Пијемонт

Београд, НЕДЕЉА 9 Новембар 1914 год. БРСЈ 5 ПАРА

Број 283 Година IV.

Осиивач : ЉУБСМШР С. ЈОВАНОВПЋ

: Коста М, Луковић

Докле ће балканске државе одржавати неутралност? То питање занима нас Србе, за које би прекидање балканске неутралности било велика олакшица у данашњој тешкој ситуацији. Али још више интереса има тај факат баш за оне народе који има да се реше, да ли ће променити своје садање држање или не. Има једна битна ствар, која нас ставља у куд и камо повољнији положај него остале народе. То је свесност, да ми чинимо све што нам стоји у моћи, да остваримо своје националне идеале, да њихово остварење у многом зависи од успеха Руса, који је по општем мишљењу несумњив. Ми смо своју судбину чврсто везали са Русима.- Ми се боримо са највећом храброшћу и вером у победу. Ми радимо на томе, да се изврши уједињење нашег народа. Али није тако код наших суседа, Румуна и Бугара. У Румунији народ пре кивљује најтежу кризу у свом политичком животу. Румунске патриоте јасно виде, да неутралност Румуније несумњиво доводи до неуспеха на политичком пољу, којн се у току времена може претворити у народну несрећу. Дипломате Тројног Споразума дади су румунској влади да разуме, да неутралитет никако не може да донесе територијално повећање. Румунија је дала два одговора; Званична Румунија доноси одлуку о продужавању неутралности, народна Румунија изјављује, да је неутралност несрећа за румунски народ. Поред Браћанових изговора да држање Бугарске наморава Румупију да остаје мирна, јављају се јавне оптужбе опозиције да је румунски министар пред-

седник аустриски плаћеник. Тако се нз дана у дан очекује отворена побуна против Браћана и либералне владе, који већ прете објављивањем опсадног стања. У Бугарској је мало већа једнакост између владе и народа. И влада н народ напослетку су се сложили у томе, да неће ништа предузимати против воље Русије, али се исто тако нешто устежу да учине по вољи Русије. Истина, трезвенији елемен ги у Бугарској признају, да би једино пристајање уз Русију Бугарима донело максималне користи, али то иг.ак не може да утиче на спољну политику. Шта може неутралност донеги? Несумњиво неутралност је политика опрезности, која дозвољава неутралној држави, да сачувају живу силу своје војске нетакнуту за одлучан тренутак. Али ко гарантује тим државама да тај важни јтренутак не пролазп баш овог маха? Кад се Руси нађу пред Бечом и Берлином, тај је тренутак бесповратно пропао и изјаве о неутралности имају исто толико вредности као и срећка, која није извучена. Шта би могла да тражи Румунија као награду за своју неутралност? Чиме ће Румуја платиги руске гробове, растурене по брдима по Ердељу, жртве које Руси поднесу за ослобођење те рум^нскеземље? Изговора нема. С каквим ће правом при свршетку рата Бугарска полагати право на накнаду, кад она, сем за своје војнике, слаби снагу Тројног Споразума за 500.000 румунских и 200.000 грчких војника? Све се дакле своди на то: ко буде на време стигао да помогне општој ствари, тај ће имати права да за своје

жртве захте одговарајућу награду. Чиме ће се народи правдати пред историјом, ако због несмелости или мржње пропусте и не изврше своју историску дужност? А време не чека.

Нз бојне лнннје

Не внају где бију Једио . нашег војнико, који је у рашу са Турцима био рањеи у леву руку Ауппри јанци ране у дсену. — Ешо, браше, жали се шај аојчик кад је иренеш V болницу, и некрст ( Турчин) зна где бије а Шнаба, санћим кристпјанин — па цап у дес ну руку. А како ћу да се крстим и Вогу молим док ми ран 1 не зпрас.тс?

