Пијемонт

Београд, ПОНЕЦЕЉАК 17 Новембар 1914 год.

Директор : Бранко Божовић Осниаач: ЉУБОМИ*'’ С. ЈСВАИОВИЋ

Уредник : Коста М. Луковић

Пред победаио

Тешки дани примичу се своме крају. Паклена замисао цара Виљема, да попут Белгије прегази и нашу јуначку отаџбину, наишла је на несављадљиви отпор наших трупа и способност наших војсковођа. У светој борби за слободу наша је војска издржала дивље налете германских чета. После дуге и крваве борбе ратна срећа ипак почиње да се клони на нашу страну и неће дуго трајати, а са бојишта почеће нам стизати гЛасови о великим победама наше војске, наших војсковођа. Много је снаге и стрпљења било потребно, да се зауставе бројно надмоћније непријатељске силе. Ради што успешнијеборбесапротивником наши су морали напустити један део наше територије. .Међутим велико повер^ње, које имамо у наше војсковође, чини да мн у томе факту гледамо само једну унапред смишљену операцију. Ми то напуштање сматрамо само са војничког гледишта, те нас оно не узнемирује сувише. На положајима дуж Колубаре наше су трупе дале одсудну битку непријатељу. Дуго се водила борба, док се најзад није почела развијати у нашу корист. Дефинитивних резултата нема још; аустриска је офанзива сломијена и ми смо узели иницијативу у своје руке. За сада ово за нас значи много. Пре свега нестаје оне претње, коју су досада тако надувено избацивали Германи. Срби не само да су зауставили непријатељско надирање, него су тако одбацили на појединим тачкама Аустријанце да сами прелазе у офанзиву. О „освајању“ Србије не може бити више ни речи. То је „освајање“ германска штам-

па тако надувала, да су чак и наши пријатељи почели страховати за нас. Несумњиво опасност је била и сувише озбиљна, али су наши пријатељи били просто очајни због нашег положаја. Обрт, који смо ми извојевали на обалама Колубаре, зацело ће и њих мало разуверити о „нашем безизлазном положају“.? Ми смо један успех заслужили већ самим тим, шго смо се извукли из тешке ситуације, створене аустриским упадом. Даље, нама предстоје победе, кад потерамо непријатеља из наше земље и сурвамо га низ падине наших брда. Наша храбра војска стоји пред победама, које ће нас дефинитивно ослободити притиска, који је многобројан непријатељ последњег дана извршио на нас. Надајмо се, да ће ово бити ускоро и да ћемо сада завршнти са одбраном наше отаџбине и сами снажно моћи напред, и ми ослободимо потлачену браћу.

РШ ПАРЛН — Престона беседа краља Фердинанда. Букурешт, 15. нов. Редовна сесија парламента отвдреиа је данас на подне. Краљ Фердинанд, који Је дошао у пратњи престолонаследника Карола, прочитао је престону беседу у којој се вели: Отварајући први пут редовну сесију парламента моје мисли иду моме љубљеноме стрицу, чији губитак једнодушно оплакујемо. Мудрошћу, врлинама и непрекидним радом посвећеним општем добру краљ Карол је записао у историју наше нације најславније дане.

У рату је водио победи храбру војску, а у миру је неуморно бдио пад развићем земље и дпвео је кроз пола века своје благодетне владавине, да сада с поверењем иде ка остварењу своје судбине. У толико болније осећамо, данас губитак овог великог краља, што је данашн.а ситуација необично озбиљна. У овпм гешким временима потребна је искрена помоћ и просвећени патриоти за све народне снаге, као и јединство свију. Убеђен сам да ће прожети озбиљношћу садање ситуације потпомоћи моју вкаду, да донесе законске пројекге, које изискује садашњица и којима ћемо задовољнти потребе наше војске која је окружена љубављу и поверењем народним.

