Пијемонт

Стр. 2.

„.П И Ј Е М 0 Н Т"

Број 282.

— Узалудни покушаји да се саграде „ваздушне оклопњачв“. Дописник „Дејли Хроникла“ из Фридрихсхафенајавља да је „цепелиноманија“ узела великог маха. Прича се да су нови цепелини. који су одређени да иду на Лондон, обложени алумимијумом и вршене су пробе с бомбама. То није тачно. Јасамчуода су вршене неколико пута пробе са ваздушним лађама, које се налазе у Фридрихсхафену, али еви досадан.и покушаји да се цепелини учине неповредним. остали су без успеха Ако се граф Цепелин узјогунио да пронађе сигуран оклоп за своје лађе, то не може дауради за тако кратко време. хМеђутим савезнички аероплани дејствују. Иоводом напада савезничких аероплана на цепелинове ангаре, генерал барон Висипг, командант места, издао је нарочиту прокламацију, да би повратио мир код становниппва.

Ново царпво — Принање једног умоболникаЦар Виљем упутио је пре кратког времена наредбу трупама које се налазе у позадини према француском фронту. Виљем II казао је својим војницима: „Ми се боримо за опстанак Немачке. Наши непријатељи хође да униште Немачку, али ако ми будемо победиоци а ми морамо бити победиоци основаће се ново царство, сјајннје од свакога царства, које је на земљи постојало ново римско царство немачког народа „и свет ђе бити срећан“. Несумњиво је да је Виљем ненормалан. То виде сви, само Немци као да у тој ненормалности гледају оваплоћење духа немачке нације.

Вели ђенерол — Привиђење у руским рововима. Сада се у руској армији оштро разликују два оделита типа војника: варошани и сељаци. Као што на орви поглед и не изгледа чудно, носоци пагтријархалних по-

г леда још оу многобројни и у руоким пуковима они су најбољи материјал по храбрости и издржљивости. Војници варошагни, то су разумна публика, која више или мање мисли; они довољно јасно разумевају узроке и ток рата, жудно чит.ају новине, и не верују у непроверене гпасове. Напротив људи са села жнве у свету најфантастичнијих >престава. Сува и тачна кстина новинз и догађаја мало их занима, изгледз им скучена. Њихова су душевна храна легенде и гласови, који се некако јављају и за кратко време долгзе до десетине хиљзда људи. То није злонамерна лаж нити сплетке; у овим митским причама изражене су заветне мисли и веровањг', у њих чарсто верују људи, који на мисле критични, који не знају за „гвоздени ток страри", Ови ће људи довољно разумети узрокг рата, ако нм сс каже: — Нзмачки цвр Виљем има три сина... већ одраола... Он сад хоће да једног постави за цара У Руси|ји, другог у Француској, з трећег, најмлађег у енглеској земљи... У току последњих недеља, међу трупама на немачкој граници појав*ила се легенд;- о неком „белом ђенералу", који се, веле, појавио у руској војсци и донео у њу „амајлију” непобедимости. Саојим очима, наравно, није га нико видео, али су видели Козаке, који су једном приликом срели „белог ђенерала", који је јурио на белом коњу, или су чули сд пролазеђих војника, по чијим је шанчевима нођу шетао „бели ђенерал". — Код кога' је војника стао и погледао га, — тај ће остати здрав и читав целог рата, а поред кога је прошао неосврћући се, тн»ј мора одмах сутра да погине. Знак је „белог ђенерала’: никад се не вози аутомобилом, него увек јаше на белом коњу! Брзо бегство Немаца са Висле објашњава се тиме, што су „прокљувили", да се јавио „бели ђенерал”, те су видели дз од њих нема ништа. Тако живи и ргсте легенда, која улепшава својим живим сликамз и узбудљивим бојама једноликост тешних бојних дана,

— Кано лажу доброЋудне Немцв Један путник, који је неданно допутовао из Немачке, ирича каквим се све иачином служе немачке власти.

