Пијемонт

Отр. 2.

крој 290.

ПИЈЕМОнт*

о*

држљиоЗ. Стрига, чзн и сурова дмсциллнна начннила нх је машинама, да се слело лоноранају наредбама и нова германсна шаховска стратегнја са брзим одступањем на крају крајева унела је деморал и у најбоље армије. Нод Аустријанаца у почетку рата није било никакве стратегије. — они су одмах изгубили половнну Галиције; али су Немци своме прнјатељу саопштили свој проналазак: после првога наступања на Лублин—Холм под номандом генерала Дашла и Ауфенберга Аустријанци су успешно извршили ,,брзо” одстулање и тиме су заиста спасли један део своје војске. Затим су предузелн са савезником дрУго наступање обалама Висле и на великом фронту до Черновица као веле ваљда ће негде успети! Али тада је командовао само генерал Данкл без Ауфенберга. Нису нигде успели и на целом фронту Аустријанци су били одбачени са великим губитцимз. Да ли ће бнти трећи напад овога пута са Ауфенбергом без Данкла или ће се изменити командом над крнлимз ? „Руски Инвалид“

врди нпви максимум у Баденској војводинп. „Франкф^рт ске новине" од 25. октобра јављају да се од тада не доносе више у Вормс и Дармштат на пијацу кромпири, сем из непосредне околине. Боје се картела и траже да војска купује у име вароши.

Изглео Келк — Како изгледа Келн у рзту Дописник једног а.мстердамског листа, кој«је пре кратког времена учинио кратак излет у Келн, нели да ова варош лмчи на велику болницу. Свугде се виђају офи цири на штакамз, рашеници са завијеним рукам , ногама и главама. У колима и трамвзјима стоје кутије Црш но! Крста и дру их хуманих друштава. У вароши је велика војничка ужурбаност. Дворишта касарнска су пуна регрута, који се вежбају. Војни ачтомобили непрекидно })ре. Официри имају пуне руке |посла ј Људи на улицама изгледају , брижни и често очајчи Они по| чињу да сумњају у .истинитост ј извештаја сабојишта, који се из 'лепљени по излозима дућанским.

— Гладни Берлинци траже мир —

Ј ШЈМ1Ј

Један Данац, који је из Берлина ово дана доиутовао у Копенхагеи, прича о великим демонстрација, које су избиле у кварту Моабит. Били су растурени плакати са позивима: „Доле с ратом!“ „Вратите нам очеке и синове!“ „Дајте нам хлеба!“ Полицајци су растерали демонстранте, а неке су похапсили. 'Гада се жене баце на полииашр с у.чкшгом : Ви нете проћи само преко наших лешева. Ми нећемо пресгати да тражимо мир. Полицнја је добила наредбу, да се према демонстрантима понаша пажљиво и да избегава сваки сукоб.

У Немачкој нестаје и кромпира

Изгледа да у Немачкој скаче цене кромпирима. Рђав знак. Кромпнр је глаана народна храиа. У Берлину већ одавно утврђене су максимум цене и кромпир се продаје по десет пара килограм. Немачка влада приморана је да интервенише да се ут-

Побуна против Немаца. | Немци су у Шлезвиг-Холјштајнујош одмах у почетку рата почели да хапсе виђеније. Данце. Међу осталима ухапшен је и секретар земљорадничког савеза сељака Данаца, граф ЖакШакенборг. Сва су док.умента сада предата лајпцишком суду, који ће графу сулити за ирлкпчлаЈУ. Међу Данцима, који су под немачку власт потпали 1ВШЈ. године, осећа се велико врење. Они се надају, да ће■ прп енентуалиом распаду Црмачке опет Добити слободу и постати слободни грађаии Данске. Са своје стране, Не.мачка претпоставља ла може доћи до сукоба и са Дапском. Зато је убрзано шшг.ннрање данских обалских утврђења. Нема дана, а да се у близини тајиих радова на утврђцвању Копеихагена не прнмеге сумњива лица. У целој Данској завлададо је 3601 ' свега овога велико огорчење против Немаца и Пемачке.

