Пијемонт
Отр. 2.
(ГИЈ1МОНТ
ррој 291.
ликн мерзери кориснији него те> шки тониои У оадашњим биткама, које имају карактер опсадног рата. Тешки далекометни топови можда су кориснији зз дејство на откривеном простору, али они не могу истерати непријатеља, који има заклон. То они могу урадити сзмо на малом ргстојању, али у том случају бољи је пољсии брзометни топ. Кад су пре неког времена Немци чинили огромне напоре, енглеска је артилерија била доста слаба. Али кад смо добили тешке мерзере, ми смо одмах приметили, да се немзчка пешадија деморал> 1 ше. Познат је добар квалитет француске артилерије. С друге стране дејство немачке артилерије знатно се умањило. Немачки су се топови у великој мери из?(нђали, а тако исто и гранате су слабије израђене, јер се израђују на брзу руку. Стога су погодци много несигурни|ји него у почетку. Међутим, савезници из дана у дан појачавају своју артилерију тако, да су у последњим артилеријским двобојима Немци веома рђаво прошли.
ла нал\еравв не само да забрани Немцима куповање земљишта у Русији, него да забрани сваку немачку непокретност у Русији. Министар Присреде изнео је предлог, тражећи брзу одлуку владе.
Мере против немачких колониста Руска влада пре кратког времена решавала је какве мере треба предузети против немачке колонизације у Русији. Као што је познато, пише „Руское Слово,“ ово је питање покренуо још Столипин, који је изнео законски пројекат по коме се забрањује, страним поданицима куповање земље. Овај пројекат је био повучен. Међутим, има већ десет година, број немачких доселЈеника само у губернији Волинијској премаша 200.000 лица, који заузимају простор од 500.000 хектара. Министар Унутрашњих Дела обратио је пажњу да не-' мачке досељенике треба сматрати као привидне грађане, јер су они и даље немачки поданици. Због тога је Министар Унутрашњих Дела предложио да се забрани продаја земље немачким поданицима, чак и њиховом мушком потомству, ако се и поруси. Али овај предлог није био претресан. Због садашњих догађаја ово питање улази у нову фазу Министзр Унутрашњих Де-
Ш ? шш\ армији —,ош један немачки противник „Дејли Телеграф“ дознаје из Булоња, да је у немачкој војсци завладала велика тифусна зараза. Само у Лилу и његовој околини гш болницама се налази преко 5.000 тифусних болесника, од којих има доста официра. Све мере, које су немачке санитетске власти предузеле, нису могле да сузбију епидемију. У последње време тифус чини праву пустош на немачким предњим положајима у околини Рубеа и Туркоана.
трећег ттозива. Више од 1воО куНа у , (увену и околини потпуно еу порушене, али су Немци наредили, те је све почишћено. Универзитет и позната библиотека такође су р. зрушени. У библиотеци је пропало
преко 300.000 свезака, међу којима је било миого реткости. Сад Лувен пресгавља мртву варош. Сем немачких војника, који пагролирају кроз варош, ретко се може приметити кој и лувенски становник.
— Католици нису задовољни новим папом. —
Римски дописник „Руског Слова" имао је прилике да разговара са многим католичким црквеним великодостојнмцима и да од њих сазна мишљење о енциклици новог папе. Један шпански епископ, иначе учеч и нимало фанатичан човек, рекао је, наравно увијено, у учтиве изразе, даје католич<и свет очекивао енциклику, јачу, силнију. У овој пак сем лепих израза без програма и лепих латинских изрека нема ничег. Клерикални органи штампе хвале традиционалне фразе против модернизма али уздржљивим тоном и мало разочарано. Налазе, да је позив свет^ могао да се искаже са више енергије. „Портативни папа“, како су Бе недикта прозвали због његовог малог раста требао је своје жеље и симпатије да изрази снажније.
