Пијемонт

Београд, НЕДЕЉА 16 Новембар 1914 год. БРСЈ & ПАРА Број 290 Година IV.

директор: Вранко Божовић Оснивачз ЉУБОММР С. ЈКДОАНСВИЋ Уредник: Коста М. Луковић

Валкански савез

Изгубивши сваку наду, да ће изаћи на крај са армијама држава Тројног Споразума на главним ратиштима, германске државе обратиле су своју пажњу на Блиски Исток. Помоћу немачког злата Енверпаша удесио је да се Турска умеша у рат. Сада германска дипломатија покушава да наговори Бугарску да с леђа нанесе издајнички удар Србији. Ради тога Немци позлеђују ране, које је бугарском самољубљу нанео несрећан исход прошлог балканског рата и саблажњују бугарску владу лаком добити — заузећем српске Македоније. Заједно с тим аустриска војска се спрема да прегази Србију. Види се, да аустроугарска дипломатија занемарује обавезе према Србији, које су на себе узеле Румунија и Грчка. У Берлину и Бечу све мере својим сопственим мерилом и сматрају Букурешки уговор као ништавно парче хартије. С друге сгране уништење Србије потребно је аустро-угарским политичарима стога, да би имали, у својим рукама једну залогу, која би учинила, да при коначним преговорима могу добити колико толико сношљиве услове мира. Такво стање ставило је руској дипломагији тежак задагак поновног васпостављања балканског савеза, само на широј основи, да у њ уђе и Румунија. Овај је задатак тежи него икад досад, али при извесним условима није неизвршим. Животни интереси свих хришћанских балканских држава слажу се у осмови. Румунија, Србија, Бугарска и Грчка подједнако су заинтересоване, да из Европе што пре ишчезне турска владавина, која је стална претња за те четири државе, које су међу собом поделили бивше теригорије Отомаиског царства од Марице до Дунава и Једрена. Нимало мања претња за балканске државе јесте аустро-угарска опасност. Почињући рат са Србијом аустроугарски политичари, као што се види из докумената, које су Енглези објавили у „белој књизи“, намеравали су, да се пробију до Солуна. Кад би се ови широки планови дунавских стратега остварили, Румунија, Бугарска и Грчка претвориле би се у просте покрајине Хабзбуршке империје. Македонија лежи на путу Аустрије ка Јегејском Мору, те према томе бугарски супернационалисти узалуд маштају да помоћу германских држава дођу до Солуна. Ако Србија буде уништена, доћи ће ред на Румунију и Бугарску, а затим на Грчку. Напротив протеривање Турака из Европе и подела двојне империје откривају широке

јонетски шшад и да се могу с пеким разл >гом раније предати, Наједпу потпуно празну пољану они су избацнлн више од 1300 граната. ТоПовп су пуцали са највећом брзином и учестаношћу, мада пред немачким позицн.јама није било ниједпог' -Јапаица. А и не-| мачка аешаднја путла је дан! п ноћ у ваздух да би истцо шила патрош-. Тај иемачЈси иачии одбраиг тврђаве јако је утицао пај

су се клањале пред иемачком јликој је забуни моћи, сад су измепиле топ.'

— Црна Гора намерава да заузме Тарабош —

Црпогорски Министар Спољ-; тога них Послова г. Петар :1ла-' мепац изјавио је дописиику „Коријере де.ча Сера“: С тога што ,је Грчка заузела Епир, а Игалија Сасено, Црна Гора задржава слободу акције." По мншљељу помепутог доиисника Прна Гора пзм« равај да заузме Тарабош.