да у очима народа увеличаЈУ број заробљеника белгијских, француских и руских. „У Данцигу, прича он, ја сам видео да један исти трамвајски вагон, пун руских заробљеника, три пута иролази кроз исте улице, да би изгледало да има врло много заробљеника.“

— Позив руских званичних кру/- рва, Званични орган руског министарства војног говоређи о бугарским иргтензи|јама на један рео Мађедсније и о њеном садашњем држању, вели ово: — Нбка Бугари не траже од Русије, да она ради на томе, дз он,и добију ГДађедонију, у замену за њихозу неутралност. Не. Акд Бугари желе национално Уједињење, они преба да се дохвате оружј.а, наравно, не против Срба, него против њихових вековних непријатеља —. Турака. „Армејеки весник" зајвршава свако: Ступање Бугарске против Ту|рске много је вероватније него што то многи мисле.

Покушој крође — Отимају дон могу, а кад не могу, нраду, Пошто је извоз нафте из Румуније забрањен, мађарски агенти из Предеала покушали су пре кратког времена крадом јда пренесу на мађарску теријторију десет вагона нафте, јкоји су стајали на иредеал|Ској жељезничкој станици. Као што је познато мађарске локомотиве маневришу на .румунској станици Предеал. јНоћу је једна локомотива цо[куцЈада да откачи десет вај гона нафте. Румунски жел.ез'Нички персонал приметио је ! на време и тако је овај по. Јкуццај спречед.

— Царство колере и дизентерије. Зваиични бечки билетен јавља да је у Кремсу, у Д ожо ј Аустрији, досад констатовамо 356 случајева колере. Сем тога скоро у свима већим градовима двојнг монархије бесни колерична зарзза. Поред колере бесни дизентерија, која у самом Бечу односи сваког дана преко 100 жртава. Пошто је већина лекара на бојишту, то се не могу предузетц довољф) јаре мере, да ее елидемије сузбију, \1

Валканци и тројни споразум. „Тап” у своме чланку „0ријентално разочарење” вели да је Румунија расположена да одговорн доказима грајног пријател.ства од страие Бугарске за искрепи споразум племенитнм гестом, који треба да- се косне срца сваког Бугарина. Лисгодаје част г. Пашићу и Веницелосу, искроним прпсталицама зближавања, што је постала прека потреба услед зблшкења германско-турског. Он наводи чланке, које су објавпли листови партије либералне и консервативно демократске против Немачке и закључује да су симпатије балканских народ а ирема браниоцима права н слободп постале јаче и уочљивпје услед улажења Турске у рат и стога, што је Немачка, која је силом хтела да терорише н влада светом, устала да удружи против себе народе, који су решилн, да је оборе, да не би она њих оборила.

Со ношег ротишто НАШ УСПЕХ НОД* ЛАЗАРЕВЦА Крагујевац, 7. новембра У току 5. новембра непријатељски напади на н пне -положаје југо-западно од Ла-ј заревца одбијени су нашоч артиљериском ватром и прогив-нападом наше пешадије. АУСТРИСНИ ПОРАЗ НОД ВАЉЕВА Исто тако наше трупе потукле су једнуI непријатељску колону код села Брајковића, на путу Ваљево Косјерићи и н <гнали су је| да се повуче у нереду. - НА ДРУГНМ ФРОНТОВИМА На осталим фронтовима није се десило ништа значајније.

Преведен у резерву Изашао је указ, којим је почасни пешадијски мајор г. Милован Поповиђ, преведен у резерву са истим чином. Прилог војницима Сима Тутуновиђ, економ војне болнице, приложио је војницима савског подосека 100 динара као свој прилог на дан своје славе св. Арханђела Михаила.

Прилози Колу Сестара Подофицири и редови профијантског деда трупне коморе седмог пешадијског пу ка првог позива, са својим командиром пешадијским капетаном г. Проком Гребенаровићем, нрикупили су 70 динара и предали Колу Милосрдних Сесгара преко госпођице Мице Н. Јовановићеве. Преко исте госпођице Колу је предата сумаод332.50 дин. коју је прикупио од својих војника г. Михаило Цајс, командир занатдијске чет?. Коло Милосрдних Сестара изјављује своју најдубљу захвалност родољубивим приложницима. I