— Лричање једног очевидца Познати научник професор лувенског универзитета Нојан, који Лувен ннје напуштао ни онда кад су га Немци уништили и који је радио као прост болнпчар. недавно је допутовао у холандску варош Утрехт. Он прича, да се садау Лувену налази око 1000 немачких војника поглавито из
Со ношег ротишто (Извештај Врховне Команде) НА ФРОНТУ МАЉЕН-РЕНА ЉИГ-ЛАЗАРЕВАЦ Крагујевац, 16. новембра У току 14. новембра непријатељ је са највећом жестином нападао са фронта Маљен! река Љиг-Лазаревац. Његови су напади били |нарочито снажни на нашем положају код села Гукоша и код села Цудовица. Непријатељ је одбијен на целом фронту. Б0Р5Е НОД СЕЈ1А ГУНОША Код села Гукоша непријатељ Је јуришао три пута и три пута је био одб^јен. Овде су наше трупе прешле у против напад и одбациле непријатеља до Љига. ПОРАЗ АУСТРИЈАНАЦА НА РЕЦИ ЉИГУ I Напад код села Дудовица непријатељ је почео 13. овог месеца у вече успевши да тога вечера за*зме једну тачку на десној обали Љига, али су наше трупе 14. изјутра прешле 'у против напад, разбиле непријатеља и бациле га преко Љига, заробивши три официра и 689 војника. На положају с десне |стране реке Љига кОјега је непријатељ држао нађено је 600 које мртвих које рањених. Одбијен напад код Лазаревца Код Лзваревца непријатељ је покушао напад, али су наше трупе одбиле и овај напад и гонећи непр^јатеља заробиле су 6 офицпра и 267 војИика. На Колубари. У мањим борбама код Обреновца на десној обалп Колубаре заробили смо 77 војника. На осталим тачкама борбеног фронта
У П1ј
— Гнусно понашање Немаца према интерниракиМа. Путници, који долазе из Немачке, када су измењани интерН 1 ира(ни, причају И1нтересантне ствари о животу интернира 1 них у Немзчкој. У логору интернираних у Алтенграбову налази се 15.000 људи. Командант логора, генерал Морг, — суров човвк, забранио је чак и законска требовања за задржане странце. Сви интернирзни нису добијали н(икакве вести са ратишта. Давали су им само лажне вести. Хрг|на за интерниране је врло рђава. 5ило им је готово немогућно да купују храну, јер су им за пола хлеба узимали пола марке. Цене дувану и кобасицг|ма биле су опромне. Интернирани моглц су добијати само једно писмо месечно. И поред правила Женевске Конвенције, Немци су задржзли и лекаре и ови доктори су лечили оболеле интерниране. Немци су задржавали и новац, који је слан интернираним.
I
Варварн у Белгијн На последњем ванредном састанку париске медицинске академије професор де Бок изнео је необичап докуменат, — писмо о немачким зверствима у Белгији. Тај докуменат гласи: „Ти ме питаш за извешће о мојој тазбини. Саопштићу ти: они су били у Лувену за време док су га Немци рушили. Они су раздвојили мог таста и ташту. Таст, коме је било 05 годнна одведен је у Келн, као ратии заробљеник. Пре но што ће га одвести, Пру( п су .јадног старца натерали да читавих 06 часова без хране обилази варош, да би ее лично уверио да је Лувен потпуно уништен. Затим су га са 39 других поштованих лувенских стараца затворили у вагон за стоку и одвезли. После четири дана они су стигли у Келн. Успутсутројица од њих полудели. За време целог пута од четирн
Исто тако на осталим тачкама борбеног дана ови они добили су свега чј-го о-шлбиоио „ гп ,, по иопп ,,; 0 1један црн хлебац и лшар
фронта заробљене су мање тељских војника.