Стање у немачкој војсци

Листу „Тид“-у јављају из Амстердама и Брижа да је у немачкој војсци настала узнемнреност; војници су почели кривитп официре за непотребне жртве на обалама Изера. Предузете су мере да се спречи дезертирање, које сваког дана узима све већег маха. Војницима је забрањено да станују по приватним становима, јер је било случајева, да су војшши узимали грађанско одело и бежали. Неколико официра извршило је самоубиство.

Крвљу умрљано злато, —

Фирма Крупа издала је зл протеклу рачунску годину Оиланс, из кога севиди,даима чистог прихода 40,000.000 марака. Акционари су примили дивиденду од 12 % а прошле године било јо 14%)., По једним вестима акционарски канитал увећаће се са 180 до 2.50 милиона марака. Према копенхашким извегатајима капитал ће бити повећан на 70 милиопа марака, да би га- гато ире рашириле. неколике радионице. Цео гај капи гал уплатиће сам? Крупова породица. Познато је, да Круп има веома много удела у стварању оног расиоложења немачког народа, које је изазвало овај страховити рат. Свима могућим срествима- изазИва“ — ,ј.- . о - ). аои.-и Ио ».1Д.Ш4^ г само да бн Крупова флбрнка могла да добије што више лоруцбина. „Оруж лш мпр“ ' ио је срество, којим су се неки капиталисти богатили.

1тџ за шчнјг — Докле иду Немци у методичнооти. V немачкој војсци постоји један необичан положај... експерт за пљачку. За овај куриозум са- ј зн.о '0 је један француски трговац ; са уметничким предметима, кога јс раи затекао у Белгији. Онога дака, кад су Немци заузели Брис&л, сретне тај трговац у ! бриселским Улицама једког свог, нолегу из Мннхена, такође т.ргов-

ј ца га у<« &тни чким предметима. У нбкошчно изнанађен оеим сусрв том ои запита Немца: — Шта ћете ви овде? Ја мисЛИ 1 М да ви нисте вој.ннк? — Нисам, — одговори Немац. — Ја сам прикомзндован у армију К 1 »о стручњак за оцену умет-

нпчких предмата у земљама, крз-> које г.н проћи нашз армија. Поштовзни ст|ручн»а« имао је зацело много посла код немачког престолонаследнииа, који је опљачкао чувен-и замак Реј, изнезши из њега неколико аутомобила пуних уметничких збирак# ик

ношег ратншто (Извешг ј Врховне Команде) БОЈЕВИ НА 0БАЈ1И ЉИГА 1'рагујеваи, 15. новембра У току 13. новембра водили су се бојеви на д сној обали ЈБига и Палешке Реке. Овога дана бој .в » су се завршили успешно ва нас. НАШИ УСПЕСИ КОД НОНДТИЦЕ Код Конатице продужена је борба са непријатељем у којој су се наше трупе воло јхрабро држале. Непријатељније имао никаквог 'успеха на тој страни. НАТАСТРОФА ЈЕДНЕ НЕПРИЈАТЕЉСНЕ ЧЕТЕ Покушај ^епријатеља да код ушћа Колујбгре пребаци једну чету, вавршио се катастрофом. Чета је уништена, а једш мањи део зароб тсн је. УЖИЧНИ ОДРЕД Наша ужичка војска у току 13. новембра заузела је одређене нове поктжаје. НА ДРУТИМ ФРОНТОВИШ На осталим фронтовима није се десило ниш 1 и зиачајиије. ОСИГУРАНА ЈЕ НАША ПОБЕДА Иј)о«ц до-адашњич крагким извештајјима у ток > Н. новембра вођени су бојови јнп ЦОЛОЈ ЈП 10 ИЈИ. Ми СМО 3 )|)ОбИЈ1И 1 Г|) 0 К 0 К>00 11011; И ја ГОЈВОВИ X вој !1 И ЈСА Ч 20 офиЦ 11 |)< 1 . УСПЕХ ЦРНОГОРСКИХ ТРУНА Цетиње, 14. новембра Аустријанци 10.000 на броју, већ четири дана оччјно нападају на црногорску војску која брани пролаз између Вишеграда и Увца, где је црногорска војска дошла на месго српскога одреда, који се помакао мало северније, да би дао отпора Аустријанцим % који

