Пијемонт
/
Број 287.
ПИЈЕМОНТ
Стр
. 3
— Бнглеска ми0и|ја на челу Леди . Пеџет у Окопљу. (Од ташег дописника) Ниш, 11. новембра.. Енглеока санитарна мисија, о
дакле оном савезу, који располаже топовима, чији је налибар 42 оанти 1 метра(!!!!). Та чудовишта од топова прво су донела докторску титулу сво-
Предсрдник А. Никалић му напомиње да причека извештај па Не видета у чему је ствар. Одлучено је: да идућа сед-
ме проналазачу, па су онда раз- НИ ц а буде у лонедељак или рушипа Ремс и Лувен ,и сад (о, ! уторак најдаље, да посланичвелике милости Божје!) обећа|ва-|ка конференција ПО предлогу ју да могу коргксно да послуже и г . Пашића буде сутра, у сре!ду, 12. нов.
нојој смо ран 1 И|је јавили да се кре- ( као агитацио1но средство. нула за нашу отаџбину, да 6и у-| Ниједан ваљда народ до дакасј [] 0 томе ј 6 седница закљуказла помоћ нашим рањеницима, ј није водио полити 1 ку с обзиром чена. стигла је у Окопље. Та миоија
, на — топове! Симпатични су кул-'
којој на челу стоји Леди Пеџет, позната пријатељица нашега народа, састоји се из 4 лекара, међу којима је, ка|о шеф, професор Морисон, 20 болничара и 24 болничарке. Све су то махом добровољци ;из врло отмених енглеск|их кућа, међу иојима има много мадицинара. Ту је и бивши лектор зз енглески језик на н?шем Универзитету г. Вајл. У Скопљу им је дата болница, којој је управник д-р Вивадиновић и која је смештена У тамошњој гНмнази 1 Јској згради. Г. Ст. К. Пааловић, сенретар министарствз иностр. дела пресрео их је у Скопљу и допратио у Скопље. Мисија је донела собом 20 тона санитетског мзтеријалг (осам пуних ватона) и један аутомобил за пренос рањеникз. Из Енглеске ће им се слати материјал у размери, у којој га буду трошили. Сви члансви енглеске мисије веома су одушевљени за нашу ствар. Поздрављзмо срдачном добродошлидом енглеску миснју, којз показује толико љубави за наше рањениие и толико симпатија за нашу општу ствар.
рн,и нгроди, симпатични су и веЛИ 1 НИ народи са сјајном истори-| јом, са великом прошлошћу, али ( да буде некоме симпатичан народ; — због својих великих топова,за! то нема прк(мерз у културној ис Т 0 Б^“Г„ТБ а уга^! Ано|Посланичке кокференције ти топсви спасу Немачку спашће За ово време, док не буде и њу. Ако им Н1И1КО не донесе Ма-; скупштинске седнице, држаће кедонију, т,и ће им је немачни се посланичке конференције, топови, који се заглибљују по по којима ће влада обавефра 1 нцуским блатима, оигурно до-! штавати посланике о полинети... јтичкој ситуацији и о току На ниске су гране спали побе- ПОЛИТНЧКИХ догађаја.
диоци са Чаталџе и — Једрена.
I
Јл
редован састанак 11 нов, (Од нашег дописника) НИШ 12. нов. Пре преласка на дневии ред, пошто је прочитан записник X састанка, прочита на су саопштења Мпнистра Унутрашњих Дела, да ће на! интерпелације г.г. др. В. Маринковића, Д. Лапчевића и Трише Кацлеровпћа одговорити, кад буду стављене на дневни ред. Секретар чита поздраве
;размештај профееора I Г. Славко Милић, професор јШ-ће Београдске Гимназије, | премештен је, по слуисбеној јпотреби, у Витољску Гимна'зију; Г. Александцр Данковић, суплеит ресанске гимнТзије, по службеној потреби, у би|тољску гимназију. јплаћање кириЈе Министар Унутрашњих Де'ла издао је распис свима ојкружни начелствима, у коме |им је наредио, да сва она јлица, која траже заштиту против кирајџија и дужпика, [који могу да одговарају сво-
тетски преглед свих радњи, у којима се продају животне намирнице. Погинули официри Милан Т. Стевановић, пешад. мајор; Гаврило Кал.евић артилер. мајор; Душан Н. Арсић, Милоња Фатић, Радован Савић и Станко Чиришановић, пешад. п.поручници. Резервни: — Милан И. Јевремовић, пеш. капетан II класе, Димитрије Мирковић и Стаиоје Дамјановић (умро од рана) пешад. капетани 11 класе, Радисав Радојевић и Милан Поповић, пеш. п.порунници. За бегунце Г. Министар Унутрашњих Дела наредио је начелствима окружним и среским да спречавачају несавесно подизање цена намирницамаистановима. Исто је гако наредио, да се бегунцима мора дати сваки празан стан по цену, која је у редовно доба била. Ноетали официри У последњим борбама нестали су ови официри: Свегозар Радаковић, пешадијски 'пуковник; Света Терзић, арт. капетан 1 класе; Велимир Вељковић, пешад. потпоручник; Душан А. Дејановић, резерв. пешад. потпоручник. Уважена оставка Г. Љубомиру Јовановићу, !супленту Алексиначке Учит. Школе, уважена је оставка на државну службу.
