Пијемонт
Број 285.
*
ПИЈЕМОНТ
Стр. 3
више Немада у Фраидуској. Они ће Оити на Мези. Петнајестога децембра ова ће линцја бити пробијена, савезници ће ући у Елзас и Лотрингију, и Мез и Штрасбург биће опкољени. Германија ће предлагати рат под условима бЈаЕиз ^ио ап1е ће11ит. Она ће затим пристати да вратн Француској Елзаз и ЈЈо-
триигију, али савезнпци ие ће на то пристати. После двонедељне очајие борбе савезници ће прећи Ј^ајну. Око ВожиЈ^а они ће прећи или обићи Одру. Крајем јануара савезници могу радити с Немачком што им је воља. На Ускрс, на развалинама прускогвојничког деспотизма биће потписан мир.
[РШ-ЗЈШШ ШП — I Јишљење војног стручњака у руском „Новом Времену" $ —
Аустрија је у последње време обрашла нарочиту и врло озбиљну пажњу на своје јужно ратиште. Србија и Црна Гора за Аустрију су несумњиво противници другог реда, пошто судбина Хабсбуршке монархије не зависи од развитка операција на Дунаву и Сави, веК од резултата борбе са руским армијама. Али рат са Русијом већ је добио одређено неповољни обрт за Аустрију, пошто се стање ств^ри на север^ном ратишту није поправило <ни тиме, што је врхсвна команда зустро-угарске војске прешла у руке немачксг главног штаба. Тако нвпријзтан стицај, изгледа, требало би да нагоки Аустрију на концентровање максималног броја своје оружане снаге према Русији, а да операције на јужном ратишту сасвим занемари. То би 1 ззхтевали чксто војни разлози. Али аустријсна влада, чак и у рату, у ком се коцка на „бити или не бити", није у стању ДЗ' се управља У својој акцији једино војничким погледима, већ непрестано мора да мисли о „политицк". Словенски део аустро-угарског становништва није могго остати рзенодуша« према догађајима. Нарочито се почеше узбуђивати јужна словенска племено, а са љима и Чеси. Систем терора, који аустро-угарска влада примењује на сее словенсне крајеве, дао је могућности № Аустрија одржавз ред за једно релативно кратко време. Али неуспеси и порази аустриске армије доведоше словенска племена у Аустро-Угарској до крајњих узбуђења. У таквој ситугцији, могућност да Орби и Црногорци могу доћи до одлучних победа — поче необично Узнемирзвати аустро-угарску владу. И одиста ослобођавање Босне и Херцеговине брзо је нгпредов-ло. Успешна српска о-
фанзива у источној Славонији, и ако првкинута, из чисто стратегиских разлога, доказала је да непријатељ Аустрије може врло лако развити своје офанзивне операције у рејону северно од Дунава и Схае. Да је то Аустрија била допустила, У њен„м словенским областима почеле би отаорене буне, које су зећ појединим пламичцима давале знака о себи, без обзира на ове немилосрдне мере, које су власти почсле предузимати. Те буне имале би утицаја и на саму аустријску војску, која у својим редозима има половину Словбнг,. Снуп свих тих псјава нагонио је аустро-угарског главног команданта, са пристанксм немачког глшног штаба, да на јужно ратиште упути нове снаге из редова трећег позива. Аустрија је одлучила да угуши Србе и Црногорце бројношћу својих армија, и ако другостепеногг квалитета, али добро наоружаних и снабдевених многсбројном артилер ијом. Ранији податци, да је на Сарајево послата аустријска војска која је бида у рејону Дрине, показаше се као нетачни^ Велике снаге, упућене на Сарајево железницом из Славоније, бипе су узете из нових редева ландвера и ландштурма. Осем тсга доаели су и резерву за она три аустријска кзрпусЕ', који су били сконцентровани на Дрини и Сави. Та бројна нздмоћност противникова нагонила је Србе да евакуишу Шабац и, вероватно, цео северо-запдни угао краљевине, који као кл, н улази у а>устријску тариторију, а који је, бзш због тога, тешко бранити. Тај део српске територије били су Аустријанци зеузели још и у свом првсм преласку преко Дрине, преласку, који је бко завршен њиховим поразсм на Церу и у Јздру. Аустријанци су опљачкали цео тај крај; опустошили су,
разорили и попалили сва села, те
