Пијемонт

ПИЈЕМОНТ

дрој 287.

није крио да осећа најаре као Хохенцолерн па онда као крал> румунски, покори > се без опирања решењу првог Крунског Савета, да Румунија остане неутрал на, али се у последње вред\е није устезао показати одлучан, чврст отпор уласку у рат против Аустрије како му се предлагало сваког дана са свих страна из земље. Хучне демонстрације по Букурешту, савети пређашњих министара и партијских вођа, резолуције и проте ти државних чиновника, ученика бивших министара и партијских вођа у букурешким манифестацијама да се одмах објави рат Аустрији, претње и подстрекан-а новинарска нису успели приволети краља на ту идеју. Краљ, који је с почетка рата предлагао да се Румунија придружи Немачкој и Аустрији против Русије и Србије, у овој другој фази рата брани неутралност коју су предложили румунскиЈдржавници у првом Крунском Савету. Кад је 4 августа краљ Карол позвао све министре, и сааашње и иређашње, и шефове партија у Крунски Саве т , да <>длу«е о положају Румуније, Италија се већ била одлучила да остане неутрална и то држање италијанске владе нашло је одобравање румунског јавног мнења. Политички партијски одбори били су се скупили и одлучили да помажу неутралкост Румуније. У седници Крунског Савета краљ је говорио читав сат кријући с муком своје узбуђењ . Почео је подсећањем прво, илајекаоХо хенцолерн урадио у педесет година за земљу и како је водио њену сполшу политику. Затим је изложио војни и политички положај држава које су сад у рату. „Немогућно је“, рекао је краљ, „да Русија, Француека и Енглеска победе. Фраииуска ће брзо бити потучена, руска је војна организаци)а спора и има недостатака, те Русија неће лтоћи ништа урадити против Немачке и Аустрије. Са моралног угледцшта „додао је крад>“, не сме се заборавити да Немачкд у овом тренутку представља цивилизацију противу рускогварварства “ После тога краљ је изнео к>>ристи које би Румунија извукла из учешћа у рату као савезница Немачке и Аустрије. Кад Русија буде побеђ на, изгубиће Бесарабију и те румунске провинције припале би оиет Румунији. При крају свог говора краљ је показао министрима уговор о савезу који везује Рум>нију за Аустреју и Немачку и приметио да тај у говор истина не обвезује Румунију да загази у рат, али уговор ваља тумачиги не буквално него по духу и узети у рачуи практичне користи по Румунију, ако стане уз раме са великим иен трзлнии државама, које ће, нема сумње, па крају краје»а победити. Крал. ]е затражио нредходно, да се нареди мобилизација и помогне Немачка и Аустрија. Споменуо ј<оне који ће заЈ|њим говорити, да угуше своје осећаје и да расирављају питање чисто практично.

Отпоче жива дискусија. Сви се готово сложише у том, да би ићи са Аустријом значило ићи против осећаја румунског народа, који се непресгано сећа судбине 'четири милиона Румуна у Трансчлванији. Посумњало се после у победу Немачке и Аустрије шта би онда било од Румуније? Чак да Немачка и Аустриј» изађу победоносно из борбе, к*о што краљ извесво држи, Русија не би пропала. Зар би тада' Румунија могла одржати Бесарабију коју јој обећавз Аустрија? сви се сагласише, позивајући се на Игалију, да Румунија остане неутрална. Једино је Карп, бивши министар председннк, нкговарао да Румунија помогне Аустрију. Г. Маргиломан, вођ конзераативне парт^је, не кршући своје германофилство, претложи положај оружаног ишчекивања. На т> је краљ рекао, да као уставни впадар, прима ту неутралност коју саветују нјјотличнији људи у земљи.

Саоје тучвне трупе потнрепљују

српским таоцима (Специјални извештај) Петроград, 10. нов. Аустријанци чииг последњг нааоре да одоле нанали руских шоуаа. Онп узимају све у војску, и чак у борце увршћују заробљене војнике, спроводећи ва шај начпн до ‘ рај! идеју о истребљивању словенског живља. Међу аустријским војницима, који су заробљенн у аоследњим борбама у Гали цлји, налази сс и велики број сраских војнта, које су Ау стријанци запобили у борба ма у Срсму. По исказима тих људи, а\>стријске војне в г сстч уаотребљавају заробље нике 'а најтеже радове н, чак чх облаче у ауаариј >у униформу и размешшају ш.јединачно а■ четама чисто немичких и мацарских аукг ва Русћа зоробљени жа команда израдпће потаун сиигак шакиих заробљених војника. и руска влада ће због ашга уложиши арошест код неу■ шралних држ ва. Изгледа да мсђу заообљ.ним срнс\им војницима има чак ч шаквих, који никада нису били војници и које су Аусшри/анци повелн из Србије као шаоце.

