је човек задовољан и спокојан, избија на површину врло јзсно кад је чозек притешњен и у оппсности сд других. Од данас је тако више него икада досзд. Ни,к?д овзј свет није више него д?>нас осећао потребу за узајамнум милосрђем. И никгд нијеби-

ло ни веће потребе да се о милосрђу говори, јер данас за њим чезну сви људи. Немојте питати ко оам и шта сзм ја, који се усуђујем да вам гсворим о милоорђу. Данас није време за то. Данас треба сви да заборавимо појединце, па чак и себе, да бисмо што више живели за вгћину. Ја оам обичан човек, ла ће и моје речи бити обичне и добро познате. Ево, ја ћу вам одмах ре1\и једну сасоим обичну истину, на којој се заснива све сво што говорим, а коју и ви добро зкате. Јз тврдим, да цео наш живот не вреди ништа, ако макар кад нисмо били милосрдни лрема другнма. А то је свима јавно познато. То је стара истина,, стара неколнно хиљада година, ксју видимо и у науци Буде и у моралУ Христовом, а којој се ми сбичмо покоравамо тек у старости, пошто добро осетнмо сву беду ситних радости у животу. Стара је та истмна, и ми је носнмо у душ и још од рођења, г<ли