„Германско-турске победе“ -

Петроград, 7. нов. Отомански главни штаб, нн спирисан свакако од својих шефова и господара, усвојио је тактику немачког и аусгриског генералштаба. Сва та трп генералштаба објављују свету победе п задобпјање велпког броја гопова и заробљеника, а тај је број тако велики, да кад би у истинп био толики, за аустро-немачко-турску војску не би више било сметње, да прекриле целу Русију. У псто време главви штабовп наших непријатеља смерно прећуткују наше пободоносно на ступање кроз Мазурска Језера. Последн.и турски коминике може да послужи као модел ове тактике, кпја хииократски ингнорнше ствар ност. Говорећи о поморској борби саопштава аигурдност, јер је брзина „Гебенова" толико већа од руских лађа, да би он ове, у случају да их је заиста гонио, одмах достигао и потопио. Међутим

руске су лађе нетакнуте, док је „Гебен“ из борбе изашао јако оштећен, ге није могао предузети гоњење, већ је упогребио своју брзину да се спасе.

Џлш I Бунурешту — Важна одлука конзервативаца. Ивршни одбор румунске конз&рватиане странке на свом последњем састаику донео је одлуку, којом се одређује њено држање у садашњим критичним тренуцима. Одлука садржи две тачке. 1) Конзервативна пзртијатреба да предузме мере, да Румунија прекине неутралност; 2) Изјављује неповерење садашњој влзди. Ова је одлука резултат одлуч не акције „перјанице конзервативне странке” Филипеска, огорченсг аустријског противника. Филипесну је против воље шефа своје партије Маргиломана основао удружење „Народна Акција”, које узима претећи карактер према Браћану и осталим, који се оглушују о народне захтеве. У Букурешту се очекују велики догађаји. Необично узбуђење завладало је свимз слојевима становништва, јер се акцији конзервативне партије придаје велика важност.

— Протест против нвмачког насиља, —

У европској штампи већ неколико пута јављали су се гласови да је владарка Луксембурга велика Херцогнља Марија интернирана у једном немачком замку. Али изгледа да су се Немци предомислили, те су је пустили да се врати у своју државу, Иадајући се ваљда, да ће она остати њихова мирна чиновница. Али први гест Херцогиње Марије био је протест против Иемаца. Јављају из Луксембурга, да је 28. октоора велика кнегиња, отварајући ванредну

Авијотичар Потпоручник Владимир Ивановић Корољков примио је од начвлнмка штаба тврђаве сасвим кратко писмо, које га је позивало к том утицајном лицу, „по веома важном послу”. Други би се на његовом месту ке мало зачудио, јер начелник штлба, који је командовзо са оба пука у тврђави са правима бригадног ђенерала, никад није општио лично са мпађим официрима ти)с пуковз, а нити их је примао код себе У стану; али се Корољков одмах сетио и зато се, и зко се уплашио, није ни мало зачудио. Он се брзо прописно обуче и дође у начелников стан. — Седите, поручниче, — ослови га ђенерал. — Реците, молим вас, ви сте синоћ мојој кћери изјави^ч' љубав? — Не, никако, ваша екселенција, та је оређа од мене веома

далеко, — одговори поручник, осећајући да га свег подилазе мрави. — Значи, дакле, да вам се прохтело само да се нашалите с девојком? — гпасом пробуђеног лава запита ђенерал. — А, не, — протествовао је официр — ни у ком случају не. Моје су намере биле чисте... Ђенерал се заједљиво ззкикотз. — Хвала вам и за то, рече он с увредљивом потсмешљивошћу. — То ће ређи, да сте ви хтели да се кориотите неочекиванмм случајем, да би ззврнули мозак детету ради својих егоистичних циљева; ззр су то чисте намере? Али сзмо дозволите ми, — продужавао је ђенерал одговарајуђи кз очајни протест изражен У цепој фигури свог сабеседника, гтретпоставимо, да је и ви волете... Но мени се чини, да племенит човек, кад нешто захтева од других, треба да размисли о том, шта он може дати са своје стране.... Наравно, ви лепо изгледате,

