Пијемонт

Београд, ЧПТРВТАК 13 Новембар 1914 гоц. БРСј 5 ПАРА Број 287 ГодинаЈУ.

Директор: Бранко БОЖОВИЋ Оснкегзч : ЉУБОМИР С» ЈСШ&НОВИЋ Уредник: КОСТа М. ЛуКОВИћ

11УИ01МЕ

Садања тешка војничка ситуација Србије, коју како изгледа наши пријатељи сматрају за тежу него што је у ствари, изазвала је у румунској штампи читаву буру. Сад се јасно види како су тесно везани интереси српског и румунског народа и ови критични тренутци дали су пријатељству оба ова народа нарочити карактер. У Румунији се сада увиђа, да би пад Србијесобомповукао пропаст Румуније. Свесност, да је пропаст Срба и њихова пропаст, снага Срба и њихова снага, учинила је да Румуни према Србима гаје симпатије, које су много јаче од пријатељских. Румуиски патриоти боје се, да ће неактивност њихове државе, лишити румунски народ могућности, да се добију мађарске покрајине насељене Румунима, да се остваре народни идеали. Али нова перспектива морала је у њима побудити забринутост за будућност не само, за неослобођене Румуне, него и за даљи развитак слободне румунске краљевине. Зато се сада у румунској штампи почињу јављати већ очајни гласови да се прекине са неутралношћу. По целој земљи приређују се зборови, на којима се тражи рат. Али влада остаје хладна; у осталом, она сноси одговорност за све што снађе румунски народ. Очевидно је, да ће на конференцији после европског рата имати најпретежнију реч они који су поднели највише жртава, и обратно. Румунска неактивност учиниће, да ће се европска карта прекрајати без обзира на њихове претензије и национална правз. Као и увек, и овом ће приликом више вредети права освајача

и победника него сва остала права, стечена на други начин. Аустриски упад у Србију изведен је из политичких разлога: да се успешним продирањем кроз Србију курс балканске политику промени у корист Аустро-Немачке. Међутим. поред веома проблематичног успеха у војничком погледу, овај поход изазвао је у Румунији осећања која су потпуно противна оном што су Германи очекивали. Румуни све јаче траже да Румунија приђе Тројном Споразуму и Србима. Ако је раније Румунија имала интереса да ступи у акциј^, данас јој то императивно налаже сгање ствари. Од њеног садашњег држања зависи много. Тако је сад полигички ток :европског рата дошао у нову фазу, која ће Аустро-Немцима несумњиво донети непријатна изненађења.

ШЏЏ V Шшџ Сви се буне против свих „Коријере дела Сера" доноси из Скадра нест да је тамо завладало ратно стање. Муслимаии и католиди поделили су се у два иепријатељска табора: дошло ,је до сукоба у коме је било мртвих и рањеннх с обе стране. Сад су Малисори стигли из околине те се стање у Скадру погоршало. Ситуација у целој северној Албанији постала ,је неподношљива. Берат је опдшчкан и срушен до темеља. У Налони влада анархија и цео крај је изложен непрекидним борбама између присталица Есад пашиних и присталица Кемал-бејових. Око 1.500 при-

сталица Кемалових концентрисано је око вароши: оии су тражили од владе да скине турску заставу и истакне албанску. Када ,је \ правник ове вароши тражио инструкције од владе из Драча, послато му ,је у Валону 500 Гега, који су конфисковали оружје и разоружали народ. Сем тога влада је издала наредбу да се изврши регругација и да се што већм број војника изведе против МиридиТа.

— ВладиМе изјаве у Собрању. Софија, 11 . нопсмбро. У Собрању је министар просвете г. Пешев, допуњујући г. Радославовљеве изјтве, објаснио, да нико не може сумњичити држање бугарске- владе. Она се стара да одржи исту неутралност према обемз групама зараћених сила, и што год је сдсбрила једној групи, одобрила је и другој.

