Пијемонт

Бсоград, УТОРАК 11 Новемблр 1914 гоа.

БРОЈ В ПАРА Број 285. Година IV.

Осниван: С. ЈПВ&НОВШПђ

Уредник : Коста М. Луковић

№ ннзбрдицн

У место сјајних победа и лаворових венаца Немци су после три и по месеца рата дочекали само поразе и неуспехе. Преварене. наде о тријумфалном уласку у Париз и Варшаву. Несрећа и невоља замениле су одушевљење не-' мачког народа, који је још недавно претио својим противницима да ће их немилосрдно уништити. Силна немачка армија, која је спремана за рат толико година и са толико пажње претрпела је потпун неуспех. Али са неуспесима војске тесно су везани неуспесима немачке војне науке. Немачка војска ратовала је по својим нарочитим стратегиским и тактичким принцицима. Ти су принципи сада претрпели по гпун неуспех. Немачки војни стручњаци натерали су немачку владу да | погази неутралност Белгије. ■ Зашто? Прво зато, што су! се надали да изненаде Фран-1 цузе и друго, што је, према њиховом мишљењу, за немачку армију потребан куд и камо већи фронт него што је француско-немачка граница. Али Французе нису изненадили, а на целој садсмоој бојпој лн нији, чија је дужина била преко потребна за стратегиско развиће немачке војске, они трпе неуспех. У место да воде операције на целој дужини фронга, они су се ограничили да оперишу само на половини тог фронга, око белгискофранцуске границе, а међутим на утврђења на францусконемачкој граници они и не мисле ударати. На руском ратишту, где је огромна дужина границе, дозвољаваланајповољније разви јање великих маса, немачка је стратегија тотално пропала. Баш онде, где су могли да раде по својим принципима,

они су се уверили, да ти принципи нису потпуно тачни и да има и бољих од њих. У тешки је положај допала Немачка са своје охолости. Њеие ратне шансе смањују се из дапа у дан и бесповратно ишчезавају. А у земљи је настала права не-| срећа. Глад је већ одавна закуцала на врата појединих крајева и вароши и ускоро ће авет глади проћи целом Немачком. Индустрија и трговипа пропадају и пропашће потпуно. Али што је најгоре за њих, Немци немају ни од будућности да се надају ничем бољем. Они могу само да сачекају коначни пораз својих армија, па да затим и последњом паром из земље надокнаде победиоцима штету, коју су им тако обилпо наносили. Презрени и омрзнути, Немци никад неће моћи да се повраге и да дођу до оне моћи како економске тако и политичке. Политичка моћ немачког народа биће за навек уннштена, а без ње и сувише је тешко замислити васпостављање економске моћи. Тако пропада један народ, |Ч\ЈЈН ј'- у-»и Ку Л1Г1\_/1 \Ј Ј Г дио, а могао је још више да уради. Пропада зато што је само у себи гледао оличење човечјег ума и снаге, што је само себи давао право живота и слободе на земљином шару. Незадовољан својом великом снагом, он је хтео да буде најјачи, први и једини, — а кажњен је да се сурва и да буде међу последњима.

кујс оеобитим аоштовпњем интерпункци/е: у роту, ова је се аасочутн■> и не ссћ -. Једап комаидапт иука, коме јс био обосио коњ, нааи ше овако требовање за пош1'ов свога коњ к Да се одмах поткује комапдант пука. Н. Н.

— Дипломатска преписка Енглеске, Русија и Францусне прсд европским ратом (Од нашег извештачз) Ниш, 9. новембра Енглеска дипломатска преписка из овог рата с другим енглескпм документима штампана је као друга књига наше „Плаве Књиге“. После ње штампаће се, тако исто у засебпој књизи фрамцуска, руска и белгијска документа. Све те књиге носиће један натпис: Сриско-аустријск { н евро сски рат — дипло магска и друга документа.