перспективе за остварен.е националних идеала балканских народа. Поеко је потребно, да се договоре међу собом. На несрећу, проклети рат, који је отпочео по наредби ђеиерала Савова, ископао је провалију између Бугарске и њених бивших савезника. Уместо да се хладно расуђује | Кинезе и кинеске новине, кој( па Балкану је завладала политика страсти и мржње. Угасити пламен мржње и освете могао би само гест великодушности једпе стране. Бугарска би тај гест могла лакше учинити, зато што се за њу не би могло рећи, да је то учинила из неискрености и страха: Бугарска не би Србији иомогла наморана околностима него према својој слободној одлуци. Међутим м Србија у прошлој годинм довољно је одбранила своју част, те би сад Срби на лрве знаке пријатељства од стране Бугарске, могли широко да изађу на сусрет бугарском народу. Пре свега треба наћи заједнички језик, а затим неће бити ^нарочито тешко да се нађе заједничка основа. Ако Бугарска уће V Балкансип Савез она се може надатп да ће понова добити земље у којима преовлађује бугарско | становништво. Алп ни у ком случају државе Тројног Споразума не могу допустити да се створи Велика Бугарска на развалинама других држава Балканског Полуострва. Судбина Блиског Истока биће решена, на крају крајева, не на Балкану него на бојиштнма Пољске и Белгије. Будући Балкански Савез. ако буде створен, мораће своје оружје одмах да управи прџтив Аустро-Угарске и Турске. Само се тако може испунити с чашћу дужност коју је балканским државама уделио ток догађаја. Девиза „Балкан Бал канцима" треба да одушеви балканске земље, којима ие може бити свеједно да се хапс буршка монархија угњезди ме ђу њих. Да ли ће руској дипло матији поћи за руком да о стваре ову лозинку показаћ скора будућност. „Руское Слово“

сва мађарскз војска врати у Мађароку, да брани своју земљу. У Чешној се води велика пропаганда за потпуну аутономију. Чесима' оу обећали, дз ће после рата потпуно иопунити њихове захтеве.

1

— Кратки извештаји бојишта. —

свих

— Руск су приморани да историске споменике.

руше

Војна руска команда у везбог места, која су Немци изабрали за |топове н митраљезе про-

београд, 1 Г). новембра.. На нашем ратишту ситуација не задаје бриге. На нрајњем левом крилу, на линији КосјерићБајина Башта -Мокра Гора, наше су се трупе нешто повукле. Али на центру, а нарочито на десном крилу имали смо успеха. Код Лођз Руси доаршавају битку, у чијем су току они заробили један немачки корпус. Очекује се дефинитиван свршетак

тив руских аероплана, као и за радиотелеграфске станице, битке, која је за Немце катастрокоје су на.мештене Кракова, по кулама историских католичких црка-.мана. Кзо што смо већ једном ва, као и на споменицима. Из | прилико|М рекли, на том бојишту

у сред; фална. старих; На западу нема важних про-

се види жел.а војних ' борбе су веомз дуготрајне и тешвласти немачких, да натерају; ко се могу у њиховом току приРусе. да бомбардују ову пољ-'метити велика померања. Савезску варош, чија утврђења са-| Н1ИЧКИ положаји јесу ве-ома чињавају последњи отпоп Хаб- 1 добри. збурговаца.

тт 5НуО јЗ I да се чуеа Немачке -

Нова стратегија Немци покушавају да ратују на нов начин. —

падпттг ис титс ^јцтитг ,,и Краљ Кзрол опоменуо јз Бепгију ј гађајима на нашс-м фронту од самога почетка рата, Немци примењују ноЕу офанзивну стратегију, која се оснива на брзом повлзчењу. Они покушазају да наступају сзојом „муњезитом” брзиј ном. Ако иаиђу на јак отпор и ! жо се покаже немогуће у даноме

Холандски лдстови објавилп оу онај заннмљив (ракат: Покојни крал-Карол оиоменуо је још 191-3. 1 'олнпг Гз;■ ;ги.ју, да сл: припреми за рат,

„пошто, — ГоВарПО ,)0 он, чудо, које се досило 1ћ/() године, кад ;ц- Белгнја 1 -стала читава, неће се више поноВИТИ“. Овај савет краља Карола саопштен ,је на једнчј гајарј седници белгиског парламента и тек тада пристала ,је опозиција да г.таса за нове

во.) не кредите на тшвећан.е Немачкој.