Шт Ш шн — Рђава финансијска ситуација у Немачкој. Ако је истина да немачки народ незна како иду јаани лослови и догађаји ксји се ргзвијају на истоку и западу немачког царства, ишак има једна кетегорија ј људи, која је врло добро обавештена о свему. То су они људи, који су заитересоаани финансиски и знају да је ситуација рђава нз новчаној пијаци. Најбољи доказ за то је ово: у псчетку рата, 15. августа, Француска банка од 100 динзра исплаћивамз је 75 марака, а крајем октобра вределз је 80 марака и 80 пзра, што износи нешто мало више од 106 динара. • Што се тиче руске рубље (2.50), њој је много побијена це«а и 15. августа у Немачкој бз|Нкнота од 100 рубаља исплађивана је само 130 мзракз (т. ј. 172.50 дин.), а крајем октобра плаћана је 200 марака.

— С предавања др. Николаја Велимирови^а —

(Од нашег допиеникз) Ниш, )0. нов. -Јуче смо сл.ушали нашег велицог беседника др. Николаја Велимировића. У сали пуној посетилаца свих сталежа почео је г. Велимировић, своју беседу: „Налазимо се у граду, који је толико злата узео од сиротиње, а који је тако мало дао." У својој даљој беседи г. Велимировић је истакао наш положај у данашњем рату и нашу херојску борбу. И Русија и Француска и Енглеска, каже г. Велимировић, нису познавале Срнски Народ чијим се данас подвизима днве. И само зато гаго нас иису познавали они су нам чииилн толико неправде. која иас још и сад боли и жеже. Ниједан балкански народ пије више био достојан њихове пажње а ниједан није био мање поштовап од нас. Али тек ће од сада Фраицуека, Русша и Енглеска почети да уче нашу истприју. Какав је утисак на слушаоце учинило преданање г. Велимировића нема потребе да истнчем. Р.

— 15.000 мртвих за 36. насова. —

И на западном и на источнчм фронту европског ратишта примећено је, да Немци у елучају повлачења, прво скланшју топове, а пешадију оставл.ају, да се сама избавља како зна. Зато су нарочито Руси наробљавали у неким приликама веома много пешака, а међутим мало топова. •Једнаужасна немачка погибија десила се пре неког временн пред Диксмидом једино

због ге немачке тактике. Приликом једног повлачења Псмци прво повуку артиљерију, а пешадију осгаве да брани оступницу. Савезници искористе то, па ужасном ватром из лаких и тешких топова скоро униште немачке заштитне делове и за свега У6 часова побију 15.000 Немаца.

— Кратки извештаји са свих бојишта. беогрзд, 12. новембра. Аустријанци су тучени на два места: при покушају да пређу Колубару кзмеђу Старог Села и Дражевачке воденице и код села Шопиђа. На Кавказу, Руси су одбили Турке у пргвцу Ерзерума. Турци су исто тако тучени у Азербејџеии и у кланцу, који води од Долмана за Косур. — Између Варте и Виоле борба се води огорчено, али се завршавз немачким оступзњем 1 на целој линији. — На фронту према Кракову заробљено је 5.000 Аустријанаца. Немци су бомбардовали Ипр, Соасон и Рено. У Аргони они су извршили јаке напзде, али су одб,(јени. Ситуација је у главном непромењенз.

- Како је одлучена румунска неутралност —

Сињор Л. Магрини, донисник из Петрограда римског листа „Месађеро“ и миланског „Секола" послао је 3 октобра из Букурешта опширно писмо о политичкој ситуаци и у Румунији и о држању покојног Краља Карола. И ако је то писмо зб )г поштанских тешкоћа стигло у Милано доцкан чак ггј смрти краља Карола ипак је од велико’- ингереса, нарочито у оном делу .де описује ток седн ше Крунског Савета 4. августа. Сињор Магричи пише; РаЗилажење краља Карола и велике већине румунског нарзда бива из дана у дан акутније и опасније. Краљ Карол који никад

Рјвди в №1)1111 — Једна историска скица. Не говори се о дипломатским везама између Румуна из краљевине и Мађара из монархије. Још се мање говори о везгма између ердељских Румуна и високог мађарског племства, чије насиље кроз толико векова није угушило националну свгст, која се више пута бунила, производећи дуге млззеве светлости у мрачним попитичким дубинама, као зрак који пропазм кроз мрачан хоризонт. Реч је о догађај|Има, који су сналазили Румуне и Мађаре од дана када је Лисион Басзраба, бан оптеницни, амбициозан и жељан Незавионости, користио се малопетством Ладислава IV. краља мађарског, а после једно огорчене борбе са мађзрском војском, пао је јуначно на бојном пољу. као први национзлни мучени« (1279). Од тада су почеле борбе чзмеђу