Из Шт линије Дл се иоткује Званична адмннастрацијо се ни у мирно доба не одди

Спречавање пловидбе на Бојани ЦбТНЊе, 9. новембра Јуче су Арнаути из заседе, између села Широка и Зогоња, на неколико километара од границе, коју је лонла између Црне Горе и Албаније, пуцале на редовни црногорски путнички пароброд „Врањин“, који се враћао Скадарским Језером за Ријеку Црнојевића. Том нриликом смртно је рањен крманош, а једаи путник, Црногорац, лако је рањен. Црногорска предстража, која стално стоји близу места, одакле су Арнаути пуцали, остала је мирна. Поводом тога што Арнаути нису престали изазивати ЦриуГору спречавањем црногорске трговачке везе реком Бојаном, која је веза, особито за време овога рата, за земљу животно питање,

управо ових варошких општина са престоницом на челу уложиле су код министра унутрашњих послова протест, молећи га за интервенцију код владе и врхозпе команде. У протесту се напомиње да Црна Гора није у рату са Албанијом и да је право слу кбе Бојаном Црној Гори зајемчено са два међународна уговора: Берлинским и Лондонским. Потпуно је неистинита вест бечких листова о пренашању престонице са Цетиња у Никшић, јер за то нема никакве потребе.

Ом Чнн-Тао — Номе ће пршсти ова тврђава Представник китајске мисије у Пстрограду саопштио ',је неким руским новинарима, да ће се кроз кратко време одржати у Пекиигу китајскојапанска конференција, ради изравнања несугласица између Китаја и Јапана. Китајска дипломатија изјављује да њена влада неће ништа прсдузимати против Јапана ако Јапан задржи Чин-Тао до свршетка рата са Немачком. Чувајући строго неутралност, китајска влада радиће све што је у њеној могућности да мирно расправи сза спорна питања. ГЈостављење Лудника зазаступника китајских интереса иа китајско-јапанској конференцијн, који је прнсталица Тројаог Споразума, даје доказа да ће се постићи с.торазум између Китаја и Јапана.

— Резултати немачке мегаломаније —

Путници, који стижу из Немачке, причају да се расположење Немаца, које су храбрили лажним пзвештаји-

ма главнога штаба о победама, изменило под утицајем вести о последњим поразима на источном фронту, Народ је врло много узнемирен. По варошима и селима не виђа се у грађанском оделу нико од 17 до 50 година. Све је отишло у војску. Коњи су такође узети за војне потребе. Сељаци употребљују краве. Цене животним намирниЦама знатно су скочиле. 0сећа се оскудица у житу и петролеуму. Довоз из Аустрије готово је престао. Аустриска влада забранила је извоз потребпих ствари у Немапкој, и ако је с њом у савезу. Гоњење Руса, који живе у Немапкој, продужују се ма да у слабијој форми.

Београд, 10. новембра. На фрО|Нту Ваљево—Обреновац наши су на неколико места потукли непријатељска оделењг. Наш је положај веома повољан. У Источној Пруској није било промена. — У Пољској Руси гоне немачке трупе. — У Галицији руска се офанзива продужује. На западу нема знатних промзна. Војни стручњзци сматрају, жати нз својим садашњим положајима. Рат ће се свршити о Уснрсу (?) —

Париски дописник „Дејли Телеграфа" послао је евоме листу овај телеграм: ,.1’ат ће се свршити до Ускрса, пигпе песник Г1ол Барлат, који се сада занима пророчанствима. Ево победничког календара Пола Барлата. Ј{рајем новембра неће бити

Коњнчки бој Прича један официр, који је учестаовао у јапанском рату. У бугарско-турском рату био је добровољгц. Борио се у двадесет и седам битака. По роду оружја је коњаник. Свршио је артиљериску школу али је лреведен у коњицу и ступио у козачки пук. Другови га због његове храбрости уважавају, војници га зову „очајним”. 0 својој служби говори са одушевљењем. Воли је и поноси се њоме. — Коњица је за све и свуда. Иде војска напред, — коњица врши извиђање. Када треба гокити непријатеља, — шаљу њу. Када се одступг*, — она задржава непријатеља. Пре кратког времена, када су Немци свом силом навалиши на Вислу.... предњи наши деловм морали су одступити. Један део требво је да пређе нз десну обалу. Направили су понтонски мост, а Немци, скоро за њиховим леђима, осули страшну

