Пијемонт

Број 292.

,П И Ј Е М 0 Н Т*

Краљева честитка Њ. В. Краљ ^благоволео је упутити председнику Народне Скупштине овај телеграм: Г. Андри Николићу, председнику Народне Скупштине — Ниш. Христос се роди! Вама и Народној| Скупштини честитам светле празнике Христова рођења. Петар Дипломатске вести

ведну се ствар залагао. И ако 1 члан Напредне Странке, он је био необично поштован и омиљен и код људи из осталих странака. Умро је у тренутку када се довршава исполинско дело о коме је целога живота сањао, оплакан и ожаљен од своје честите деце и многобројних пријатеља и поштовалаца. Мир пепелу његовом! Порезнички указ Подписан је мањи указ о размештају и унапређењу неколико чиновника из пореске струке. Дуван за Веоград

У току јучерашњег дана приспела је у Београд већа количина криженог дувана и цигарета

Наш посланик у Риму, г. Михаило Ристић, одпутоваће у току идуће недеље из Букурешта за Рим на своје ново определење. Г. Ри- ром пци ртипритк стић је наименован за посла-^ а ™ еНИ 1Т У ДШИ ника у Риму још пре рата,! Приликом наше офанзиве али је, због ратних прилика, Р ањеш ' С У оаи - ђ аци на Р е Д" све д0 'ници: Рака Златичанин, ап:солвирани техничар; Предраг ! Каралић, правник; Властимир Новчана храна и дијурна Петковић, филозоф; Јован Министар Војни укинуо је ( Савић правник; Милорад Боновчану храну свима војним^кић, сликар и Пантелија 1 леобвезницима у позадини. Исто^дић техничар. тако укинута је дијурна сви- М ИЈ10С рд Ш СеШра

остао у Букурешту пре неколико дана.

ма чиновницима у позадини. Наши жељезничари • Начелник штаба Врховне

Госпођа Марија Јанковићка, шеф радионице и главна магационерка Кола Београдских

Команде, Војвода Радомир ЈМилосрдних Сестара вратила Путник, наредбом својом од се из унутрашњости Србије, 15. децембра одао је нарочи-'где је била ради прикупљато признање свом железнич- ња добровољних прилога за ком особљу за ревносно вр- наше рањенике и ратнике

Пошто радионица Кола Београдских Милосрдних Сестара неће радити још неко време, то се умољавају госпође и госпођице, које су из радионице Кола узеле рубље и вуну

шење службе у ратним данима. Руска помоћ Петроградско Кредит. Друштво послало је 10.000 рубаља као свој прилог преко'за чарапе, да код својих кућа нашег посланства у Петро- 1 израђују, да готово рубље као граду. Друштво је изјавило'и чарапе донесу Секретару жељу, да са његовим прило-|Кола госпођи Јованкн Шафагом располаже Престолона- риковој (Крунска ул. 84) како би се готово рубље могло послати болницама у унутрашњости.) следник Александар. г Влајко АнтонијевиЋ Пре неколико дана у Зајечару је испустио своју че ститу и широку душу, на рукама своје кћери,угледни трговац и дугогодишњи председник општинечачанске Влај

" Војни позив Младићи рођени у Београду 1895. год. позивају се, да оцмах а најдаље до 29. овог месеца предстану војном одеко Антонијевић, огац Мили- ! лењу општине Београдске расава, Тихомира и Милана Ан- ди саопштења наредбе Коман-

тонијевића.

данта VII пук. окр. команде

Покојни Антонијевнћ је за и ради пријема објаве за одсвоје име везао најлепше у-'лазак у Команду јер се 30. спомене. И као председник овог месеца морају јавити Ко-

општине, и као народни посланик, он је многога невољ-

манди. Младићи, који се налазе ваи

ника помогао и за сваку пра- Београда, нека се непосредно

јаве Команданту VII пук. окр. команде у Раљу 30. ов. м. по подне. Ђаци регрути позваће се накнадно.