ова два племена, који су раздвојени Карпгтима, јаче или слабије — према околностима, који су их изазвали и принципима, који су их водили. Велики Басзраба за увек је ослободио Влашку од неподношљЦвсг и суровог сизерепствз мађарског, после своје победе над мађарском војском Карла Роберта, која је била уништена храброшћу Румуна у страшној битци код Горжа (1330.). Његов унук Владислав или Влајко потукао је једног генерала Лудвика мађарског У кланцу „Црвене Куле” (1369.) и умео је руском политиком дз присвоји дефинитивно влашкој круни мађарски Банат од Северина и Амласко војводство. За то време у Молдавији Богдан — Води, прави оснивалзц ннежевства, унуштио је претензи: је Мађарз, ксји су гз пошто| вали. Влзд Сузови, влгшки принц у прво врсме сгвезник кпзља Мз-

тије Корвина а ззтим, кад се понудио Султану, да ступи у рзт протиз крзља мађарског, Мгтија га је задржао близу Брашове и затворио га у тврђаву Буд, где је држан две године. 1467. године Мгтија Корвин прешао је са војском Кзрпате и заузео Молдааију Стевана Великог. Маџарски краљ заустави се у Баји да одмори војску. Стевон је заузео варош ноћним јуришем, растепзо маџарску војску и гонио је Матију Корвина, рањеног у борби, до планина. Две године доцније принц молдавски понова је прешао планину са војоком дсбро опремљеном, страховито је опљачкао Мзџарску и приморао је маџсоског краља да му уступи две тврђаве у' Ердељу, Сикерул и Цетатеју де Балта. Маџарски понос био је понижен овом смелом експедкцијсм. Матија Корвин зз то је се осветио. што се није сдазвао пози-| еу поинца Стпнгнз и дпуги> хришћансних принчега да учссгвуге у крсташком походу и усг.ео је

интрнгама код Ватикзна да добије од папе огромну суму од 100.000 дуката, која је сума била сбећана Стеваиу. Мало доцније Маџпри се удружише са Пољацима да нзпадну Молдавију и да је поделе; али им овај покушзј није испао за руком. Стевгн се мање плаш>.:о модерног мухамеданства него ли монголсксг хришћанства. Његов син Петар Рареш сањао је о освојењу Ердељг. Тек што је ступио на престо објавио је рат Фепдинанду аустри 1 Јском, брату Карла V. који је заузео Трансилванију и хтеода истера Јовзна Запољског из Маџарске. Петар се сукоби са војском Фердинзндовом 21. онтобра 11529. године код Фелђоара близу Брашове, потуче га и ззроби око 50 топова. Битк-з код Фелђозра билз је У време када је Сулејман опсађивао Беч. Петар Рареш поI звао је Залољу да се повуче, што је ов?ј и учннцо из обазривости. Мгло доцније Петар, иоји је биој нгзгдсвољан са Турцима и зава-

дио се са Пољацима, ступио је у добре односе сз Фердинандом. Овај закључи са Петром уговор, којим му признаје не само право на Сикерул и Цитатеју од Балту, веђ и на Бистрицу. Јовзн Запоља ухватио је Рарешово лисмо Фердинанду. Резултат ове маџарске интриге био је да је Молдавија припапа Турској а Рареш се повукао у Ердељ. После три године своје владавине Рареш продре у Ердељ и заузео је варош Бистрицу (1546.). Смрт му је уништила све амбиције. Педесет година доцније, под владом Михајла Храброг, влашког примца, Румуни и Маџари су се опет потукли. Пријатељ владарз Ердељског, Жигмунда Батони, који му је дошао у помоћ У битци нод Кглигарене, и Рудолфа, цара немачког и краља маџарског — Михајло, који је много рачунао на лукзвост првога и на енергију другога, постаде непријзтељ кардиналу пољском Андрији Ба-