су, кажапост, од ње увек јачи други нагони, који нас згшржавају на дсбром путу. Ја нећу да износим многе доказе. Узмитесамо један, сасвим обичан, из свакидашњега животг. Замиспитеда једне исте вечери имате две забаве: на првој ћете, рецимо, слушати предавање, на другој ћете имати игрзнку, ма да је предавање приређено у норист рањених, а приход са игрзнке узимају беспослени приређивачи за себе? У то се не може сумњзти. Али не само то: многи и од оних, који су посетили предавање на крају ће се ипак покајати што нису отишли на игранку, па ма колико да је предавање паметно и корисно. А зашто ? Сзмо зато, што иа забави има аише привлачиости, које задовољавају човекове егоистичне нагоие: тамо имз и блесна и музике и кокетовања а на предавању мора да се ћутм и лажња мора да буде налрегнута! Таквих је примера много. Овај

разнолики живот не даје људимз довољно времена да осете суштину онога, у чему налзае животна задовољства. Нзјвећи број људи проводи цео живот у самообмзни, имајући обично за циљ личне радости и угодност.и. Сви, на пример, јуре за богаством и не маре што због тога долазе у међусобну омразу, што упопашћују једни друге, што губе узвишена осећања и постају груби и дивљачни. Шта је богг)ство? Чему богаство? Докле траје богаство? О томе се не мисли. Богаство привремено даје могућности да се задовоље ситни нагони и то је довољно. Милосрђе, бпагост према несрећнима, искрена реч, — све се то заборављз! Немојте помиспити, да љупи у опште не могу имати чистих осећања. Сви можемо бити племенити, аги је тешко да се узвисимо изнад себе и заборггимо своје жеље. Сви можемо бити милосрдни, али је тешко да се спустимо до других и запазимо њихове

жеље. Тешко је помирити се са признањем да смо сви људи. Тешко је појмити да сви имамо прзва на радости, као што сви морамо и да патимо. За то требз млого моралне јачине и свести о животу. Да се то постигне, треба имаги много љубзви з? друге и одлучно самоодрицање. Али кад се то већ постигне, онда можемо Јпако осетити да је милосрђе према другима нвЈвећа радост у животу, нзјвише задовољство, и најлепша утеха. Ја нећу да вам говорим шта знечи бити милосрдан, јер ви то добро знате. Ако сте само једном вндели, како се злопати изнемогли сиромашак, ви ћете знати на који начин треба да ете милосрдни прем: људима. Кажите утешну реч невољнику, ви сте већ близу мипосрђз. — Задовољите скромне жеље намученог болескика, милосрће је у вашим рукама. А сви су људи жељни милосрђа и ови људи могу бити милосрдни. Поред свих кратиих ра-

дости и привидне среће, живот је кпак пун горчине, те згто сви морамо и да патимо, а где има патње ту има и жеље за милосрђем. И домови богаташг једнаки су у невољи са трошним чатрљама сиромаха, Сви имамо часове бола и очајања, Сви знамо шта је патња. Сви смо често жељни утехе, Али је међу нама мало оних, који у задовољству помишљгју да има и незадовољних, који у срећи знгју да има и несрећних, који се и у радости сећају, да су тога часа многи жељни милосрђа, нао што га и они некад беху жељни. Милосрђа! МилосрђгЈ Од како постоји свет, човек је осећао да у мнлосрђу лежи извор животне лепоте, па ипак смо тако ретко милосрдни. Од како постоји свет, човек је са радошћу очекивао милосрђе својих блнжњих, па ипак то очекивгње никад не беше толико велнко као данас. Јер никад на саету не беше више невољника нето данас. Никзд, од како се зна за поро-

дични живот људи, не беше више сиротих и намучених, нити се када досад чуло толико јауна, плача и нарицања. Нго да Је дошао час неизмерних испаштаМ за већину, дг 1 би онај мали бр°ј поштеђених осетио сву величину опште љубзаи према ближњима. На сваном кораку пуно је Оча|н,их мученика и несрећнмх душ *1 које ченају утеху милосрдиих утешитељ.з. Бојиштз су пуна мртвих и рањених, нуђе су пуне јада због изгинулих, друмови е У пуни гладних бескућнкка, чиЈз огњишта Уништн ратни пакао Милосрђа! Милосрђа! Тај се У 3 ' вик чује на свима стрзнама земље. И зато, отеорите срца, добр* људи! Заборавите себе и свој« благостање ви, које је судбинапоштедела, па се крените у помо* невољнима. Помислите колико ј { жртава до данас пало. Сетите <*• колико је само ваших позиаиии« и пријатеља страдало. ПонушзЈ' те да замислите колико јв невине деце остало без родитеља, ио>