Пијемонт

ррОЈ 293.

ПИЈЕМОнт

Стр. ■{

|Н!Ш1 Народна Скупштина Прва седница Народне Скупштине после божићних празника одржаће се 19. јануара 1915. Читаоцима Због једне шренушне тсхнпчне недгоде у нашој шшам * аари/и „Пи/емонт и јуче инје могао изоћи. Поклон вардарском луну На годишњој скупштини округа смедеревског, која је била 22. о. м. решено је, да се из окружног буџета изда 2000 динара за куповину заставе за вардарски пук, који се онако славно показао приликом аустријског напада на Смедерево. Раљски внјадукт Раљски вијадукт биће готов најдаље до 1. јануара. Сви радови око успостављања вијадукта сасвим су убрзани, те се може сигурно рачунати да ћемо имати редован саобраћај за Нову Годину. ^ Управа бродарског друштва Управа Српског Бродарског Друштва отпочела је рад у Радујевцу. Чиновништво и остало бродарско особље управа је одмах позвала да се јави на дужност. Порези у новнм крајевима У првој половини јануара месеца састаће се порески одбор у Нишу, да изврши разрез порезе за нове крајеве. Окружне благајне Министар финансија 'наредио је да све окружне благајне одпочну рад. Ово се нарочито односи на благајне оних округа, који су били евакуисани због упада аустријске војске. Умрли лекари Пре неколико дана умрли су дугогодишњи лекари Никола Велимировић, лекар из Смедерева, и Коста Ристић, лекар из Младеновца. -/- Антоније МилошевиИ У плејаду славно палих команданата пукова у овоме рату, историчар ће морати да уврсти и Антонија Мило-

вековни сан наш, ослобођено ће бити и уједињено Српство. И једна мала земља, мученичка отаџбина паша, биће бескрајна својим границама, својем слободом и својом славом. Потомци ће нас благосиљатн као што ми благосиљамо наше добре претке и име нам неће потамнити у вечности. Јунаци с Цера, Црне Баре, Кр>пња, Бгограда и Смедерева верују „ у то. С њима верујемо и мн драга, браћо, моја и свака друга утеха биће нам излишна. Гвему има краја. Има краја и рату и миру, и добру и ;злу и гветлости и мраку и мору и планинама. Тада ће бити краја и нашим заједничким пагњама и страдањима. Вере имајмо само, браћо моја. Јер велики је, и нелобедљив је Бог српски ! Амин! 16. новембра 1914 год. Манастир Ракорица. Јеромонах Мих. Новаковић.

шевића, потпуковника. Командујући једним од наших најбољих пукова, он је на многим положајима заустављао непријатеља колико својим личним јунаштвом, толико и својом темељитом војничком спремом. На Кошутици (код Београда), он је стао пред свој пук и повео га на јуриш. Једно непријатељско зрно оборило га Је да се више не дигне. Слава му! За сиротне обвезнике Окружни Одбор округа смедеревског решио је, да се из окружне благајие изда 40.000 динара. као помоћ сиротним обвезницима и њиховим породицама. Нестали студенти У последњим борбама са Аустријанцима нестали су ови студенти : Ранко Младеновић, филозоф; Александар Леко, филозоф и Властимир Шићански, правник. Учитељи основних школа Министар Просвете "наредио је свима учитељима основних школа, који су били напустили своја места због упада аустријске војске, да се врате на своју дужност.

Глас допаде сиволе соколу Да Авали, баш Порчином грату, Донесе му тица злослутица: „Гром загрме на Вавеценије „У зло доба кад му време није; „Над Бзоград лете гавранови, „Црни ли су, да их Бог убије!* < 1 Д то зачу соко од Авале, Јолетео стојном Београду, Да он види што му тица каже. Уздиже се небу под облаке 1а он гледа шта је и како је: То не беше громе из облака Већ топови с Београдског I рада, Објављују свима и свакоме, Да је Швабо уз'о Београда: То не беху ни врани гаврани, Већ проглети швабовски војници! Па се спусти на Крзљеве дворе, И он гледа шта се туна ради. Туђин шета по краљеву двору, Разваљује Краљеву ризнуцу, И отима Краљеве даро е. С двора соко полеге чаршији, Па се спусти иа кућу Росију. Али Шваба свуда притиснуо, Много ли су да их Бог убије! Отварају господске авлије, Све дућане и велике радње. Носи душман што је њему драго, А остало на гомилу бац*, И још више: тужно робље води Старе жене и болесне старце, Млаау децу од девет година, Баш к'о некад Т>рци Јаничари! Гледа соко, гровне сузе рони, Сузе рони, сам се рззговара: „Боже мили, шта Србин дочека! „Или му је сабља отупела, „Секућ’ главе турске и бугарске, „И погане швапс<е и маџарске; „Или му је нестало џебане, „Тукућ’, браге, осиовог Швабу, „Те он њему Београд уступи, „И без сабље, и без пушке једпе!“ Пак се диже соко под облаке. Право лети цркви на Опленцу, Задужбини славнлг Краља Петра. Баш је Краљу био на јутрењу, Свемогућег бога помолио, Да Србију од невоље спасе. Кад је цркви соко долегео, Он залупа крилима на врата, И закликта да га Краљу чује: „Краљу Петре, од Србије главо, „Црни душман Београд узео, „И без сабље, и б з пушке једне; „Намеоио на граду топове, „Силну војску, краљу, довукао, „Твоје дворс душма I опљачкао, „Отворио господске авлије, „Све дућанв и велике радње, „Носи душман што је њему драго! „И још више гужно робље води, „Старе жене и болесне старце, „Младу децу од девст година!* Кад је Краљу све то разуме \ Проли сузе низ бијело лице, Па он узе књигу из недара; Писмо пише Војеводи Степи:

