Пијемонт

Београл, СУБОТД 27. Децемблр 1914 год. БРОЈ 5 ПАРА Број 292. Година IV.

директор : Бранко БожовиК Оснивач: ЉУБОМИР С. ЈСШАНОВИЋ Уредник: Коста М. ЛрвкК

Нова фазо рата

Са руског бојишта стижу врло утешне вести. У борби са три царевине, моћна заштитница свих Словена постигла је последњих дана врло значајне успехе. Рат је ушао у сасвим нову фазу. Аустријска војска је сасвим поражена на целом фронту; мађарско становништво се већ измирило са чињеницом, да ће козачки коњи ускоро прокасати мађарским равницама. Војска Фрање Јосифа у масама дезертира испод заставе и предаје се Русима. Турци су на Кавказу претрпели, последњих дана,-страховите поразе. Читав један турски корпус, заједно са командантом корпуса, заробили су Руси. План генералштаба руске кавкаске команде остварује се у свој потпуности својој. Још у току јануара, Турска ће бити потпуно сведеца на немоћ према Русији. С Немачком ствар стоји сасвим друкчије. Јако развијен железнички саобраћај и велики број аутомобида за 1 превоз војске и хране, омогућавају Немцима да брзо и по својој вољи премештају трупе. За зиатно краће време но и једна од зараћених држава, Немачка је у стању да своје трупе превезе с једног краја бојишта на други. Па ипак, Немачка примегно посустаје. Дани наглог надирања њених трупа прошли су. Знатно проређена и силним напорима на терену изнурена, немачка војска већ показује знаке тучене војске. После последњих пораза код Лодза, немачка офанзива у Русији осуђена је на неуспех. Сви планови немачког генералштаба и сви снови цара Виљема о заузећу Варшаве, пропали су. Ако и Французи и Енглези, као што изгледа, буду прешли у офанзиву, онда

ће немачка војска бити искидана као пантљичара. Ма шта се говорило и писало, једна је ствар лесумњива: Руси су, с обзиром на спорост њихове мобилизације, и с обзиром на посведневне снажне ударце које им задају Турци, Аустријанци и Немци — Руси су оправдали све наде, које су у њих полагалн људи који рачунају с могућностима. Пошто је немачки ратпи план односно Русије пропао, то ће сада Руси бити иницијатори на боји шту. Они сада имају да ступе у брзу офанзиву, сличну нашој, дванаестодневној офанзиви. Место на руској, рат ће се сасвим ускоро водити на пруској територији. На једној околности ваља се нарочито зауставити. Зима је најпоузданији руски савезнпк. Не само опште позната чињеница да су Немци врло меки на мразевима,већ и тешкоће при превозу хране и муниције иа аутомобилима, онемогућиће брзо пребацивање немачких трупа са француског на руско, и с руског на француско бојиште,Све у свему, Руси дапас итоје знатно боље и с бројем војника, и са официрским ко'ром, и са добро организованим средствима за снабдева ње војске. него ма која друга држава, специјално много боље него Немачка ; И због тога ми верујемо, да ћемо у најскоријој будућности имати нсто онако побожно и раздрагано да славимо велике руске победе, као што смо славили и своје властите. За нас Србе утешно је нарочито то, шго ће први триумфални марш руске војске бити упућен на Пешту, а тек други на Берлин.

Из бојне лнније Шга мисти Русија?... Војницп седе у рону и разгонарају о роту. Једлч нојнин кртшнује Р.>сију: — Ја пе разу ием... и то Русија , шолина силс па не можг аа иотуче ове шваасне рђе ? /. . — Море шешко је то; нн јг се лано бити са шри цар ссана\ ~ дод је други А један Цоиог р ц поче. да брани Русију , па ће р ћи: — Осттшше, људи , таке разговоре; велика је то' сн ла... и.. знате ли вн да се Русија још ни/е демобилиса ла од јааанског рата ?!..

За Ш — Ачел виђених Енглеза Пре кретког времена држан ]е у Лондону скуп, на коме је познати публициста Бело говорио веома иохвалио о Србији, чији ће напорн осигурати успех савезника. Лорд Керзон, Лојд Џорџ, лондонски епископ и велики број угледних грађана упутили су апел за помоћ Србији у новцу и стварима. У овоме апелу истичу колико је драгоцену услугу учннила Србија у овоме рату и веле да је' повраћање Београда крај германско-мађарског господарства. Овај је апел учинио веом.а леп утисак на све енглеске кругове.