- Признање једног аустријског дипломате —

После најупорнијег одрицања да нису хтели рат,са немачке и аустријске стране почињу се јављати гласови, који садрже признања о правим узроцима рата. „Газет де Лозан“ објавила је интервју са једним старим аустријским дипломатом, који се повукао из јавног живота. Ево шта вели тај дипломата: — Немачка је хтела рат, јер је сневала о светској превласти. Она је знала да'би Аусгрија водила рат само кад је у питању Балкан а не због немачких авантура. Да је Немачка предузела какву акцију за свој рачун, Аустрија би, и поред уговора, остала неутрална. Немачка је нашла изговор у атентату у Сарајеву и приморала је Аустрију на рат. И чим је Аустрија објавила рат Србији Немачка јеунутила ултиматум Русији. Стари дипломата мисли да ће Аустрија бити ускоро приморана да закључи мир. чак и одвојено, јер ће на крају крајева Аустрија платиги цех.

ВЕДЕШКЕ ПОДРУМ „КАСИИА” отворем је сваког дана од 8 пре до 5 по подне; сиабдевен је свима врстама црног и белог природнл- вина, које се продаје цо врло умгреној цени.

Ргтнв шнице Цена бакра у Немачкој у последње време утростручила. Можда ће се то ускоро осетити на д- јству немачке артиљерије. * У Псточној Пруској нестало је хране за стоку. Стога су немачке војне власти морале да у ту покрајину пошду 15 месара са 35 ггЈмоћника да се покоље сва стока за коју нема хрзне. Цени се, да се дневно коље преко 10 ј 0 грла говеди. ♦ Једна руска извидница састављена од 9 војника зашла је дубоко у немачку војску и користећи се з;буном отме једну хаубицу, са свб ; з-;прегом па срећно

•ноау овп озг.1 Лон 1 Т. " ; ” Н, -М.

!±

дотерају до руских положаја. Сва деветорицц награћени су крстом Св. Ђорђа, * Један францу.ки свештеник, који се вратио из Линдена, вели, да се Немци према заробл»еним Енглезима понашзју необичио сурово,

* ■■ I Уреднншшво „Пијемонта“ моли све своје сшаре доаиснике из нових крајева, да му извоме смати доПисе као што су шо чиними пре забране „Пијемонта“ за нове крајеве.

оследње вести

Руско-неманко бојиште Петроград, 24. децембра У пределима Млаве наше су трупе извршиле изненадап наиад 23. децембра на село Розрова, код Грудонска и на иуту Иржаспис на Млави. Непрцјатељ који |е заузимао ово село био је готово потпуно отеран, пашим нападом на бајонет. У ово.ј борби имамо доста заробљеника. Па левој обали Висле пугакарање и канонада продужују се. Најзначајније борбе дешавају се у пределу Боржииов и код Мајура Мочеле. У Вуковини У Буковини наша се офанзива наставља. Зауземисмо Сиаот Кажерел јужно од Зелетин—Епишештал који се налази на аушу Гоура—Хоумора и Плесначт. 22 децембра аосле борбе заузели смо Гоураба-Хоумора » Букрехола. Ова два аоследња месшајна најбољем ауту који води из Б } ковине у Трансилванију. Енглеска берза Лондон, 23. децембра Јуче је први ,пут отворена берза и посвршавано је више послова. Противно очекивању било је више купачз. него продаваца. Руско-јапански савез? Петроград, 24. децембра ЈавЈБају ив Токија, да је вођа вдадин е странке Синома иајавио, да је потреба да се закључи савез с Русијом. Похвала Србији Лондон, 24. децембра. У својој бегеди у Горњем Дому , лорд Кпкенер рекао јс. „Једча од најаиннијих оаерација у месецу децембру била је д$ло хоабре сраске војске“. Персија против Турсне Пешроград, 24. децембра' Јазљају из Техерана да је, по савету руске^лег .ције, а под притиском владе, свештенство огпочсјјо религкозне процесије које је гребало јуче одржати. По извесним гласозима, влада је упутила ултиматум турском посланику, предочавајући му, да ако офанзива Курда и Турака који пустоше Азер-Ракиридач, не престане, Персија ће бити приморана да прекчне са неугралчошћу и да упути своје трупе па Турке и њихоза племена.