јуриш

Где су они ? Стојећи на узенгијама, тзко је викао, страшан и леп, са лицем, на коме се оцртавало клање, са очима, из којих је светлела смрт. Официр не одговори ништа, али учини један гест, који је показивао пространи хоризонт и исукавши сабљу виину: — Јуриш ! — Они су темо ! Они су тамо! — викао је Гуска, који се исправио што је више могао; изгледаше да је порастао на своме малом ратном коњу, једва чекајући да почне сеча. Мамузну свога коња, јурну налред праћен својим људима, који су викали у глас: — Он.и су тамо! Земља протутња под копитама бесних коња. Изгледало је као узбуркана бујица, која се разлива преио равнице п коју не може

ништа задржати. Зачу се пуцањ и многи коњи попадаше, али су други прешли преко њих у бесноме јуришу. Гуска, увек на челу, изгледаше кзо демон, толико се бацакао нв своме коњу. Махао је својим дугачким копљем и викао је страшним гласом: — Ево их! Ево их!... Ах! свиње, они се плаше! Беже као зечеви... Браћо! Браћо! Брже! Ево их! Ево нх!... Пуцањ јако проломи ваздух и три Козака избачена из седла, попцнуше, њихови коњи су и даље бесно јурили. Они су такође хтепи да се туку, да освете своје побијене господаре, и кгко од њих истрчаше пред целим одргдом, и изгледали су да всде друге. Изненада се појави бели дим а одмах затим јак пуцањ ззтресе ваздух: Козаци су били дочекани артилеријсном ватром и непријатељском коњицсм, која је бежтла ка батерији, сакривеној иза јед-

ног брежуљка. Козаци су видели, да су упзли у замку; њихов бес постадг јсчјј жешћи и полсгнувши на СБСје коње оки су &ИК2ЛИ и мамузали своје коље да јуре брже. Непри јатељска ђулад три пута су прелазила преко њихових глава и сваки пут су се Козаци смејгл«, гли тај је смех био тако страшан, да су се тице уплашиле. Али четврти пут цео један ред био је покошен. — Гадози! викао је још Гуска, већ промукао, гадови! гадови! Казаци, који су јурили за њим, тзкође су вингли да су готсво промукпи. Пуштзли су промукле гласозе, савијени нз својим изнуреним коњима, гласове неартикулисане к страшне, који су поназивали дг они желе убијати, убијати, Убијати! Али они још нису дошли на крај равнице и пред њима су сг дизали само бег.и димози, који су се полако пељали преме небу.

Коззчки редови почели су се проређиваги. Гуска, који није 5 :з рзњен, окреташе се с времен.: на време, да види своје људе и аијјао је да падају његови људи, његова браћа. На његоеом грчевитом лицу читало се очајање што не може да потуче невидљибсг непријатеља и јуначни дивљак почео је плакати као бесна женз. Једанпут кад се окренуо, није видео сзога сина Ивана, свога драгога сина, ноји је за њим јурио. Тгда Гуска опсова страшно; бацио је копље далеко од себе, бацко је сзбљу, пиштоље, псовао јг Бога и као луд пружи стегнуту песницу према небу. Некслико Козака, ко}и су ишли за њим, најгданпут приметишв да њихов вођа нема главе: граната му је откинула главу. Али тело је и даље остело на | коњу, са стегнутом песницом ј пргма неумољн.Еом небУ, — а Ко-: зац 1 су и даље јурили за својим!

обезглављеним вођсм, који их је зодио у смрт. Рудолф Дарценз. Нурди — Турске нерегуларне трупе. У Ростоз, на Дону доведенз је прва партија заробљених Курда, — око 700 људи, ухваћених на путу за Бајазит. Са Курдима заробљена су и три турска официра. Заробљеници изгледају врло бедно. Дроњави, боси, изнурени, они кз изглгдају ни мало на војнике. Гомила несрећника и дивљакз... Велики број од њих, тако су они сами изјавили, су овчари и кад су ушли у војску надали су сз доброј пљачци. Још дуго пред напгд Турака на Русију, по курдским сеп/.мз ишле су оџе, позивајући право-