групе неприја-
Један црн хлебац воде. У Келну
се за мученике
Расположење се наједанпут про мени. Одмах се свгки осећао поносит тлме. Дирижабл је и даље летео. Ми смо се вратили у вагоне. Воз се кренуо. Мој сапутник, зртилеријски пуковник, који је ишао у Јарослав, причао ми је о дејству наших авијатичара у овоме рату. —- Велике услуге чи*не нам они! Ваздушна испитивања дају такве резултате, којима се нико није надао. Например кретање Аустријанаца од Лавова приметили су наши авијатичари. Нека Бог да здравља нашим звијатичарима, — одлично раде! — Опасан посао! — реиох ја. — У рату је све опасно! Заиста, њ“и»иа је опасније него другимз. Ја знам овај случај, који се десио неколико дана пред пад ЛаЕова. Један мој познгнин, ђенералштабни официр, отишао је азропланом у извидницу. Са авијатичарем, наргвно. Оделетели су
ка Аустријзнцима, а ови оспу на њих жестоку ватру, — метак је ударио у мотср... Авијатичар се није збукио, — одлетво је даље од аустријске војске. Нова несрећа — спустили су се у поље, у сред велике гомиле сељака. Официр се лепо извукао. Пошто је знао савршено немачки, почео је грдити: Какви сте, кео Козаци! Погодили сте наш аероплан. Али нису успели да убеде сељаке. Међутим, кад су дошли аустријскм војници, наши су официри побегли у шуму. Три дана су лутали. Одело км се исцепгло, јели су кромпир, сасвим су били изнурени. На срећу, четвртогадана наишли су на Козаке. + Све станице, поред којих смо прошли/имају за собом изгореле рушевине. У Кгмјонки успорисмо мало и полако смо прешли преко моста, који су Аустријанци покзарили, а наши га оправили. Камјонка — једно од значај-
нијих местз, победоноснога похода генерала Рушкога. Јужни фронт заузимале су уједињене аустро-немачке трупе код Рааа Руске. Овде су Немци решили нз сваки начин да задрже руску војску. Овде је изгледзло да ће се срећа осмехнути нашим противницима. Руковање операцијама примио је сам „непобедими" цар Виљем. Познат је крај... Али пред Равом Немци нису бежали тако брзо као код Раве. Они су овде одступали корак по корак; овде су свакУ стопу земље уступзли после много проливене крви; они су се грозничаво користигти ма и најмањим ровом, сзаким узвишењем. Зато је била страшна борба код Хамјонке. Свепз сам избројао шест линија. Једна од друге налази се нз 200—300 корака. Према томе Немци су, бранећи се у токУ пет дака прешлм свега I 1 ;—2 километрз. Несумњиво, то је билз упорна одбрана. Бојиште се простирало до са-
ме железничке станице. Обишавши опкопе, вратим се у свој воз, који стоји, јер чека да се мимоиђе са једним рањекичким возом. <■ Воз долази као дугачка змија. Два су вагона путничкз, з остали тсварни, потпуно отворени. У сваком вагону има по десет - двадесет рањеника. Приђем једном вагону. — Откуда сте ? — Са Сана! На реци Сан бије се бој већ осам дана. — Но, а како је тамо ? Они причају слободно и такмиче се ко ће пре... Борба је жестока. Немци имају велику силу, скупили су Лного људи. Словена нема — све сами Немци и Мађари. Немци носе аустријску униформу. — Зар ? — посумњам јз. — Дабоме! Ми смо ухватили деојицу од њих и одвели их четном командиру. Он их је почео испитивзти нз њиховом језику, на
немачком. — Где сте ви, вели били раније? — У Француској, веле они. Нарочито помињу немачку тешку артилерију. И њих има много. Воз са рањеницима креће се. После једног минута полазимо и ми. Пред Равом Руском застајемо. — Станица је затворена! Не прима! — објашњава кондуктер.
Немачни пршолона[леднин и заројјмвин Један француски пешадијски потпоручник био је рањен и ззробљен од Немаца на Марни Он је био ослобођеи у Сен Менеулу, кадз су ушле у њега цуске труле. Он је испричзо сарзднику „Дејли Меља" о своме ргзговору са немачким престолонаследником ово;
■I I
|