хаиловом улицом од Теразија Калимегдану, и први* иуца иј своје пушке у ваздух, оглашујући долазак српске слободе, српске власти. Наједзнпут се сгвори маса све-’ та улицама и урнебесним крицима: Живели! и Живела српска војска! не беше краја. За овим првим коњаиицима дошли су други, трећи, а за њи.ма су стизали осга ти одреди и пред њима два ауто ( мобила : на ј°дном је био Краљ Српсчи, а на- другом гђ гови Синови: јуначни коман дант све српске војске престолонаследник Александар и дични бранилац Београда и хердсМачкова Камена Краљевић Ђорђе. Појава њихова у ово време и овога дана запрепастила је све. Али то је у исто време и био највеђи доказ да је не само Београд наш, него да је и мила Србија опет наша. И одушевљењу није било краја. Све је у истини плакало од радости. и од плача није могло да говори. Сваки би загрлио сваког нашег не само војника него и коња његовог и оне каљаве чизме и све, све. А о љу* Овоме је ирвоме г. Ђорђе П. Радојаоввћ, внђен трговац београдски, дао 100 дннара иаграде.

бави, к ја се тзда ос.ћала премз староме Краљу и синови^а ње говим, не може се никад ни испричати речима. Од Калимегдана до Сла&ије све је плива 10 у заносу и узвицима: живсо и живе’ли! није било краја и мере. Нарочити би посао био, да се ово одушевљење ма и приближно изнесе. Београд је дакле већ ослсбо ђен: то видимо сви. Али ништа нисмо знали за осталу Србију. А кад смо од самога Краља чули, да је слободна и свз остала Србија: и Ваљево и Лозница и Шабац и Мачва и Уб и Обреновац, — све до Дунаеа и Саве, ми смо се запањили и од рааости нисмо .знали шта да радимо. А кад је један од општинских представника, који су му изишли у сусрет и поздравили га у Његовом ДвоРУ, У чуду запитао: имзмо ли какве ПЈМОћи, с које стране, и Краљ одгов ри: — Никакву: ни с које стране. Самч смо све ово свршили / — нашем дивљ-њу у истини није било краја; и свакоме се из нзјвеће дубине душе оте узвик: — Живгла наша у истини дична војска! Ј. М

— Од Емила Фагеа —

Млади људи врло су осетљивн према слави, што им не треба ни замернти. ЈБубав према слави је лепа н племепита страст. јАли треба разликовати и тачно зпати шта је слава, коју треба во лети. Неки сматрају за славу да се о њим*х говори. У овом случају слава није ништа друго него подизање прашине за својим именом. Тиме се не греба поносиги. Бити чувен није ни врлина ни част. Права слава је у овоме: везати своје нме, своју личиост са неком ствари, која је сама по себи велика и племенита. Посветити се својој партији, својој религији. својој отацбини, некој узвишеној ствари, великој идеји, н душом и телом — то је права слава.

Права слава састоји се у величини ствари и моћи којом се служи. Најславнији су људи 01Ш. који су учинили сјајне услуге својој отаџбинм,’ јер је неоспорио најалеменитије посветити се отаџбини. Значајна ,је ствар да је слава апсо.тутно независнћ од успеха. Ства нијг у шриумфима нгго у злслугама. Неки су славни због победа а други због пораза. Слава зависи од труда а не од успеха. Мн, волимо. штстпнктнвно, оне који воле славу зато што осећамо да су несебични у неком смислу п да имају некористољубиво држање. Оче! видио да они не сматрају да имају успеха него да чине добро. То је самопрегоревање и ми им се због тога дивимо. Постоји љубав према анонимној слапи. -Јадни мали војвик бори се за славу знајући да се о њему неће чути. Али он зиа када се бори,

када пролива крв, да се везује за једиу велику ствар, за безличну славу, коју он воли и за којом жуди. Таква жел.а за славом ,је најискреиијо осећање које може бити. Жеља за славом се спаја са чагаћу. -Јунаци Карнејеви чесго говоро: „Моја слава“, а тиме хоће да кажу „моја част“. Они увиђају да ова два осећања, сама по себи различна, сједињују се у највишим регионима и да љубав према слави постаје част, алсолутно пожртвовање некој велпкој идеји. Част! Слава! Две линије које се на крају п/тање сједињују и изједначују. Не разликујемо вас; волимо вас љубављу жарком и страсном: допустимо да нас воде уузвишене регионе где је чувени херој са непозватим херојом апсолутно једнаки. С.тава, лична или општа, привезана за неко име или анонимна,јестеу вези са чашћу.