Пијемонт

2 .

,»П И Ј Е М 0 Н Т*

Врој

285 .

намачна лађа Шпа „Карлсрус , ноја је једина немачна нрстшрнца у томе мору. Место, где је виђена та битка, налази се у Менсиканском Заливу. Аио је „Карлсруе" сутеран у тај део Атланског Океана, онда ће ускоро бити и са њим свршено. Енглези су у почетку рата и,мапи на америчким обалама Атланског Океана четири оклопне крстарице типа „Суфолк" (9.950 тона, 24 чвора, 14 топова од 15 сантиметгра) и две мање. Томе су придошле и француске крстаоице. Њихов је број више него довољан, да се „Карлсруе” затвари у Мексикански Залив.

зннци ј шт

— Најслабије иесто немамне царевине Немачка је у војничком погледу веома осетљива у својим пограничним провинцијама. Њени су најјачи индустриски предели Вестфалија и Шлезија. То су два нервна центра Немачке, а у исто време полови савремене индустриске Немачке. Ова два реона немају прнродне одбранбене линије, а ни вештачких утврђења. Сем тога обе ове провинције припадају Пруској, према којој савезници морају да поступају много оштрије него према осталим немачким државама, које са њом иду само на силу. Главни је задатак савезника да разбију немачку армију. Али ако они буду могли да нанесу удар индустриеким крајевима Немачке, онда ће то бити најјачи ударац Немачкој, сломиће њен огпор.

Рот у колонијоио — Французи су освојили немачии Конго —

Француска министар колонија издао је извештај о операцијама, које су вођене месец дана у пределу Санга. Француске трупе, којима је командовао генерал Ајнерих, отерале су Немце из већег дела територије, коју смо уступили Немцима по конвенцији од 6 новембра 1911 године. Ндсум, који је непријатељ заузео, био је повраћен измећу 26 и 29 октобра, после једне огорчене борбе. Влада белгијског Конга ставила нам је на расположење брод „Луксетбург 11 и 150људи. Готово истог дана, 22. октобра, једно одељење, којим је командовао пуковник Итен, заузело је Нолу. Заробљено је неколико официра и подофицира и велики број војника. Заузели смо четири митраљеза, један гоп, врло много муниције и хране. Губицинепријатељеви били су знатни. Ове сјајне операције велике су гарамције за доњи Санго, Конго и Убанги. 'Греба нарочито истаћи сјајно држање генерал-лајтнанта Фурноа, који је био придодат колони Ајнериха.

<1 П|

— Немци су од увек били варвари Када су француски листови донели слику немачког тестерастог бајонета, који је нађен на бојишту, немачка званична агенција објавила је да је тај бајонет за сечење дрвећа. Ово је објашњење неистиниго, јер су слично оружје употребљавали Немци још за време Наполеопових ратова. На постољу Вандомскогстуба, у Паризу, међу осталим трофејима налази се и једна тестераста сабља, нађена на бојишту,

Народна Скупштина Данашња седница Народне Скупштине заказана је у 9 часова пре подн<\ На дневном су реду : 1) Друго чнтање закона о ванредНИМ кредитима од 110,000.000 дипара. 2) Прво читање закона о реквизицији. 3) Закон о узимању на знање одлука по струци Министра Унутрашн.их Дела. -/- Милојко Чарапић У последњим борбама погинуо је Милојко Чарапић, пешадијски поручник. Покојни Милојко одликовао се у оба прошла рата пзванредном храброшћу и одликован је највећим нашим одликовањем. У свој генерацији Милојко је важио, као најидеалнији и најспремнији официр. Слава му и вечан помен!

КлуО Самосталних Рад>.кала Јављају нам из Ниша да је јуче клуб народних посланика Самосталне Странке одржао седницу на којој је решавао 0 држању Самосталне Странке у питањима која се буду изнела на решавање пред Народну Скупштину. Војна наредба Сви ђаци регрути, рођени 1894. год. каои ђаци рођени ранијих година, који досада нису из буди којих разлога упућени у кадар морају најдаље до 15. овог месеца закључно предстати војном оделењу Суда општине београдске ради упута на преглед и одслужење ђачкога рока у ђачкој чети. 1 Ђаци регруги, који се налазе на територији Дунавске 1 Дивиз. 0'шасги, упућиваће се 1 на преглед у Штаб Дунав. Дивиз. Обласги, они пак који се налазе ван ове територије пријављиваће се ради прегледа најближој пуковској окружној команди или дивизијском штабу на чијој су се територији затекли. Регрути ђаци који се за способне огласе, морају се јавити VI1. пуков. окр. команди 16. овог месеца; они пак регрути ђаци који се буду прегледали код других пуковских или дивизијских команди, непосредно ће се јавити ђачкој чети. Од суда општине града Београда 10. новембра 1914. год. ПБр. 2862 у Београду. Дрва за подофицире Према наређењу Министра Војног, ожењеним подофици‘рима сталног кадра издаваће јсе месечно један кубни метар • дрва.