Еии фма -- Није нимало ослабљена Коленхашки дсписник „Тана" јавља да је граф Ревентлов, чија је компетенција у поморским стварима доста познатг, написао у „Дајче Тагесцајтунг’.-у чланак, у коме вели да се Немз>Јка грдно нора ако мисли да је енглеска флота ослабљена досадашњим губицима. Подморске немачке лађе су потспипе само кекопико старих бродова, а енглес^а флотз је јака као и у почетку рата. Мишљење грзфа Ренентлова одудара од мишљења немачких листова, а нарочито „Берлинер Тагблзта”, чији сарадник за поморсне ствари вел« да је јачин/з енглеске флоте много умањена.

— Терор над угарским Румунигла -

У мађарској покрајини Мармарошу Мађари су поче.ти да врше огроман терор иад румунским становништвом. Румунске породице протерују и | нагоне, да беже, пошто ма-

ђарске пласти хапсе и сместа вегаају сваког, који само буде опгужен за тпиунажу. Све се ово дешава без ичије контроле, без најмањег доказа, само према ћудима власти, које овим плаћају животе, које су Румуни положили за Аустро-Угарску у борби са Русима и Србима. У р.умунским селима приређу.ју се праве кланице. 0чевпдци. који су успе.ти да се избаве, нрича.ју страховите СТВаЈ)И.

Ррз помоћ — У Србију долазе руске трупе „Журнал де Балкан“ има вест из Турн-Северина, да је неколико пукова активне војске стигло у Србију и искрцало се у Радујевцу. Ове су труде пренете Дунавом у шлеповима и одмах су испослате у унутрашњост Србије. Не знамо. у колико .је- ова вест. тачна, али примећ.у.јемо. да се у румунској штамии и пре неколико дапа писало, да уз Дунав плове шлепови са руским војницима.

- Аустријски покушаји да се омдТб пловидба.

Румунске власти у калафатском пристаништу известиле су бродове, који су се ( налазили у пристаништу. да је наређено да ниједан брод несме изићи из присганишта пре него што прођу руски бродови, натоварени ратним материјалом за Србију. Мађарска лађа „Деак Ференц“ користила се мраком и пошто је пресекла ужад која су је везивали за обалу побегла је ка Видину. Двема лађама, које су одређене да пазе на бродове, наређено је да је ухвате; кад су видели да је не могу ухватити опа-

лили су неколико плотуна на лађу која се користила мраком и побегла у Видин. Одмах затим један чиновник, са два финанса и агентом Руског Бродарског Друштва отишли су у сусрет руском транспорту, да их опомену да се чувају, јер ова лађа извесно ће пос гављати мине пред руским лађама.

— Кратки изввштаји са санх бојишта. Београд, њ. ногл.мпра. На целом нашем западном фронту воде се непрестано упорни бојеви, ноји и ано су у главчом повољни за нас, ипак немзју још пресудних резултата. Руснг офанзива напредује. Између Висле и Варте борбе још трају, али Немци одступају на целој линији. — На путу за Краново Руси су освојили важну позицију Бахњу и ту су Аустријанцима наиели велике губитне. Немци се спремају за очзјан нтпор. На западном ратишту није било важнијих промена.

т Т0П9ВА —- Мишљење једног енглеског војног стручњака. Војни стручњак „Дејли Њуса" налисао је један веома леп чланан о важности артилерије у овом ,рату. За оваЈ рат, потребно је много људи , вели он, али су потребни и топоеи, и то много топова. Овај је рат — рат топова и такав ће остати до краја. Немци су то схвзтили од почетка рата и пешадији су давали друго место. Сву своју енергију они су пренели на артилерију. Резултати су одлични. Више од три четвртине енглеских рањеника носе ране од шрапнела, нартеча, ил'и1 лидитних граната, док је пушка у немачким рукама скоро без вредности. Веома је могуђе, да су ве-

9 РАТ9 (из бележака ратног дописника)

