Пијемонт

,ПИ ЈВМОНТ*

Стр. 3

Бро ј 288.

Жшт! 1И( — Добегпице. — Схвата 1 ње дужности Чачана према бегунцима. — Трговци и цене. — Рањеници; војвода Миливоје Диннћ. — Живот у Чачку. — Корзо. Чачак, 12. новембра. Све наше пограничне вароши, имајући пред очима ужасну судбину Шапца, Лознице и Љубовије, доста су се узнемириле сада, приликом премештања бојишта на шашу територију. Тако становници Шапца, Ваљева, Београда па и Ужица, као и оближњих села ових вароши, добегли су и у ову варош. И Чачак, иначе жива варош, добио је сада изглед Крушевца, Ниша, Крагујевца и осталих вароши, где се настањавају бегунци. Само је велика разлика како су овде примљени бегунци, а кано у НишУ и Крушевцу: овде су грађани правилно схватили своју дужност премз невољним грађанима, прима|јући их као родбину, а не кзо добре муштериј е, које долазе у Излет ради задовољства, како су то, изгледа, схватипи Нишлије и Крушевљани. Тако исто трговци и остали продавци дају пример трговцима других вароши: цене роби и намирни^ама ни мало ниеу повишаване, те бегунци у овој вароши могу лако да проведу време р,с квога повратка домовима. Рањеници по болницама добрг ''е лече и негују. У окружној бол ницн, која је мало подаље од вароши, налази се тешко рањек познати јунак Миливоје Динић, комитскн војзода, који је после рата добио потпоручнички чин,у знак приЗнања за његове подвиге у Македонији пре ратова, као и за храбро држање у оба прошла рата. — Из боЈлнице се евакуишу излечени рањеници, да 6и се могли примити нови, из последњих борзба. Живот у Чачку тече доста весело; по кафзнама стари и озбиљни грађани с великим интересозањем прата догађаје са пуно псуздања у своје који, поред великог задзтка, брзне и своје домове. У вече има по мало и седељки. И корзо је овде прилично жив, и после пет часова могу се виде-

Народ у а Скупштина На идућој седници Нар. Скупштине, која ће бити 17. или 18. ов. м. биће поднет извештај верификационог одбора, о попуњавању празних посланичких места. Честитка Цару Јављају нам из Ниша, да је председник Министарства г. Пашић, упутио најсрдачнију честитку Цару Николи, у име владе и Сриског Народа на великим руским победама код Лођа. Повратак г, Пашића Председник Министарства г. Пашић, који се бавио ових дана у Крагујевцу, вратио се јуче у Ниш. Монополски указ Подписан је већи указ о постављању чиновника у Управи Државних Монопола. За управника прве класе у главном стоваришту непрерађених дувана у Нишу постављен је г. Алекса Богагинчевић управник исте класе главног стоваришга у Београду. Проношење лажних гласова Министар Унутрашњих Дела послао је распис свима окружним начелницима, да се најстрожије кажњавају сва грађанска и војна лица која проносе разне узбудл.ивг- гласове. Снег у новим крајевима Јављају нам из Скопља, да је тамо нападао тако велики снег, да су жице телеграфске и телефонске између Ниша и Скопља биле прекинуте на неколико месга.