вакви исти одбори образовати и у Крушнвцу и Алексинцу. Желимо да се све вароши у Србији одазову на овај начин пострадалим и намученим породицама.

Рптне ситнице Немгшки губици у Белгији осам пута су већи од сзвезничких губнтзка. Немци званично објављују да имају 509.000 које погинулих, које рањених и заробљених. Ту су урачунати губици у ађгусту и септембру и мапи део губитака У октобру.

Ротнз пошто Ко зна што о војник • — ра ниту Петру А. Андрејевићу ре дову 2. 1 ете 4. батаљона, 4. п екобројног пука ћурчији из Палаике моли се да нзволи известип његовог старог оца Лазара Андрејевића ћурчшу у Паланци,

Молим свакога ко би знао где се сада налази мој отац Сима Крстић бив. трговац из варошице Лешнице ср а за јадранског окр. подринског да ми јави на адресу Војиславу Костићу жандармер. нареднику Београд. Све власти молим ако би што газнале за мог оца да га упуте мојој фамилији м Крушевац.

Ревизорима Уредниитва: „ Пијемонт “, . Полишика“, „ Правда и , „Депеши“, „Стража • и „Мали Журнал “ оломињу све своје ревиз .ре да без икаквог из говора на данашњу снтуа цију одчох аошљу обрачуне и то најдаљг до 15. овог ме.сеца После одређеног рока извињења .се неђе никаква ари иаши и лист ће биши обустављен сваком ревизору и оји не буде савесно одгов рио сво/ој дужноети.

0 „нагоналној драми“ У педељу пре 'подне у 9 часова пре подне у сали Официрског Дома у Нишу наш познати беседник г. Д-р Николај Велимировић, одржао је предавање „0 националној драми“, у корист добегле ратничке сиротиње. Помоп сиромашним избеглицама Из Ниша нам јављају да је тамо образоввн одбор са задатком, да скупља прилоге за помоћ сиромашним породицама, које су се морале настанити у Нишу. Сазнали смо да ће се о-

Поспедње вести

На Кавказу Петроград 9. новембра. Службено 8. новембра нпје било ничег важнијег у операцијама на Кавказу. Руске победе у Пољској Петроград, 9. новембра. Службено Ворба између Висле и Варте наставља се са јединственим огорчењем. Ми смо постигли неколике делимичне успехе. На фронту Ченсгохов--Краково бор^е нису донеле никакве стварне промене. Заробили смо 2000 војника и отели митраљезе. Освајање Галиције Петроград, 9. новембра У Галицији Аустријанли су евакуисали Нови Сандец под притиском наших трупа. На западу нема лромена Парив, 9. новембра. Службено •Јучерањи дан био је миран на^целокупном фронту. У Белгији. као год и у прелелима Араса и Оазе било је само повременог иушкарања. Наша артиљерија у опште се показала актишшјом од непријатељске артиљерије. Наше су батерије успеле да униште више шемачких шанчева. Непријатељ у осталом ради на томе да подигне друге дзље назад. Дан је такође био миран у Ену, у Шампањи, у Аргони, у горњем току Мезе у Вогезима.

римо се и заборавимо на друге. Кољемо се само нас двојица и чујем наше „цок, цок". Наредник је мајстор у борењу. Једном сам му чз« довикнуо: „Вешто", а он нешто рече на свом језику. Зацело, грди нешто. Ја се некаио измак-нем, па га ударим по слепом оку. Он паде. Све је то сТвар од пет, више, — пет минута. Одједном се начини места свуд унаоколо. Погледам, — црвене чзкшире беж*. Ван себе, вичем Козацима . — На н»их! Сеци! Хоћу да измахнем сабљом, с.бља ми није у руци. Када је и како ислала — не знам. Поред мене стоји Козак на земљи, коња му убили. Викнем му да ми цода сабљу: — Ето пежи поред хусара. Ом ми даде, — рука не држи. Погпедам на шаму, — из рУкава тече крв. — Рањен, — помислим, — и то тешио. Спустим сабљу у каиију. — Гађаку левом, — умирујем себв и опет вичем својима: — Хввт»јте их, децо!