7 -ог 01;тобри. На недељу дана после заузећа Лавова, славни пукови армије генерзла Рускога задали су Аустријанцима нов пораз у Камјонки и Рава Руској. Тамо сам, разгледавши позиције пред Лавовом, Галичем и на Гњилој Липи, отишао јуче у јутру. Време последњих дана било је врпо лепо. Јучерањи дан — кзо да је крај јула и почетак августа негде у Малорусији. Сунце не само да јако сијз- него и пече. Небо виво — голубкЈе боје, ведро и широко. Праао лето, да није само дугачких сребрнастих паучимастих конзца у ваздуху, да шуму не краси преливање боја багремовог и виЈшњевог лишћа. Кад смо се одмакли од Л^аова

ј за десет километарз — стадосмс. | Стојим минут, два, пет. Изашао сам из вагона да видим у чему је ствар. Станица „Ресна Пољска”. Већ ценим по томе, да су нам, — при отправљању из Лавова дали маршуту за Јаворов, з нама је требало ићи у Раву. Ваља нам се само чудити, да од времена заузећа Галиције кисмо имали на овдашњим желе* зницама 'ниједнога судара. Из Руоије овде послани машикисти, телеграфисти, шефови станица и сстали железнички службеници, врше тако тачно своје дужности, кго да су се овде, у Галицији, родИли и ту почели своју службену каријеру. Односно маршруте депеширали су у Лавово. У очекивању отправљања шетам по перону са артиљеријским пуковнином, који путује у Јарослав. — Чујете ли ? — зауставља се наједном пуковник. — Шта?

— Канонгда! Ослушкујем... Заиста, усргд дубоке тишине, негде далеко, вплб далеко, грме потмули пуцњи. Кажу, да артилеријска канонада из далека личи на удзљену грмљавину грома. Кичега сличнога. Пуцњи већиком кратки, већиксм потмули. Ипак, страшније, него гром. Као кад би се негде дубоко у земљи еодилз најгрзндиознија борба, рушили ислолински сводови, сурвавале целе планине. — Бум! Бум! Иначе одвојен« пуцњи сливају се у више или мање продужени грохот. Грми у западном правцу. На реци Сану. Кажу, да се стално већ пети дан води бој. Понова путујемо. Псред прозора промичу шуме, Ееома живсписне шуме. На неким местиМа шума допире и до шинг. Уређенз шума као какав парк. На крају шуме има велики

број вила. Све једна лепша од ! друге. Богате и сиромашне, све по архитектонским правилима, оа балконима и терасама, све окруженс- бзштама. Наједг/нпут велики контраст. Тврђава, ред опкопа, оградеод жице, нгјближе виле разрушене, запаљсне. Близу железничке пруге испретурзни полуијзгорели вагони, машина се преврнула и дубско св забила у земљу. Прошли смо неколико врста, и спет мирне шуме, ливаде, поља. На ливгдама сено, сељаци у белим рубашкама косе. У пољу има мнсго народа: жене и деца копају кромпир. Псљски су радови у највећем јеку. Народ се осмелио; вргтили су се из шума, куда су побегли пред долаззк руске војске и приснули енергично на рад. Сада је боље него у обично време. — Зашто боље ? — обратио сам се једном сггром Русг.гну лод Галичем. — Тако што ми имамо да жа-

| њемо сва своја поља. Наше њиае иису велике. Иначе смо морали жњети и господарске њиве. Господари оу побегли. ИЈто се тиче кромпира и ливада, у Галицији нема приватне својине, све језаједничко. Дођи, коси, копај. Тако и раде. На станици Зашкин исти олучај.... Седим У купеу и читаж. Наједанпут зачух очајиигчки узвик: — Цепелин! Цепелин! За час сви, који су били у вагонима, изађоше на перон. — Где је ? Где је ? — Ено га! Лево од железничког пута, на три врсте, полако је летео изнад брега цепелии. Обичним оком добро се видео цепелин и у гондоли се назираше људсна прилика. Између гондоле и репа лепршала се засгзва. Ја сгм кроз дурбин познао нашу националну заставу. То сам рекао оближњима.