сада таЈ део териториЈе нема за Србију веће вредности. Међутим, одступивши из области, која је обухваћена доњим током Дрине и Савом, српска ајрмија довољно је 1 поправила свој стратешки поло- 1 жај. Одбрана дуге граничне линије поред Дрине и Саве, захтевала је од Срба огромне напоре. ! Поред тога и даљина те линије од! средишних делова Краљевине, I стално је отежавала прилажење резерве, која је увек билв угро- 1 жена од непријатеља. — Скра-| тивши саца своју одбранбену ли- 1 нију и заузевши више сконцентроване положаје, Срби дсиста 1 добива/ју у снази свога фронта. Не треба се бојатн брзог проди|>ања аустријске армије у дубину Србије. Херојска српска војска смождила је на Церу и Јадру че-' тири ?|устријска корпуса, и ако! су Срби водили битку по.ц условима невероватним по тешкоћама. Нема сумње, да ће Срби, при одбрани своје ззмље, показати; такав отпср, који нипошто нећс-: моћгЈ да нгдвлада аустријска војгкз, која је сада састављена од једне половине рђаво извежбанот лгкдштурма. Наступање на српсксј територији бшће за аустријску војскУ врло тешко и у техничком смислу. У аустријској армији имвјус вега два корпуса обучена за брдска ратовања, т. ј. ксји кмају искључиво брдску артклерију и тгкву исту комору. Оба та корпуса гарнизонују, у мирно дсба, у Босни и Херцеговиии, а њих су већ довсљно проредиг.и и растројили Срби и Црнсгорци за ова прошла три месеца. Сви Е(устријски корпуси, не искључујући ни ново формиране, имају обичну пољску артилерију и комору, којима је немогућко маневрсвати по брдским кланцима Краљевине Србије. Међутим, свт српска армија организована је и снабдевена за брдско ратовање,
мачка снабделена петролеумом за две године, поклзала су се лажна. као што се и очеки мало. Како јввља „Форверц" велнкопродавци, врло економски раде и дају малопродавцима незнатне Количине, које не могу задоволтти гкпребе грађанства. Обичиа је. слика у Берлину: пред дућан долазе кола са петролеумом. Око ње иде маса света саразличитим судовима у руци. Нед. ју иикоме већу количину. Зииста место ла.мпе могу да се уиотребљавају свеће, али су свеће много поскупиле, гако да велики број становништва проводи ноћи у потпуном мраку.
Оп! Белглј! — Понвли да отимају и јоргаие Немцима је мало све оно, што су опљачкали у Белгији. шш продужују пљачку и сада, када изгледа нема шта да се ,узме. Сада су они почели пљачкати фабрике, које су остале читаве, а међу њима и фабрикујоргана. Последњих дана одне.ти су 15 вагона јоргана из Жила, затим су изЈавили да им је и то мало, и да им треба још јоргана. Из Локерена послато је неколико возова са напљачканим стварима. Војници грабе све, што им падне шака.
Со ношег ротишто (Извештај Врховне Команде) НА ЛИНИЈИ ЛАЗАРЕВАЦ—МИОНИЦА Крагујевац, 8. новембра У току ц^лога дана воаили су се са ненријатељем бојеви на линији Лазаревац Мионица, који још трају. ОШТЕБЕН МОНИТОР Истог дана код Београда наша тешка артиљерија иосле кратке борбе приморала је на повлачење лустриске мониторе, који су се налазили код Земуна у пристаништу. У овој борби један јеа>стри(ки монитор јако оштећен. И.то тако наша је артиљериЈА брзо ућуткала непријатељеву артиљерију која је покушала да помогне борбу монитора.
које он- специјално разуме и знз. Према томе, пскУшајн нових и опсежних надирања у Србију, донешће Аустријанце само до пораза, какав су већ имзли н.з Церу и у Јадру. У сваком случају, српска армија укззујв вепику услугу свим? савезницима, јер је на себе привуклз и држи аустријску војску, која јс од ње бројно зећа.
№ И1И — Кад Румунија неда петролеум Берлчн у мраку, — то је последња новост. Баз.метљива уверења владина да је !1е-
Атентат на Енвер пашу
У гурској престоннци избчла је отворена побуна протнв Енвер-паше и немачких официра. Незадовољни турски официри уз припомоћ дервиша у неколико махова по кушали су да смаклу Енвера кога јавно називају издајицом. Енвер-паша створио је нарочиту телесну гарду од 50 немачких матроза, који стоје под командом његовог старог берлинског пријатеља поручника барона Мерсингена. Та
гарда пои изласцима у варош иаоружана је од главе до пете. Велики везир поднео је оставку већ више пута, али му је Енвер одговорио, да ће пре наредити да га обесе, него што ће примити његову оставку.