Трстеник за Црвени Крст Пододбору Српског Друштва Црвеног Крста у варошици Трстенику приложили су грађани из Трстеника 1590.60 динара. И ако мала варошица, показала се много боље него многе наше велике вароши. За пострадале породице Главни Одбор Краљевине Србије за помоћ војним об везницима и пострадалим у рату послао је за пострадале породице преко пододбора за округ моравски 3.000 динара, за пододбор нишки 1.000 динара, великоградиштански 500 динара, велешки 500 динара, скопски 500 динара. Сем гога послато је топла одела. Његово Високопреосвештенство Митрополиг Господин Димитрије о својој слави Св. Архангелу Михаилу послао је 200 динара. Г. Ђока Павловић. трговац из Београда, члан фирме Месаровић н Павловић послао је Главноме Одбору 600 диннра. Ј- Кардинал Кавалари БЕЧ, 11. новембра. — Јављају из Венецпје, да је хардинал Кавалари умро. Аустро-италијански преговори АТИНА, 12 иовембра. Јављају из Рима, да је там 1 сгигао талијански амбасадор у Вечу, Аварна. Судгр на мору БЕЧ, 11. новембра. — Јављају из Копенчагена, да се дански пнреброд „Англодан"сударио у водама код Фалстерво са јецним иемачки л торпиљером, који је био јако оштећин и имао једног гшгинулог, два тешко и више лако рањених.

Руска победа код Лођа

Петроград 12. новсмбра. Борба код Лођа још траје. Велике масе ти лепе Чачанке, које се, сигурно |_Ј емаца ко ј е с „ НОВембра упа ! 1С У ПреДеО гшгшр пдпд пп ћппиимомд ШРТ1а'1\/ ^ П Ј Ј г Ј Ј * ^ Стриков, Бжежињи, Кзљушки, Згреж, п Р итиснуте су са свих страна од наших трупа, чине сад надчовечанске наноре да прочрче

пооле рада по болницама, шетају по љростору испред хотела „Крен”. Тајо.

себи пут на северној страни овога предела. На југу од станице Кољушки разбијене непријатељске јединице лутају. Имамо заробљеника, више топова, тешке и пољске артиљериј<\ Имамо убеђење да борба код Ловича од 1 ј. новембра иде на нашу корист. Петроград, 13 новембра Рр су одршали сјајну победу над Немцима око Лођа. Зграоили су цео један корпус са артиљнријом и комором, Борба још траје; још један корпус је опкољен. * Ова је победа од капиталиог значаја за ток европског рата, јер су сад Руси добили иесумњиву и изречену надмоћност над Немцима. Покушај ђенерала Хинденбурга да пробојем руског центра поправи очајно стање аустро-немачких армија сада је потпуно пропао. Не само да није добијено ништа, него је немачка војска претрпела дефинитиван пораз, после кога Руси могу марширати на Берлин. Као што се види Руси хоће да докажу, да ђенерал Хинденбург поред доктората правних, техничких и философских наука нема никако изгледа, да постане и доктор впјннх наука. ВЕЛИНИ РУСНИ ПЛЕН НОД ЛОЂА Ниш, 13. новембра, Према телеграму ив Петрограда Русч су запленили код Лођа. 36 пољских батерија; 8 хаубичких батерија; 2 опсадне батерије; целу комору и штаб немачког корпуса. Рад . На Кавказу Турци отступају Петроград, 12. новембра. Службено У правцу Ерзерума наше трупе настављају да гоне гланпу масу разбијене турске војске, при чем су заробиле врло много војпшса и заплениле кара и ратне. муниције. Путови, на ко.јима се Турци туку повлачећи се, прекриљетш су лешевима турских војника који су помрли од хладноће. Према једногласним исказима турских заробљеника, турске трупе журе се да се повуку иза утврђења у Ерзеруму.

Ауотркскк пораз под Краковом Петроград, 10. новембра У борби на фронту Ченстохов-— Краково наше трупе опкољавају зпатне снаге аусгриске. На овом фронту заробили смо једног генерала, 40 официра и 3500 непријатељских војника. Запленили смо три трена и митраљеза. Код једног излаза у угарској равници заузели смо село Конина.

Потолљена подморска лађа Берлин, 11. новембра Према званичном саопштењу енглеског адмиралитета од 10. новембра, подморски брод № 18 потопљен је. Потопио га је један енглески извиднички брод на северној обали Шкотске. Према једној вести „Рајтерове Агенције" контраторпиљер „Гари“ спасао је три офнциоа и 23 човека од посаде. Један човек се удавио.