Рањени офкцирн У последњим борбама рањени су ови официри: Спиридон Пешић, пешадијски мајор, Периша Лечић и Милан Д. Јанковић, пешадијски капетани прве класе; Живко Кузмановић, пешад. капетан 11 кл.; Тихомир Томић, коњич. поручмнк; Драгутин Лазаревић, Трајко Тасић, Душан Марковић и Ђурђе Ђурић, пешад. потпоручници. Резервни: — Сретен Николић и Милисав Рајичић, пешад. капетани II кл.; Радивоје К. Новаковић, пешад. поручник; Радован В. Николнћ, Синиша Живковић и Јован Ј. Јовановић,пешад.потпоручници. Матуранти за ратничку сиро* тињу Угледајућн се на студенте; и београдски и цишки матуранти у понедељак 17. ов. м. приређују Хумано вече, у корист Црвенога Крста, у сали хотела „Европе“.
ТЕЛЕГРАМИ
Нереди у Турској АТИНА, 8. нов — Јављају из Цариграда и Једрена, из Трапезунта закупиле све хришћанске магацине. Три су Хришћанина убијена. Пеосија је неутрална ПЕТРОГРАД, М. нов. — Персиски шах известио је француску владу о својој чврстој одлуци, да ће поштовати стриктну неутралност. јим ооавезама,- узму у за-
— |Необцчна политикн. Топови од 42 сантиметра много су чуда начинили и много су изненађења донели. Али да ће они моћи утицати и на правац политике неке државе, то до скора нисмо знали! То куриозно саопштење учинила нам је бугзрска „Камбана" у своме уводном чланку од 27. пр. месеца. На томе месту „Камбана”, третирајући питање уз кога треба данас да при/стане Бугарска, сматра да и Румунија и Бугарсна треба да приђу Аустрији и Немачкој. Сматра, да ће Румуни.ја пропасти, ако приђе ТроЈном Споразуму, а само ће добити ако приђе Аустрији и Немачкој. Исто ција — скупштина прима. ' ваца животних намирнпца, то важи и за Бугарску, јер бу-! В Вуловић тражи објаш- препоручено је свима општиндућност Бугарске и уједињење ј њења о извештају верифика-1 ским судовима у Србији да бугарског племена императивно ' ционог одбора о попуњава- одреде цене жизотним намирнапаже Бугарској, дз' се прндру-'њу празних посланичких ме- ницама у свакоме месту, а жи Немачкој и Аустро-Угарској, ста, кад тих места нема.
скупштини од битољске оп- ШТИТ у штнне и грађана града Реснај Сваки онај кирајџија илм па се прелази на специалну, дру ГИ дужник, који је и даље дебату закона о ванредним ј остао платежно лице, те му кредитима од 110.000.000 ди- П р ИХО ди нису смањени. мора на Р а - 'одговараги својим редовиим Сви чланови закопа као н 0 б а везама, јер је њихова одцелокупан пројект примљени брана противна духу закона су без дебате. 87 посланика,| 0 мораторијуму. колико је свега било у скуп-' штини, гласало је за. |Т8шко рањен Председннк А. Ииколић' Пешадијски капетан I кл. тражи од скупштине овлаш- г . Живорад А. Богдановић, ћење да седницу сазове онда, ' Т ешко је рањен у последњим кад буде већи дневни ред јборбама са Аустријанцима. СК КГ Пшић предлаже'ЦеН8 НаМИрНИЦВМа да се сазове, у том међувре-Ј Да би се стало на пут мену, посланичка конфереи-| пљачкању од стране прода-
оследње вестн Пред француском побелом Бордо, 8. новембра, (задоцпило). Олужбено У пределу Ена и у пределу Марне надмоћност наших батернја над непријатељским постала је очевидном. У Аргони бацили смо у ваздух минама доста знатан број непријатељских војника. У Орну, код Вердена докопали с.. 1 о се доста знатне висине и ућуткали смо две непријатељске батерије. У Вогезима постигли смо такве исте резултате. ()тели смо једну караулу и подигли смо нову линију опкопа, који су на поједшшм тачкама далеко од немачких шанчева 10 до 30 метара. Савезници пред Дарданелима Атина, 8. новембра • -Једна енглеска оклонњача ухватила је на морској пучини, пред острпом Тенедосом, једну турску једрилицу, на којој су била два ирерушена немачка официра, који су 'путовалн за С.мирну. Оба су официра заробљена и одвеисто тако вршиће се исани- дена на адмиралску савезничку лађу.