Пам»Јадобик Акција за мнлосрдно поступање .1апа је упутио иисмо Добречићу, влаДици барском у

коме препоручује папи да буде пажљив према интернираним заробљеницима у '^еговој епархији. Венедикт XV пише да се он, од како је иримио напску власт, труди колико то стоји до његове моћи, да утеши несрећнике из овога страшног рата. Он подсећа на писмо, које је писао у истом смислу келнском владици, кардиналу Хартману и моли владику барског да буде нарочито пажљив пре.ма рањеницима. Бенедикт XV ни најмање не сумња да црногорска влада не поступа лепо са заробљеници.Ма и да се акције владичини и владика допуњују и једна другу ојачавају.

— Како су се Немци подавили у Изерском каналу. —

Белгијанац, који је лредложио, дз се потопе немачке позиције на Изеру, добио је Леополдов орден. Проналгзач овог оштроумног начина борбе обичан је чувар великог наси 1 па код Њупора, који дели воду по каналима. Он потлуно позна|је сколину и није га стало много труда да објасни белгиском штабу, да ако се за прегреду од непријатеља узме железничка пруга и ако се пусти водћ из кан;зла, може се потопити сво земљиште, на којем су се налазили немачки шзнчеви и њихова артилерија. План овог простог човека био је примењен без многи§ рззговора. Сви пропусти на прузи, која је одвајалз Бепгијанце од Немаца, брзо су затрпани, после чега је белгиска тешка артилерија на неколико местз разрушила насипе. Вода је сместа потопила ниско земљиште и подавилз Немце.

ланђанима. Према вестима из Брисела, Нем ци У Фландрији у последње време осећају велику оскудицу у новцу. Војнкцима плаћзју кз»о у мирно време, то јест половину плате, која им припада у време рата. У последње време немачки војници, који се налазе као стража на белгиско-холандској граници, иду у посету својим холандским доуговима под изговором да купују дувана. Они тзмо разговзрзју, пију с холандским војници-

ма и изражавају жељу да се с њима сли 1 кају; међутим, то је само зато да би п^ичали после о и«. тимности која влада између Нема:ца и Холанђана. Долисник амстердамског листа „Телеграфа" видео је чак и слику, на нојој немачки и холандоки војннци стоје држећи се за руке.

Један Холанђанин испричао је, како је то слинање извршено. Немци су у самом моменту, кад је требало слинање да буде, ухватили Холанђаие за 1 руке. Ова наметљивост од стране Немаца изазвала је протест код комачдангта холандских пограничннх трупа.

Со ношег ротишто (ИзвештаЈ’ Врховне Команде) НА ПОЛПЖАЈИМА 0К0 РОГАЧИЦЕ Крагујевац, 12. новембра У току 10. новембра на положајима источно од Рогачиц^ водиле су се борбе са омањим деловима непријатељским. АУСТРИЈАНЦИ ТРПЕ ПОРАЗ НА ФРОНТУ ЛАЗАРЕВАЦ—МИОНИЦА На фронту Лазаревац—Мионица на нашем левом крилу у борбама које су се овога дана водиле задржали смо своје положаје. И делимичним испадом наших трупа непријатељ је натеран на повлачење у нереду. Овом приличом за ; .»обили смо доста непријатељских војника. ОДВИЈЕН НАПАД НОД ЛАЗАРЕВЦА Југо-западно од Лазаревца, непријатељ је учинио неколико напада, који су сви снажно одбијени испадом наших трупа. На овој страни дан се зачршио повољно за нас. Војеви на ушћу Марнце у Пештан Јужно од ушћа Марице у Пештан једна јача непријатељска колона нагтадала је‘ на наше положаје. Бој се водио целог дана без резултата. али и на тој страни ситуација наших трупа је повољна. БЕДНО СТАЊЕ АУСТРИСКЕ ВОЈСНЕ По изгледу и казивању неких заробљеника, који су нам ових дана пали у 'руке, потврђује се да Је аустриска војска јако заморена и деморалисана. Аустриски војници предају се, чим се укаже згодна прилика. НА ДРУГИМ ФРОНТОВИМА На осталим фронтовима није се десило ништа значајније.