Један амерички брод донео је у Хавану извештај, да се у Атланском Океану десила поморсна бнтка између немачких и енглеских крстарица. Мисли се да је
спотичу се и падају погинули коњи. Никаквог утиска. Видим само напред брдо и мислим; — Је ли на путу непријатељ или не ? Тако смо прешли пет до шест врста. У идењу смо се раетурили. Један део с командиром окренуо је у шуму, одакле су на нас пуцали. Ми искочисмо на брдо, са мном није било више од десет људи. Ја сам видео пред собом на једну врсту непријатељску коњицу и целу бгтерију. Таман ми на брдо, а она осу ватру на нас. Окренух се, — около мене нема никога. Сви су отишли у шуму. Ја за њима. Викнух: — Трубач, трубач! Никога. Ја викнух „ура". Дођоше двојица наших. Ја им ренох: — Вичите „ура". Стојимо нас тројица и вичемо „ура". Иза брдашца неријатељ се још није појавио, а нас се скупило десет. Помислим: доста је „ура", — још ћемо дозвати непријатеља. Пошљем једиог скретиог и поузданог Козака:
— Псђи кроз шуму. Проби се по сваку цену: знај да тамо седе и пуцају на нас. Реци да одмах јаае комниданту дивизије, дз нам пошље помоћ, иначе изгубисмо: не можемо се извући из шуме, тамо нас већ чекају. Иди, спремили су и митраљезе. Брзо! Само опрезно. Ако ти погинеш и ми смо сви пропзди. Из шуме изјаха и командир саткије. За њим изађе још 15 Коззка. Командир, смео и хладнокрван, командује снзјжним гласом : — Козаци, к мени ближе! Напрод, дуж пропланка. — Јашемо, — коњи иду у коран. Тек из шуме нови Козак: — Ваше благородије, иду Аустриј'(нци, хусари. Још није ни довршио, кад тамо, на даеста ксрака кДпред нас, из шуме изађе колона, по четири у реду. Видим лепо, да су то непријзтељски хусари. Ја видим њихсзе униформе и официра испред њих. Тачно видим, да их је изјахало 18 редова, али узимам
дсглед. Хтео бих да се обманем. Као дете тешим се помишљу: — А можда су то нгши? Они се зауставише па на нас из пушака: „бац, бац, бац". Бацим доглед и хоћу да дохватим ревог.вер, да и сам пуцам, — а иза нас нозо „бац, бац, бац..." Погледам: на врсту и по од нас нгшло сз још четрдесет хусара. Дојгхали, зауставили се, па и они пуцају на нас. — Заробљен! — с>Јну ми кроз главу и некз језа обузе ме од глгво до пете. Видим, зацело сам заробљен, не могу побећи. Срце ми замуца: у три рзта борио сам се у више од двадесет бојев?', па нисам ни рањен, а сад да ме заро6е! — неће ми се... И поред тога што јс ту био и командир, ја нликнем својима: — Напред! И сви, кзо један, без нлицања, полетимо право на оне, што су нам били ближи. 25 људл на 72. Наш командир испред свих. Не знзм, да ли му је коњ пао, или су га оборили — тек видим: он
на земљи, а на њега навалила гомила Аустријанаца. Неколико Козака скоче с коња и навзле на њих. Скгчу, као да се грудвају. А око себе чујем само: „цок, цок, цок". То звече сабље. Сече се ћутећи: ни узвикз, ни пуцња. Ја тамсђе ударам и чујем како моја сабља лупт) по другима. Ударамо се, али ни један не пада. Једва пролазе тренуци, а мени изгледа;у кзо часоаи. Сечем и непрестано мислим: — Па кад ће већ почети да падају људи ; ? Макгр и нзши! Макар и ја сам, напослетку! Не-ко измахну сабљом на мене, — одбијем. Погледам искоса на гсмилу с комгмдиром — тамо се прореди.г.о. Чујем командиров глас, али њега самог не видим. Он виче^ — Мирније, браћо! Пази добро! Ударгј ниже! Не распознајем лица. С?мо гледам: црвене чаншире, хусзрске, кти чаше, сиве. Упамтио сам сзега двг лица. Дт умем да цртам, — могао би их израдити ло се-
ћању. Борба око мене мало се разредила: преда мном — мало светлости, а на 12—15 корака њихов официр. Леп, црномањаст, као гундељ, и нишани на мене... Осећам да гађа праео у главу. Ми Укрстисмо погледе и мене обузе таква љутина, што он са толимо љубави нишани на мене, као у нишан, да сам нехотице искривио лице. Пребацим сабљу у леву, узмем револвер и не нишанећи опалим на њега, „хлоп". Он јаукну: „ој" и паде уназад целим телом. — Ето ти „ој", и не нишани дуго, — довикнем му ја и нехотице и као на опрузи окренем се десно. До мене је њихов наредни«. Неки делијз. Са дугим брковима. У очима му мржња и радост. У њима читам: — Но, даћу ја теби! — Да видимо, — помислих. Из нагана опалим на њега. Он скочи у сграну, — тане промаши. А ја дотле узмем сабљу у десну. Он на мене, — ја одбнјем. Суда-