„Војеводо, моја десна руко, „Купи војску, колико ти драго, „Све Моравце, те горске хајдуке, „Шумадинце, славне усганике, „Силне Дринце, л.уте осветнике, „И с Тимока најжешће јунаке. „Води војску стојном Београду, „Дунавцима на помоћ се иађи, „Они су ми силно изгинули, „Бранећ’ мене и моју државу! „На сусрет ћ' ја теби изићи, „Зај’дно ћемо Београду поћи.“ Соколу је Краљу говорио: „Ој, соколе, сиви од Авале, „Носи књигу Војеводи Степи;' „Војвода је јунак од мегдана, “Он ће менн Београд вратити, „Душмана ће за увек прогнати.“ Даје књигу сивоме соколу, Меће му је под то десно крило. 1рну соко небу под облаке, <олубари реци долазио. Ја кад виде шта се тамо радн, Кикће соко од радости веље! Тлм > соко угледао Стеиу. Са његовим дичним синовил\а, <акЈ Стеио сатире душмана, ^астерао Швабе па буљуке, Многе поби, а миоге зароби, Мало беше шго бежати стаде, Ал’ и ове, жалосна им мајка, Стижу СрЗи зубима их кољу, заш ко овце од планине вуци! Соко гледа, полако се спушта, <а славноме Војеводи Степи. Закликтао, књигу испустио, Војводи на ко \>у у крило, 1а се вину небу под облаке, '\ одјезди стојном Београду. Узе Степо књигу са кољена, И кад виде шта му књига каже, Удари се руком по колену, Сузе ароли низ јуиачко лицз, Па полете на коњу дорату Мећу војску своју долазио. „О, јунаци моји од мегдана, „Доста сте се, браћо заморили, „Секућ’ главе поганог душлгане, „И гонеђ’ га као какве стрине, „Веће, браћо, да се одморимо, „Да се, браћо, лебом заложимо, „Да се, браћо, за пут прииремимо „Београду лепом да кренемо, “Јера га је Швабо освојио, „Када војска т-амо није била, „И без сабл>е, и без пушке једне, „КраЈву Петру да га поаратил\о. „Моје село душман ја узео, „Леп Кумодраж покрај Београда.* 1 Али војска на глас повикала: „Војеводо, наша мудра главо, „Ти нас немој данас одмараги, „Већ оћемо право Београду. „На што ће нам живот, војеводо, „Срамста нас од нан!ега Краља, „Да се душман Београдом шета. „Да врати.мо јошге Београда, „Г1 .1 ћемо се онда одмарати!” Степа лепо војску саслушао, По Краљевој књизи поступио, Зоди собол\ сдавне Шумздиице, Па Моравце, ге горске хајдуке, Силне Дринце, љуте осветнике, И с Тимока најжешће јунаке; И још више с Косова дивове, Љуте зл\аје од хучиог Вардара, И са њима битољске јунаке, Да се браћи у невољи пађе. У бојни их редак уредио, Поведе их Стојном Београду... Кад су дошли планини Космају, Ту их чека славни Краљу Петре, Повео је оба своја сина: Александра, младог војеводу, Од престола светлог наследника, Младог Ђорђа, достојна унука, Још му ране нику исцељене! Приђе Степа своме Го.подару, Господар га лепо дочекао, Вако њему Краљу проговара: „Војеводо, м.ЈЈа десна руко, „Ти ми сада Беогргда снаси, „Честити ћу тебе учинити; „Водим теби оба моја сина, „Хоћу с њима зајдно погинути!” Љуби Степу међу очи чарне, Степа њега у десницу руку. „Краљу Петре, седи поглавару, „Неће проћи ни недеља дана, „Ја ћу теби Београд вратити, „П твоје ти ослободит' дворе!“ Краљу му се лепо захвалио, Пак иоздрави своју дичну војску, И сам узе пушку од јбднога Па се < гави пред војском на чело, А са своја два јуначка сина. Степа добар расиоред учини, И кренуше планнни Космају. Ја да видиш осионог Швабу, Силно је се Швабо утвтди \ Навукао војску небројену, 'Оће Швабо још да узме Ниша, Гордо Скопље, стару престоницу! У зло доба Шваба је пошао, И не рече јоште „ако Бог да!“ Јер кад наши навалише вуци, Славан њм је спомен и до века! Отворише борбу невиђену: Пушке грокћу, топови грувају, Митраљеза стала силна је<а, Пева Шваби песму посмртницу.