Покојни Анто отишао је још као дете у Америку. Био се закл о да се у свој зааичај неће враћати пре него што буае из ње фетеран и последњи Аустријанац. Кад је букнуо први балкански р .т оч је од својих Хериеговаца образовао чегу и дошао је под Скадар где је остао пет месеца у борби, Пос е па а Скадра обишао је све нове ослобођене крајеве, па се вратио у Америку да припреми св .је земљахе за борбу против нашег главд г непријатеља. Кад се са својим добржолшима врагио у Америку, његови зем д.аци приредили су им сјајан дочек, у коме је учествозала цела варош 1>]ут. Месне американске новине, позјдом тога, донеле су један леп чланак о Србији и о српском народу. На челу тога листа била је и слика покојног Анте. Каа је плаиуо овај садашњи раг Анта се одмах кренуо са својим Херцеговцима право у Србију. Тамо иа обалама Колубаре и на подножју Рудника сви су они положили своје животе, и није-

би достигла један милион. Тако чувајући неутралност, Румунија указује огромну услугу Аустрији, те је, вели, доста чудно што она сама не прогласи независностЕрдеља. Крајничеану је отворен непријатељ Ауетрије и један од најжешћих поборника идеје прекидања румунског неутралитета. — Бугарска остаје неутрална! Приликом дебате у Собрању о буџету Министарства Спољних Послова Радославов је поново дао изјаве, којим тврди, да Бугарска не мисли да мења досадањи правац сво-

ти у своју Херцеговчну. Али они су умрли свесни, 13 су пр:ливајући своју крв у Ш.мадији, удај рипи сигуган темељ слободи евих_ ' српских земаља. Лака им српека земља !

је политике. Односе са суседдан од њих нећ~ се више врати- ним државама Радо.славов сматра за повољне, а налази, да Бугарска и поред свих интрига против ње има још пријатеља. Радославов је покушао дц побије тврђења опозицИје, да се политика Бугарске налази у рукама неодговорних чинилаца. Исто тако одбацио је мисао о формирању једног концентрационог кабинета. Најзад је изјавио, да се сада не може ни мислити на преговоре о компензацијама за неутралност Бугарске. Бугарска ће влада при крају рата публиковати своју Зелену Књигу.

!ш Ррпе — Лредавгњв ђенерала Крајничеана —

I — Јунанка погибнја прздводнш хврцвговачких доброзољаца У последњим борбама протиз Аустријанаиа погитуо је и Антј Дедијер, брагд-р Јевте Дедиј рЈ доцента Универзитега иСавЈДедијера, трговца из Б ограда. 01 је у почетку рата дошао из Америке са четрдесет својих Х-рцеговаца и пријавио се као добро вољац у нашу војску.

Бивши румунски министар војни, ђеперал у оставци,Крајничсано, изложио је пред румунском академијом своје мишљење о садашњем рату. Пре свега он је изјавио, да је прави узрок овог светског рата немачки империјализам, који је тежио да успостави хегемонију Немачке над целом Европзм. Пре лазећи на улогу Румуннје у**- садашњем рату Кра]ничеано-. је рекао да ]ој њен географски положа] да]е велики стратегиски знача] у погледу на* Аустри]у и Руси]у. Кад би се Румуни]а решила да де>јсгву]е цротив Аустри]е, њена би арми]а л из,вршила идеалне стратегиске операци]е и њена арми]а која сада има 500—600.000 вофшка убрзо

— Нратки извештаји са евих бојишта. Београд, 26. децембрз. На нашем бо]ишту од важни их догађа]а десио се једино јачи аустри]ски напад на малу Аду Циганли]у. Напад ]е снажно одби]ен. Сад се већ осећа, да су Руси тежиште операци]а пренели у Галици]у. Са новим

НIНИ-1. — Два најзнаменитија дана у најновнјој историји Београда. НедеЈва је, 16 Новембар. Даи мутан и прво јутро освануло мало мрзно и с и.шаглицом. И вести с бојног пОЈва, с Колубаре, посве неповољне. Нигде и ни од куда добра гласа. Мутно време, мутно и нама у душу. Интимиији се познаници и п ијател>и питају : шта да се ради? Је ли Београд сигуран, и може ли се даље остати у њему? И сведе излазило на то, да је најбоље уклонити се из њега, и то ш го пре, док му није пресечена одсупница. И ми смо се договарали, да још у току идуће недеље отпутујемо из њега. Ја сам мислио одмах сутрадан да узмем објаву, па можда још истог вечера и да отпутујем. С таквим смо мислима и полегали. Ноћу из еђу 12 и 2 часа стао је „Франиуз“ на Карабурмн пу иати тако учестано и бесомучно, да нцко није могао објаснити шта је то и зашто је то?! Избацио је

