Пијемонт

± МшршЈшмА Има много светлих незнаних хероја! Њихово пожртв вање и и јунаштво ни мало не изостаје иза хероизма наших нај;.ознати јих и најпризнатијих слазно палих јунака. У велики број тих наших светлих јунакз, чији се гробови, обично без написа и споменикв, налазе по планинама, спада и наредник Ђаволовић. Родом из среза трстеиичког, он је као мало сељаче дошао у варош е зучио пвнтерски заиат. У занату је бко г.рави вештак, готово уметник. У стални кадар је ступио у 1911 години, I то у IV пук Дринске Дивизије. За све време служења у кадру био је једзн од најбољих војника, због чега је унаиређен у чин каплара. Био је и одличан стрелац. За време турског и бугарског Гата био је у IV пуку. Тада се показао као врло храбар, што му је признато унапређењем у чин псднаредника. Одликован је и сребрном медаљом за храброст. Највише је неустрашивости и храбрости показао у овол.е рату. У борби код села Глушаца, у Мачви, као вођ једне патроле наишао је на један вод непријатељски упустио се у борбу са чме и одржао се јуначки. Ча Врбовцу, код села Раден зића, целога дана је задржав?о 'Л1јатељски батаљоп са једним ''гсјим стражарским оделен>ем. " ме је спречио непријатељу пре.'3 на десну страну Засавице. ; : "жо је после подне добио на Г'ђење да се повуче за својом чотом у правцу Богатића, ипак се смело држао још једко из весно време и гиме одлично заштитио одступањесвоје чеге пред надмоћнијим непријатељзм. Али у борби на Патесу, пред Шапцем, ноћу између 21, и 22. октобра нзредник Ђаволовић се марочито истакао својом смелошћу и пожртвовањем, Непријатељ је преко дана ви-

Отворен је од 8 сати пре подие до 5 сати после подне. Улазак у подрум је ::з Дечанске улице (капија до жандармериске касарне). 1-5 КшшрпаМгод. црдао сам следеће календаре за 1915 год.: РатникКалендар за1915 г. са овим садржајем: Календарски део по сгаром и нопом Калеидару. Родослов Српског Краљевског лома. Државнесветковипе и празничин дани У које се радње и дућа11 п затварају. Забавни део Цена је Календару—-00 ид. Нрепродавцима ЗЗУа рабат т. ј. 40 пд. комад. Народни Калевдар за 1915. год. Цена 20 пд. 100 ком, 5‘— дин. Цепни Календар за честитке 100 ком. 4Велики зидпи календар. Цена —-50 пд. 100 ком, 30-— дин. Заједпо са поруџбином има се и новац послати и то иа име поштарпне за 100 ком. Ратника 180 дин., а за остале — -60 пд. за по 10(5 календара. Издавачка књижарница Гене Кона — Београд 1-3 „пмеиокГ лрнио оглосе по лоЈунереннЈоЈ ценн. Маса поч. Љубе С,

део нас укопане пред собом. Око полз иоћи његов стрел>ачки строј јуришао је на наше ровове. Непријатељ је већ близу нас и једнако се чује ње^ово: „Ура!“ Ми осусмо паклену брзу митраљеску и пушчану ватру на њих. Али они се баш решчли да пркосе и томе, и одлучно надире напоед. Сада настгје моменат када неустрашивост и пожртвовање наредчика Ђаволовића долази до врхунца. — Господине капетаие, побисмо их! Дозволите *и ла изиђем из рова, те да бомбама довршим њихово уништење. И ако му комзндир није допуст^о, јер је још дејствозала пушчана ватра са њихове стран«, ипак га видесмо сви на рову и зачу се његов узвик: „Бомбе ми дајте сад ћемо их сатрти!“ и зачу се страховита експлозрја бомби тамо у непријатељском сгрељбчком строју. — Бомбе овамо! —узвикно је разјарени Ђа-- оловић. Војници му додају бомбе; а он их баца. Бацио их је тако неколико. — Предајте се, ке гините лудо! Зар не видите да вас сее побисмо, гадови швапски!? — чују се узвицч његови. Улази међу њих, отима им пушке и заробљава их. Тада је и р њен, али он јуначки трпи болове и не оставл>а заробљенике своје, већ их око 13. доводи своме командиру. — Браво јуначе! Раиише те. Је ли ти тешка рана? — пита га устићени командир. — Ништа, господине капетане, уједоше ме гси мало, али нм се зато осветисмо. После ове борбе унапређен је у чин нагедника и убрзо предложен за* унапређење у чин потпоруч»ика. Није дочекао и то највише при знање. 23. новембра, на Јунковачкој коси погоди га непријатељско зрно посред чело. Као Србин убеђен је био у победу правичне наше ствари; као старешина правичан и тачаи; као војник идеалан. Храбар је био из уверења, дл такав треба да је сваки Србин.