Кад престаше пуцњи из пушака, И топови заћугаше грдни, И то беше Швабама о глави! Јер сад Срби јуриш учипишг, И на Швабе слошки нападоше, Бајонетом крвцу проливају, Од кундака главе мрске прште! Ја да видиш Швабе из шанчева, Кад вадеше часа суђено'а, Плећа даш.\ бежати стадоше, Низа страну, право Београду, Хладпој Сави и Дуиаву п авом, Остављају пушке и топове, Митраљезе, каре и комору. Ту с\\о силан шићар задобили. Мног/ војску царску задобили. Када Космај.покова узесмо. Крет> војска право БеЈграду, Башнаславу славног Краља Петра, Крсно име, свегога Анреју. Ту се Краљу с војеводомЈсасгану, А са своја два јуначка сина, Па су право Београду пршли, У Краљеве дворе да С одморе, Д 1 се рујна вина понапију, Какви јесу сгари обичаји. Нека нију, за здравље им било! Гаврил > Петровић актии. наредник.

ТЕЛЕГРАМИ Протест италијанске владе Ј10НД0Н, 26. децембра Италијански амбасадор у Бечу добио је наредб,’ да тражи објашњења и хитну исправку од аустријске владе због хаишења у Београду четворице Италијана који су задржани као таоци. Пропала комбинација ИАРИЗ, 25. децембра „Тан“ под рубриком дипломатека ситуација доноси: „Комбинација према којој је Генадијев имао да уђе у бугзрску владу, пропала је. Овај је неуспех вероватно д .шао отуда, шго Рад' славов и краљ Фердииа <д нису хтели једном авантурзстичном ингригом компромитоваги политику .пипан.а и опрезности, која је до сада вођена. Ов •]' гест оријентације у Софији чинн да је Бугарској лакше приближмти се Румунији него ли немачко-турско.м савезу.

Пмжаи вшн

Изјава лорда Ннненера Петроград, 26. децембра’ У Горњем Дому минчсшар војни лорд Киченер изјавио је, да се код савезника извори у људсшву и у муницији повеНавају сваког дана и да су савезници на ауту да аосшигпу коначан усаех.

Размена заробљеннка Пстроград, 26, децембра, Е глеска, Фпанцуска н Русија изаештене су, да је Немачка дала пристанак о_размени ратних заробљеника, неспособних за вој ну службу.

Из Албаније Рим, 25. децембра. „Агенција Сшефани 11 сазчаје из Доача 23. децембра да је дан арошао на миру Побуњеници се и даље боре са трупама Есад-ааше у Кроји. Ишалијанска колонч/а која се бнла укрцала на „ Рум берто‘‘ опеш се искрцола на копно у шоку исшога дона. Рим, 26. децембра. Агенција Стефани јавља из Драча 25 децембра. Јутрос је било кратко пушкарање између Разбула и Синдбјађијо. Остагак дана је прошао иа миру. Пароброд Румберто отпловно је за Италију. Са њим је отпутовао италијански посланик Алиоти и француски посланик Виконт од Фонтиеја. На броду је и цела италијанска колонија; сем ње и неколико лица која нису могла да отпутују. У Драчу остаје као отправник послова конзул Плаћентппи са једнмм делом особља. Власти су на броду Сардинмја. Италијани који су остали у Драчу налазе се на бродовима Сардинија и Мисурата. Аустрија нуди Србијк мир Лондон, 25. децембра Листови доносе да је Аустрија понудила Србији мир на основици „статус-кво“. Сем тога Србија би добила северну Албанију и морску обалу црногорске границе(?!) Потопљени турски бродови Париз, 26. децембра. Један велики турски транспортни брод потопл>ен је 20. децембра прм изласку из Босфора. Други транспортни брод, који је пратила турска крстарица „Меџидија" потопљен је 23. децембра у Црном Мору између Синопе и Грапезунта. Одбијен аустријсни напад Цетиње, 27. децембра. Непријатељ је у току 25. и 26. децембра био развио нарочиту енергију противу ловћенског одреда и поред артиљеријског дејс ва преаувимао је местимиччо и пешаднјски напад, али су га свула одбиле наше храбре трупе са великим губицима. по њега. На осталим фронтовима није било великог доI гађаја.