торију од тренутка. када је ердељски престо пг,о У руке овога. Одлучио је да се корисш његовим вазалсним положајем да би освојио Трансипванију после Молдави|е. Прешад је планине, продро у Ердељ и заузео га једном битком код Шеленберга 28. октобра 1599. године, у којој је потпуно уништио војску Баторијеву. Кардинал је побегао, али су га у планини убили румунски овчари, који су хтели да учине услуге владару своје крви. Ердељ беше цео заузет и Михајло уђе триумфално 1. новембра у престоницу Алба - Јулија. Мауарско насиље остзвило је у души ердељских Румуна дубок бол. Чим су видели да се појављује Мнхајло на врховкма њихових лланина и да иде на престоиицу, они су осетнли да се рађа нада из њиховзг очајања. Они су мислили да је Михајлодошао да уништи маџарски народ, иојмма су ани желели од часа заузећа да се освете. Сељаци се од -1

мах побункше и отпочела је сеча, која је постала још стргшнија после победе код Шеленберта. Мих.ајло одби њихове жеље и титулисао се: Владзр целе маџарске Влашке, Ердеља и Молдавије. Он је остварио, ма да и за кратко време, полигичко уједињење румунског народа. Мзџари су се пожурипи да искористе осећај мржње, који је влада гзјила према Михајлу. Политич.ча мржња, чији предмет беше влашки краљ у Маџарској, увећгвала се још више личним непријатељством, које су сковали најзначајније личности те епохе, нарочито италијански ђенерал "Ворђе Бастз. Маџарскз револуција је планула септембра 1600. гсдине. Ђенерал Бастз пође против влашког краља, коме је био спремио клопку код Мирисно-з, где га је и потукао. ПрибпижавЗјући се још једном обзпи Телсакула, Михајло Храбри пође за Беч м понова задоби пријатељI ство имперзторово, ко;»* уу ста-

еи у дужност споразум са Бастом и поновно заузимање Ердеља, који је освојио Жигмунд Батсни помоћу Пољака. Жигмунд беше до ноге потучен код Горосло-а од савезничке армије Михајлове и Бастине. Али споразум беше покварен после победе; стара мржња се понова пзјави, Бастина завидљивост се увећавзше и сзе се сврши убиством румунсксг краља. Неколико година после смрти Михајла Храброг, његов наследник Рудолф Шербан Басараба, који лодржаваше кандидатуру Валентина Хомзнаја на ердељски престо, бегие изненада напгднут од другог кандидата Маџара Габриепа Батониз и присиљен да напусти Влзшку, коју беше предао пустошењу, коме нема примера у историским аналима. Шербанз, који се мало по мало дочепао сеога престола, хтеде понова нзпасти Батони. Румунски краљ хотећи да га предухитри пређе у Ердељ, где га подржаваше цгр-

ски ђенерал Фергак. Али Шер'бгн и ђенерал беху тучени од краља маџарскот, Мало доцније ривалство измејђу Матије Басарабе, влашког краљз и Василија Курјака, молдавског краља, нагна првога да закључи тајни уговор са императором Фердцнандом III и са Ђорђем Ракоцијем Млађим, краљем ердељским. Овај последњи доби помоћи од Константина Шербана Басарабе, влашког краља и од Ђсрђа Стевана, краља молдавсног и тиме постаде господар трију румунских земаља до тренутка, када га амбиција, дз се крунише за краља Пољске, не сруши заједно са његовим присталицамз. 1664. године Гргур Гика, влашни краљ доби од Турака заповест да маршира против Мгџаро-Немаца, али он пређе њима за време битке код Левенца, у Ердељу, и најзад побеже у Беч. Војничке везе између Румуна и Маџг>ра свршише се бедно трговачким уговорсм којн је заиључен 15 година

доцније између Шербана Кантакузена влашког краља и Михајла Апафија, ердељскол краља. Док је његов наследни« Константин Бранковач, коме су Турци наредили да даје помоћ њиховом штићенику, мађарском авантуристи Текелији, кандидату на ердељски престо, прешао је Карпате са свсјом и Текелијином војском и напао је царске трупе, којима је командовао Хајзлер н 1 потуку их сасаим код Зорнета 21. августа 1690. године, задобивши и самога Хајзлера. Влашки кнез не имађаше друге везе са Маџарима сем што је радио са Текелијом. Од овога Уговора, који је потписпн 1699. године, по коме је Аустрија анектирала Мађарску, односи између Румуна и Маџара постали су затегнутији. Владавина Аустрије над Ердељом имапа је силзн утицај на цео румунски народ, због послздица лошгтичкот радгг. НиЈе више било бсрби између Румуна из Крзљевине и