Отаџбина ће му бити вечито благодарна, а мајка Шумадија увек поносита, што је одгајила оваквога јунака. Слава ти, јуначе! С.

Бој Ш \и црног орла МнрНо беше па се изопачи Ведро беше иа се наоблачи, Над Србијом облаксе проломи Мнсли човек снет ће дапомори. То је било нред светог Илију Свет се боји светога Плије, Јер он бије ко му добар није. Постресе се земља на све стране, Да човеку сама памет стане. Аустри.ја она стара лија Постала је крвожедна прија: Сакунила Турке зулумћаре Прикупила те дивље Мађаре Приморала по земљи Словене 1Г1рикулила и све Швабе њене Само није прикупила слепце Месго њих .је придобила Немце. Подиже се цела Германија ОД Србије мисле Албанија Подигли се као жути мрави Да Словенству целом дођу глави. Аустрија нама рат објави То депешом у Београд јави, А Русија са севера јави Да Србијуувек братоки брани. Цар Виљем се рускомцару јави Руском цару оп сад рат објави; Ал Енглеска учини доброту Мобилиса војску а и флоту Па Нсмачку као гром да паде, Јер Енглеска уз Русију спаде. Сад Германи питају у тузи Шта јји мксле чинити Французи? У Европи ратна ватра гори И Фраацуска ријеч проговори: „Шта Француска за Гермаие мари, Словенима пријатељсам стари

Сиремам војску спремам флоте моје Дајабранимсавезнике своје“. „Уз вас и ја и ја“! Довику.је јуначка Белгија. Свет устаде а Боже помози, Србијаје сва на ратној нози. Игалија нишга јој не реши Спремна гледа па се само смеши. Румунија и Бугарска с њоме Корачају смелоу иравцу то.^е. Услед ове све евроиске буре И Турци се по Азији буне Свуда јуре свуда само лете Сдовенима мисле да се свете. Сгаите, Турци, зулумћарп отари! Давам кажем како стојествари У Европи мислим да сте нрви Што пролисте ви Словенске крви И зато сте први на смрт осуђени били, Бог, или ко то рече Аусгрија у том Вас иретече. Аустрија орлушина црна, Хоће оиа да пропадне прва. Ви овога европскога рата Не слушасте нашег Руса брата Погледајте месец иа синију, Видећете ту си.тиу Русију. Једног јутра кад зора ваплави Целу Турску Рус ће да поплави. Грчка с војском спремна је на мору Окренула флоту ка Босфору, А и Јапан хитро као мачка Узе нека острва иемачка. Јањ ну је понос и дика Он опреми по милнон војника Навезе их лађама на море У Европу посла да се боре, Овог часа и овог земана, Да се боре противу Германа. Црни оро од бечкога двора Полетио ,још ие свиће зора, Кад је пошо имао је наду Да ће стићи Београду граду

И јога прва жеља му је била Белом орлу да саломи крила Са Авале високе планинеј Са зидине што казују старине Паше сестре српске виле Црног орла спазиле Белом орлу око грла Беле руке савиле И овакав задатак су, Велом орлу ставиле: „Знагали орле, знашли брате, Ко то с’ мачем лета на те Црни оро као змија, Са љиме је Аустрија: Шири крила бели тиће II позивај соколиће, Па се вини право Дрини, Цер планини, Дунав Савн На оружје! Свима јави. Дајемо тн тврду веру Кад стигнемо кршном Церу У по дана у по ноћи .VIи ћемо вам све помоћи“. Вели оро ширн крила И са њиме српска вила Те позива соколиће Соколиће српске тиће. Кад стигоше кршном Церу, За Србију и -за веру Оро кликну, А топ рикиу Пушка грокну, све затресе. Аустрији и Србија Три се лана л>уто бише Срби гавабе победише, Црном орту аустриском Срби крила сатомише. II од тада па до сада Деведесет приђе тешких дана Бој се бије крв се лије Аустрпје сад нестаје. После овог тешког рата Аустрија постаје ко бака, Пзнурена пог.урена Са штапом у руци Исиаштајућ своје грехе У великој муци. Окгобра 1914. г. Босна Пвтар 0, Маринкови-И рез, кољич. наредник шумад. коњнч, днвиз. II. поз.