— развијзо је ђенерал даље своју мисао, док је његоз сабеседник сзмо ћутао, — а шта можете ви обећати својој будућој породици? Сем здравог тела, немате више ништа, а... реците, где сте учили? — У јункерском московском училишту... — једва промуца потпоручник. — Е па видите! Значи, дз ће се сва ваша будућа каријера завршити после 25 година грошићарске плате, кгд ћете у најсрећнијем случају дотерати до батаљоног команданта. Каква је то племенитост предлаггтн такав живот размаженој девојци? дотукао је он већ иначе тзквим дочеком убијенсг молиоца. Треба приметити, да је тај разговор вођен зато, што јз синоћ н? офицнрском балу Корољков, који је већ одавно безнадежно уздисзо зз Олечком, случајно ову срео, и користећи се прзвима друштва, ангажовзо је зз нотиљон, — ту бескрајну игру, створену искључиео за разне љубав-

не изјаве. Официр се није сећао, шта је гозорио својој дами; ари мора да га је врео темперамент подстакнут балским околностима,ј навео да рекне што нарочито, што јз посредним путем дошло до ушију нгчелнику штаба. — Е, сад доста о томе! —- најзад заврши ђенерал. — Ви сада и сами аидите да се ваше искрене намере не могу оствнрити ни на којЦ начин, зато вас молим, да ми дг 1 те часну реч, да више нећете разговарати са мојом кћери... У противном, ма колико тешко да ми то падз, ја вам велим, да ћете бити премештени негде подаље. Дг|јете ми реч? Официр пребледе као крпа и зздрхта као громом погођен. — Ваша екселенција, — једва изговори он, — ја потпуно признајем вгшу родитељску власт и чак се слажем унеколико са вама. Али дати такву реч, бипо би тако велика нискост на коју се ја никгд не могу решити. Урадите са мном шта вам је воља, али ја

седницу парламента рекла ово: — Ми смо потресени ужасним догађајима овога рата, Наша .је неутралност повређена. Ја и моја влада уложили смо протест код држава, које су гараптоваленашу неутралност. Наша правајош постоје и нама је обећана сатисфакција за учињену неправду и накнада штете, коју је учинила војска, пролазећи преко наше територије.

Београд, ч. новембра. Наше су трупе одбиле неколико аустријских напада на наше позиције. Ово су само поједине непријатељске колоне вршиле кретања, вероватно да врше рекогносцирање, али су их наши нагнали да се у нереду повуку. У Источној Пруској узети су важни положаји код Ангербурга и један језерски пролаз; отето је 19 топова. — На фронту између Вгрте и Одре и на фро;нту Краков —Ченстохов воде се огарчене борбе, чији је к\сход непознат. — У згпадној Галицији офанзива се продужује. На западном ратишту нема п;;омена. Немци су бомбардовали варош Армантијер.

— ОдеЋа за наше браниоце. —

Пвтроград, б- нов. Јуче је упућено из Петрограда за Србију топлогрубља: 300 поткошуља, 300 пари чарапа и 300 рукавица, коЈе шаље Њено Краљенско Височанство Књегиња Јелена наследнику српскога престола за српску војску и 400 војничких поткошуља. које шаље Железничко Добротворно Друштво.

то нећу. И, поздрааивши војнички, он као из пушке излете из собе. — Шта да радим, шта сад да радим, — понављао је он очајно, истрчавши на њему тако познзт тротог|р. — Очевндно, сва је ствар у каријери; али да и хиљаду пута пожелим да умрем, каријера ми се ипак неће побољшатн. Академија? — сину му кроз главу, али макар изашао из коже, даби дсбио академска права потребно ми је више од десет годинг', ато, разуме се, нико не може дочекати.... Одликовати се на дужности, код нас иначе говоре, да је рат близу... Али да је и тако, какосе може одликовати ггрнизонски официр! Остаје само једно, да умрем, — реши он очајно погледааши на све стране, као вук кога су притерали у теснац. Одједном му падне поглед на таблу са крупним »асловом: „Канцеларија авијационог парка" — А, ево спасења! У мзло се не оте официру и он потрча на том