херојоки Белгијанци. Стицајем лрилЦка морали смо лримити и неколико тих звероеа, непријатеља цивилизације, Немаца. „Кад сам ја посетио болвицу, у њој их је било дванаесторица. 0ни су се према нашим милосрдним сестрама понашали заповеднички, као да су они били тамо гослодарж те да могу наређивзти. Кад сам то приметио главном хирургу, он ми је са својим обичним меким осмехом одговорио: „— Ах, не заборављајте, да су то рањеници, да они пате. „Нисам се потпуно слагао са његовим мишљењем. Они су учинили дз други пате много више. Гледајући те зликовце и нехотице сам се сетио на зверства, која су они извршили у Белгији. „Учинило ми се, дз само Енглези могу имати толико милосрђа, да негују ове варваре. Ја сам то одмах рекао нашем хирургу. „— Моје поштовање према нашим сународницима веома је велико и ја се клањам пред њихо-

вим пожртвовањем, — одговорио ми је хирург, — али морам да будем праведан и према женама других народа. „— Зар ви у лаззрету имате милосрдних сестара других народности ? „— Да, неколико Белгијанки и два Францускиње... „И хирург ми показа место, где су се налазиле странкиње. „Белгијзнке су имале да негују а можда су нарочито замолиле, своје сународнике. Једна од Фран цускиња превијзла је руку нашем Шкотланђгнину, баш кад сам улазио у то оделење, а друга је стајалз крај једног рањеног Немца. Ја приђем к њој. Онг је Немцу у тај мах давала да пије. Њему је десна рука била огсечена, а једнз страна главе бЦла је у завоју. Мени несимпатичне немачке црте јаснс су се показивале на том бледом, али прилично пуном лицу. „Нисам могао прећутати своје утисие.

,,— Зар ви, мис, не осећате мржњу?... Он је можда убио ваше пријатеље, опљачкао домове ваших блиских, унео бол у њихове породице?... „Францускцња подиже на мене свој поглед и мирно ми одговори тихим гласом: „— Против тога не могу ништа рећи, сер, — он је можда све то учинио, али сада ја у њему видим само човека, који пати, ком8 се мора безуслозно помоћи, заборављгјући ка све увреде. То је Христсза заповест... „Ја јој се ћутке поклоним и бацивши последњи поглед на Тевтона, коме је једно око било затворено, одем даље... „Имам дз додам још једну ситницу. Другарицз ове фрзнцуске милосрдне сестре саопштила ми је ово: „— Случај, чудни стицај прилииа, нззсзите како взм воља, алк моја другарица и рањени Немац срели су се једном раније и тај сусрет није био најпријзтнији...

Она му је ударила шамар због његовог безобразлука, дрскости и изазивајуће лримедбе о њеној отаџбини. Та је милосрдкз сестра — позната умегница Регина Еркол”... + Тзкзз јс био епилог оне бу;>не сцене, коју сам пре једне годинс В11део у Ђенови. Чисто бих рекао, да ни нзјжизљз машта романсијера не би могла измислмти тано благородан свршетак. Јури Чајев.

Рпти поштп Моли се свзки онај, који буде што зчао о Сави Степановићу, редову 1 батерије, I дивизиона, III артиљериског пољског пука, из Београда, нека јави његов м ујзку Алекси Илићу, типо рафу, уредништво „Пијемоита“, Београд. Ревизорима Уредиишшва: п Пијемонт и , г Полишика и , „Поапда", т Депеша и , „Сшража и п „Малн Журнал " ономињу сие своје региаоре. дп бс.: икапвог ипгопора на данашњу счшуа цију одмах чошљу обрачуне и шо најдаље до 15. оног месеца. После одређеног рока извнњења се нсће никаква ирнмати и лист ће бишн обустављен сваком ревнзору 'оји не буде савесно одговорио својој дужности

Цретилата на „Цијемонт" етаје једае (инар аееечно.