(За то време преко сто метака, з неки веле и двеста. А кад је то свршено, ми смо мирно поспали, као да ништа није ни било. УЈУФУ у 7 сати упада јеана ко.чшика у нашу собу и пог-лашена рече: — Ви још спавате, а напољу несрећа: војска ноћас отишла; полиција побегла; по улицама нигде ниједног жандарма, у кварту никога; свет бежи још од поноћи — ево и сад пуне улице: с?е бежи а ни само не зна куд! Св:т кукз, плаче... несрећа једна... Одмјх устанем, изиђем и одмах одем у кварт. Доиста тамо нигде никога, а врата од кварта широм отворена и све остало онако како су ноћас устали од спавања. Ни дежур-шга, да даје свету обавештења, нпр. барем о томе има ли возова... И Главна Полиција је била празна и без дежурног. Уопште, цело пре подне не могосмо нигде и ни од кога сазнати: раде ли данас возови и одакле? Свет целога дана јури улицама као бесомуч јн ! Свак пита, а нико не може да да никаква одговора. Свет се чуди Да иде не може и нема куд; а да остане, не зна шта ће бити с њим!... Сваком су излазиле пред

очи само најстрашније слике из Шапца и Мачве и покушавао је да бежи куд му драгл, \п п бе < икаквих ствари. И већином се све зраћало с Тор акз, Бањице и Мокрог Луга, па чдк и из Раковнце; а иеки су остали и да преноће тамо, па се вратили тек сутрадан. Уопште овога дана је Београд био без главе. Заостало стаиовништво није било никад у очајн^јем стању него данас. Изгледапо му је, да је оно расходовано и предато непријатељу на расположење. Овако је ирошао Понед,ељак лан, и ноћ измеђ Понедеоника и Уторника, па Уторак 17. нов. дап и ноћ и онда је освануо најцрњи дан за Београд Среда 19. новембар Тога дана беше л по с ,: нце, али нама најцрње и најледеније у души. Изишао сам у Кнез Михаилову улицу, да се сас>анем с ким и чујем што ново, а пред мене истрча из Чика Љубине улице једна п старија жецска и сва уплаш на и усллахзрена рече: „Ето ШваЈа! Куку н>ма!“ — Где су?! упитах је н ја зачуђено. — Его их пред Двором! одгр-

вор ! она. — Шга ће пргд Двороч?! .запитах !а опег зачуђено. — Ама, јесте их ви видели својим очима? запитах ја даље. — Јесам, брате, оад озг> идем. Дођ лле два аутомобила и за њи«а нехолико коњаника, па одмах сгад >ше пред каиију и уђоше унутра, а аутомобили осташе напол>у. Д ни коњаниии доили чак ођ'а*о :о „Балкана“, па говоре»свету, како не треб! да се боје нишга, како ником ништд неће бити и т. д. Погекоше мх сузе, атијуначки пођем напред Кнез Михаиловом улицом горе ТеразиЈтма и запитам још чеколиц цу: шгаје? И сви су, слежући раменима одговаралн: „Шзабе!" и причал и коликоих има, где су и шга раде. Дођем до Стојисиљевићезог сата. Одатле видим гоми шце света навише Дворз, а пред Двором највише, Свет као свет: искуиио се као на чудо, као на мајмуне. Па ми се нешто рас г ужи и не могох даље горе, иего сс вратим кућ*, да м ји не буду сами кад они дођу. Код куће затечем све уплакано. Ко пита плаче, и ко одговара плаче, ко прта, кроз пл ч: све кроз плач:

И сврши се? — И сврши се. И лођз Шваб.? — И дође Шоаба. — И више нисмо слободни љуДИ? — И више ни:мо слободни. — Сад смо робгве ? — Сад емо робовз... И у кога год погледате отме вам се уздах: Робе мој, шта ли те чека! Еј, наш лепи Београде, зла те јефтино дадосмо!... Толико те бранисмо па залуд. А сад твоји становници, који су се поносили тобом, постају у теби туђе робље!... Тога дана дошла је из Зе\\у.|а сва жандармериј«* са својом командом, која је одсел: у Дзору и почелз да заузим» варош и спрема место и пут в >ј цч. Зд тим је долвзила војска. И долазила је непрастано. Н фочито је много дошло сутрадан, кад је и ђенерзл Фраж дочЈао. Око 12 сати већ ј: било у Беогоаду од Дзора до Града и у Граду толико војске, и псшадије, и коц>ице и артил>ерије, и коморе, и свих родова оружја, да се није могло проћи улицама. Свуда се само орило: „ЕљенН (живео), Мн смо уздисали и у себи миешли: Никад се озо више истерати не може! На подне стигад је и ђене-