као одговор наоружања у

ш 1] т Како су Немци бранили Чинг-Тао Иекиишки дописник „Дејли Телеграфа - јавио је свом ’нсту једиу зааимљиву с-твар из опсаде Чинг-Тао. Званнчои извештаји енглеског посланства у Пекипгу тврде, да су сами Немци брижљиво припремилн предају Чинг-Тао н тонанеобичан начин. Немци су отворнли снлпу артиљериску патру и истро шили су сву своју муницију, само да не би дочекали ба-

Ш Ш ршш... — Паника у Аустро-Угарској. Глас, да Руси туку свугде Аустријанце изазвао је у двојној монархији праву панику. Наредбз мирном становништву Кракова, да се Исели из вароши, убила је и псследњу наду у победу. И ако са железничке кзрте продају и за беч, у престоницу се нико не пуштз. У Бечу, досад још пуном вере, почињу да ссећају, да је све из губљено. Извештаји о „победама” у Србији, са описимз нзјситнијих појединости и сбећањем, да ће се у Беч дсводити ззробљеници,, не производе ннкакав утисак. Поку шаји да се приреде манифестације због „победа”, потпуно су прспали. Свугде је страх. Чују се гласови против Немзчке. З.з рзсположење у Маџзрској најкарактеристичнији је захтев графа Тисе, који захтева, да се

правцу задати решавајући удар, — они одступају и п,ри том, колико је могуће брже, купе рањенике и покушавају да изађу из сфере утицаја непријатеља. У позадини је већ припремљен нов план операција, састављени су планови превоза и по многобројним железничким пругама војску брзо пребацују нз нови фронт, да би сдмах могли наступзти у новом правцу. При том се ч-С додзју неки нови фактори, СЕ9ЖЗ трупс, тешкз артилерија, нови командант, који још није ■'учен или чзк по ненад долази и сзм цар Виљем иа свом мУњевитом аутомобилу, који га у случају невоље односи кзт|раг у „Фатерланд”. На тај начин поступили су Немцн августа месеца у Источној Пруској; после сипног надирања ка Взржболову, они су били прикуђени да одступе и да се брзо позуку ка .Неннгсбергу; затим су скупили и уредили војску код Остерсда, придодзли јој тешку артилерију из тврђаве на доњој Висли и почели су жестоко нападати на положај Солдау—Аленштајн. Први пут овај лгчин у почетку показао се као повољан, — Немци су настУпали до границе, ушли у сувалску губерни|у и дошли су до Њемена, алису ту н:ишла на јак отпор и после улорних бојева о+ш су наново бил примврзни да се повуку ка граници. Требало је почети нзиово, али

при последњој операцији Немци су се толико залетели и увели су у борбу толико војске, да је требало две недеље за наступање на другоме фронту. НраЈем септембра велике силе биле су концентрисане на фронту Налиш—Ченстохов и против+тк се кренуо према Висли на Варшаву—Ивангород под командом „непобедимога ' 1 генерала Хинденбурга (који је затим потучен нод Д|руокенУка и Августова, о чему су Немци ћутали!); овде опет отпор — отпор и брзо надирање наше славне војеке, и Немци су се почепи журније повлачити прено програма, не сарањујући мртве, закопааајући материјал и губећи митраљезе, топове и остављајућц много зо1робљеника. Ипак, успели су да се повуку, и да се концентришу око Торна и 1 . новембра почели су ново наступање — Немци од Торна наступали су обема обалама Внсле ка фронту Плоцк—Варта — међутим, како изгледа, они су већ исцрпели све своје резерве. Међутим наша војска је опет ушла у Источну Пруоку: са истока ка Мазурским језерима и са југа према Солдау, у Завислансном крају на југу отерали су Немце до линмје Калиш—Чекстохов, а Аустријанце до самога Нракова. Као што је речено, Немци су почели наново наступати од Торна, обема обалама Висле. Обема обалама Висле! То је нова ствар; онм су учинили велику глупост, што су одвојили војску тако великом преградом, као што је В м с л а, а нису имали обезбеђених прелзза (сем Торна) а на тако што до сад се није усудио ни један војсковођа (сем аустријскога). Најзад, немачка војска, а нзрочито стални кадар, веома је из-