Маџара. Маџари су и сувиша биг,и заузети гоњењем Ердељаца, да би могли добити жељу дз ратују са старим непријатељима. Њихоа ратнички дух преобразио у дух мирних апсанџија.
— Сгдањи живот највећег светског злочинца. Кореспондент „Дејли Кроникл а" видео је цара Виљема приликом његове посете у Белгију. Он Црта немачког цара, некада театралног, кога су обузеле велике бриге и много ослабиле и промениле. »Царев гутомобил зауставио се на путу између Дајнца и Куртреа после прегледа резервних трупа војводе виртенбершког. Цар је сеу кугу аутомобила, поред вој^оде а напред су седела двз пешака. Два аутомобила, пуна војницима су ишла прец његовим а нза његз у кслима ишао је генз-
ралштаб. Цар је био необично блед. Седео је као статуа у своме сивом огртачу, слушајУћи извештај официра, и када је овај био готов, отпоздрави озбиљно, дајући своме шоферу наредбу да изађе испред псворке. Он обилази преко целог дана сву заузету земљу од резервних трупа, иза пута Бриж—Куртре; његов пут увек остаје тајна и често мења кола, да би избегао ад тачан извештај о њему не дође сгвезницима у руке. Сваког дана доводе му вој.чике, који су се нарочито истакли својом хрзброшћу и он лично одликује орденом Гвоздене Круневојнике, који су учествовали при прелазу Изера. Такође обилази ' еојне болнице и сбраћа се војниј ц.^ма са речима; „Добзр дан, другови, ваш цар вам жели што скорије оздраељење". Цар руча са ђенеоалштабом у Гану и дчугс- дгчз г- грзђа у глгвни штаб мало задовољак ре-
зултг.тима „борбом за морску обалу". Чује се, да је он наредио да се дсведу у Дајнц три енглеска за- 1 робљеника, заробљена у Пашендалу. Ја сзм сигуран да га они! неће много охрабрити". I Нбмци у Штт — Не као победиоци, него као ј заробљеници. Варшава, ш. окт. Ево већ три дана дефилују улиц-ма Варшаве Немци, заробљени, већ‘>1ном под Рздсмом. Гомила, ксја не може лотпуно да се уздржи, засипа „Виљусуфе" („Виљемовце") градом подсмезања. Немци трпе ћутке, ретко кзд сене пут гомиле поглед пум мржње и пригушеме злобе. Има до душе и тзнвих, који и сг>у 1 и терају шегу нз свсј рачун. Један ћосзви Прусчић, осле дуг: стзпаљивог спушањз, прзсну у смзх и сам. Ззтур кзпу на по-
тиљак и весепо викну пољски: — Шта се смејете? Ми вршимо оно што нам је наређено. Цар Виљем нам је наредио да уђемо у Варшаву. И, ево, ушли смо! Па шта ? Пада у очи да међу заробљеницима има врло много Аустријанаца. Они су приступачнији и радо се упуштају у разговор. Грде Прусе најгорим речима, зато што их муче глађу. .Утврдило се, да зустрУЈске трупе, које дејствују на фронту Торн—Краково снабдева храном немачка интендантура, као што Прусе на аустријском фронту храни аустријсна. С почетка су Пруси хранили Аустријанце исто као и своје, али што је год армија дубље продирала у нгшу ПољскУ, све су мзњу пажњу обраћали на војнике Франца Јосифз, док им на крају кр-Јева нису и сасвим укинули гнегЈ-е: њз. На опрзвдзие зам' :ке густр ‘јче, пруски су генерали спокојно
одговарали: — Па набавите сами себи слсдовање на онај начин на који и наши војници. Зар је мало варошм и села у Пољској? — Ми, заиста, не бисмо имали ништа против тога — признају заробљени Аустријанци -— да попљачкамо мирно становништво, али дед, нађите што онде, где су већ прошли Пруси! Ни једне коре хлеба! Било је дана, кад смо живели само о шећеру. Нисмо имали нн меса, ни хлеба. Попљачкали смо једну фабрину шећера, те смо се хранили њиме више од недељУ дана. Антагонизам између аустријских и немачких војчика толико је силан, да се офмцири не силањају један другом с пута, пруски војници не поздрављају аустријске оф^цире, и обраггно. Ча« ни у ропству не могу Аустри)анци никако да трпе Прусе. Увек траже, Д3‘ се возе у засебким возовмма.