А хусари мамузају коње и само понеки пут некако смешно, не видећи никога, ударају сабљом псред себе по ваздуху. Одједном иза мене повике! Козак: — Ваше благородије, иза нас и)ма још Аустријанаца. Осврнем се, — око четрдесет, друга партија. Долазе нам с леђа и већ су близу: на три стотине кора«а. Кроз главу ми пролеће: — С једнима смо свршили... 0ви су свежи. Да бежимо. Језиж хоће да виче: „Бежимо, децо!", а у души расте упорство: — Нећу дз идем. Нећу. Не знам шта да радим. Нема наде. Није ла«о опет се борити, а не бежи се. И то не што ме је стид, него просто упорство: нећу, па тако. Окренем коња к њима и стојим. Окрену се и моји војчици. Узгред их пређем погледом: м?(по их је, а и од њих је половина рањена. Ми стали, — па стадоше и онм. Почну на нас из пушака: „хлоп, хлоп, хлоп...” — Поред ннс, чујемо позади. Н?ши одговоре. Видим тамо паде седам-осам људи, Они се трг-

ну, као да размишљају, шта сад да раде. Мислим опет: „Треба побећи", кад испред њих изјаха официр и нанишани. Осећам опет, да је на мене. Левом га руком не могу оборити, па се осећам немођним. Чек 15 (ћУ, па шта буде. Нестаде ми даха. Као да ни ко није дисао, све се утишало. Само у взздуху два пут прозуја к?о метал: — „Тин, тин!" — Нишани, — мислим и виче-м својима: — Хоћемо ли напасти ? — Наравно; побећи не можемо. — Напред! Наши занликташе, — а пред собом видим, да је први ред остно, а други вратише коње у шуму. Официр опет опапи, но промаши. Пође и он на нас, такође без сабље. Само с револвером. Нанкшаним левом руком нз њега и ои на мене. Дођосмо скоро један до другог и опалисмо, али промашимо. У мом нагану нема више ниједног метка, а мој противни«. за сабљу. Он измахну, али га мој каплар ударЦ по лицу: отсекао мУ је врх

’ носа, образе и обе вилице. Погледам, око мене празно: леже само црвене мрље, а такве исте мрље одмичу од нас. — Остах читав, — одахнем. А иза брежуљка излазе ноаи. — Но, сад више не, — кЕ 1 жем у себи. — За данас је доста. Свој задата« смо извршили и долину до краја извидели, — трећу порцију не можемо примити. Командујем: — Натргг, децо, у шуму. А тамо да видимо. У шуми, поред које смо малочас пројурили, чу се нека ларма. Ми се притајимо и мало очекнемо. Ко тамо пуца, не знам. Ннредим, да ми рзсеку рукав, — рана код лакта. Кост је сломљена, а нем? бола. Помислим: — У таквом паклу, као сад,да ти јези« секу не би осетио бол. Превијам рану, поглед?м на крај поља, кад тамо беже Аустријзнци,, пешадија. Мој је Козак дојурио до наших и саопштио нншу невољу. Одмах су нам послате две сатније у помоћ, да их заобиђу. Ове су потерале неприја-

теља. Кад их моји видеше како беже, опе тсе распале: — Да ударимо на њих с бока. — А колико нас има? — залитам. Пребројимо се: читгвиж свега шест. Остали — кој и са две, који са три, а једаи и са пет рана. Сви смо у крви: ако не у својој, оно у туђој. — Доста, јунгци! Ови неће побећи од наших, а боље да пожуримо к њима кроз шуму, да не 6и зашли сувише дубоко у долину иј да не дођу под артилериску ватру. Таио и урадимо, па се св« заједно врзтимо. Објаснисмо св е подробио и наш ипошљу једну бз терију, која их отера све. Сад ми доктор каже, да ћу морати месец дгма лежати у болкици, а да нећу моћи махти десном руком. — Па, не мари, научићу дас* борим левом руком, — озбиљно заарши мој сабеседник. — Борићу се и левом руком, а официр с< и иначе ретко бори сабллм. Гађати деном руком могу и сад. Г. Петров.