паљбу. На дао Бог никоме да се десио на мосту. Нгстала је тзквз паника, да су се војска и комора помзшзли. Наређено је да остану две стотине и да зздрж:,вају Немце. — Макар и сви до једнога изгинули, али бар дзјте времона осталима да пређу у реду. После одступг<ња запалите мост. И две стотине Козака око моста растурише се у ланац. Они су образовали живи бедем. На њих су падале гранвте, покушазани су и пешачки нзпади. Они су сјахзли на кр-ју шуме с коња и полегали по пољима и борили се. — Сви су прешли. Предајтесе, — чуло се иза њих. Тада су појахали коње и окренули ка мосту. — Ако запалите мост и сами пређемо преко њега, доћи ће Немии, угасиће ватру и користићесе мостом, рекоше они. Нећемо тако. И опет су се лзвсви растурили у ланац, а неколимо људи одоше

дп запале мост. Када је мост изгорео више од половине, и када се њиме више није могло служити, стотине Козака скочили су у воду са виеске сбале. Немци нису смели да појуре за Козацима, бојећи се замке. Кадв су дошли до обзле, Коззци су Есћ били на другој обали. Тресући се шалили су се: — Горе је б>.'ло сузише топло, а у води сувишс хладно. Питао сам како се бори непријатељ. ^ Не знам, како то неко може д: каже да се Немци не бију добро, — расрди се мој коњакик. НећУ ни да чујем ни да читам. када се говори да су аустријски хусари и улани или немачки драгони плашљивцк. Не верујте у то: боре се добро и упорно. Боре се до крајњих граница и одступз;ју када их ватате за врат. Тада он, свеједно, ја, — жив или мртав. Али он се и предзје, али дотле се добро држи. Ево вам један пример. Таквих је борби било врло много: сваки дан на целоме фрон-

ту. Немачко-аустријски таласи разбили су са о руске стене Ш повратили се Н 31 зад. Наши су прешли у напад. Била је читава дивизија Козака. Дошли смо у једну долину, дзсет врста у дужину и једну и по врсту у ширини. Спреда, са стр^не ове долине је густа шумз. Требало је прећи ову долину и испитати је, — да ли има нечег иза брдашцета или не. Штабни сфицир приђе нншем командиру. Ја сам рекао једноме ДРУГУ: — Шзљу нас, нашу сатнију. — По чему ти мислиш? — Зато што се о томе већ говори. Чујем да се тако говори, али не би желео дп тако буде. В:<ше од двадесет пута био сам у боју, па за мене нема новине. Ако пошљУ, ићи ћу; али боље да пошљу другу сатнкју. Командир позва нас. Одјашсмо и р.гзвијемо се у ланзц. Ицемо нораком: команднр пред нама, а ја с другом иза сатније, да 6и се одржао поредаи. Тек што смо тако прешли једну врсту, нас

су зацело приметили са другог краја долине и почели су да нас туку шрзпнелом. Командир нареди : — Г а1лопом! Почели смо галопирати, а иза нас пешадија: „тра-та-та, тра-татз...” Над главама нашим распрскавају се шрапнели, са стране фијучУ куршуми, а ми не гледамо ннкога, него јуримо напред. Само помислих: — Јесу ли засели у шумарку? Треба окренути: треба извршити задатак, долрети до крзјз брда. Козаци појурише с коњима у страну, У шуму: „паф, паф, паф" — и дзље, Неки су отишли дубље у шуму, сјахали су и пуцали. Ја осећам да с десне стране иде смрт. Видим да је боље да одем на л&ву страну, јер је тамо би/ло бгзопзсно. А куршуми сипају. Није ми се ни гледало. Али ја стегох дизгине и внкнух Козацима: — Идем, идем, браћо! Право! Не одвајајте се, не напуштајте се! Понеки су се ваљали с коњимз 1 ;