1 Ш СВЕТОЗАРА

Џ СТЕФАНОВИпА

Поред свију врста конзерви, поврћа и воћа препоручује поштованим лотрошачима добар и укуван пекмез и то у бурадима од 200 килограма, 40 динара 100 килограма: 00 килограма 43 динара 100 килограма 50 килограма 45 дин. 100 кграма. з

в|в1 аГиј.А [1(1

Главно Стовариште [[ т »

— Кнев Михаилова улица бр. 1. отворено је п могу се добити стакла у свима

димензијама. 1 —3 Шв1 Шв ! ШвШвШ! в И11 ШвШв1 ШШв1 вШРШ 1

в в н !Ш вј 11 ®3

1ШвШШ;вШ ЦО 010:!ВСвЈ ^вШ11а1в1МнШШ1Ш 1Т11

,Ј^ијемоит (< прима огпасе по умереној цени.

У ка(ћаки Панте Костића |

к о д

Вш Ксрррћо

X II П II д.«. & X X X X X X х (СКАДАРЛИЈА) X X Преко целог дана точп се свежеХ Ј 5 пиво (чаша 0 20, кригла 0 30 п. д.)ј^ X велтжи избор природног пића их X српских мезелука. —* Услугд брзаХ Ји тачна. 13-21 х охххххххххх:хххххххххх©

Ценовник !. Орп. Краљ. Повлашћене Фабрике за конзервирањв меса Поврћа и ВоНа Саетозара Стефановића у Крагујевцу 1/ ј. '

Поврће Краљ. млад грашак у зрн>

У флашзма У кутијам.

‘/2

3 /4 1 || ‘/2 1

— 0 1'20

Млад грашак

—50 —90

Грашак у зрну

, -40 -70

Млада боранија

—60

Црвен патлиџан цео

-70

„ „ цеђен

: -45—70

Шиаргла несечена

3—,

„ сечена

3—

Младн краставци у води

1 '50

Компоти

Од • ахија

—80

160 —80

„ бр с-зка

-80

1-60

„ љуштених шљива

-90

1-70 —70

„ трешања

-80

1-60 —80 1 '20

„ ришања

80

1 '60 —80

„ јлч)да

-80

Пекмез

Од шљива

Г—

„ јзгода

Г20

„ кајсија

Г20

Пекмез од шљива у бурадима од 100 кгр. 46‘50 кгр. 24 - 50.

Пашмеше Од гушче џигериие „ пилетиие „ говеђине „ свињског јљика „ говеђег језика Конзерве од меса Говеђи гула к Говеђе печење Сгињско печење Свињска кавурлЈа Бифтек Рајпбрзтен Лунгенбратен

Дин.

пара

1 0 50 0 50 0 50 0 50

0 90 0 90 0 90 0 70 1 1 0 90

Приждба Фабрика прима поруџбике од 25 динара на више преднја нз кр.чгујевачкој станпци. За препродавце 5 од сго касашконто Фабрика је дала оштампа*и ценовник својих израђевина у ж винама, како би дала прид.Кс да исецањем истог свака њенд муш гери а снабде се. Фабрика је скувала велику количину мзврсног пекмеза са кожмерицом и исти продаје само у бурадима од;100 и 50 кгр. Све израђевине шаљу се на повуку желегиицом. Најмања је поручбина 25 дин. ФАБРИКА КОНЗЕРВИ 3 -3 Свет. Стевансића Крагујевац 1И1 ■■ИТТШТТИВГТШГТДТТВТТГПГТТГТИГГМПТ?В1т.Г~

Ратив пошш ф Моја жеоа Олга из Обреновца нека ми се јави иа аересу — гостионица — „Европа\ КраЈвево, Благоје Мнленковић пензионер. Тражим Ранка Гајића из Брасине, срез јадарски, нека се јави брату Цветку Р. Гајићу рањепику у болници Врање (соба број 3).

Готово је и ДРУГО ИЗДАЊЕ сасвиМ) допуњена са ссима местима ЦЕЛОКУГ1ИА КАРТА Свропског рптншто ЦЕНА комаду © једнобојна три гроша, у бојама један динар О КЊИЖАРа ИЈосте В. Илк$»а преко пута Новог Двора уз поручбину и новац треба слати упутницом. 5-5

Јовановића. Заступник Бранко Божовић, Краља Александра улица бр. 12. Штампарија „ГЈијемонт*. Краља Александра улица би 12 Одговорни уредник: Га|а Константиновић. Битољска ул. бр. 37. р '