Плава госпођа

96 МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ

= Јесам. (Он посрну и ухвати се за чело. — Лажеш ме, Зоро2 — јекну, каода је хтео

да је моли да га поштеди, да га не лаже, или баш да га слаже,

— Не лажем — рече она — Дошла сам да се растанемо. Али сам мислила да ће то бити лепше, да си ти добар и племенит човек.

= Племенит, је ли, да пустим свакоме неваљалцу да ми заведе жену 2 Беднице, пустила си да те превари неки фићфирић, па си се онда заљубила »смртно, вечно«. Гадно, ниско. Теби је било до простачког уживања, а на човека за кога си везана речју, чашћу и животом ниси мислила. Под мојим именом си се вукла са њим, каквим хуљом и заводником.

= Не вређај њега! — цикну она — Мене понижавај, туци ме ако хоћеш, а њега не дирај, Он није крив. Ја га волим.

— Ти си му се сама понудила, је лиг И ово сам ја десет година у својој кући обасипао милоштом! Ниска жено, чиме те је опчинио2 Мора да је много леп мужјак! А где ти је садг Зашто је отишао2 Зашто те је пустио да дођеш к мени2 Што ниси са њим побеглаг Задовољио се човек, па отишао. А тебе послао натраг мужу, добром човеку, глупаку који још може и опростити. Је ли те он саветовао да ми признаш свег Кажи!

Она се гушила. Осећала је прљавштину те сцене, чинило јој се да је невина и да сад има права да мрзи тога грубијана човека који њу сматра за своју ствар, и у исто време боли су је ножеви његове увреде као сумња у онога кога тако много воли и због кога једино на свету пристаје да ово поднесе. Она је презирући себе као пиљарицу, викала:

=— Зашто га клеветаш7 Зато што га волим, а волим га зато што је бољи од тебе. Ја ћу да идем од вас, господине... али ја не могу сама, она се ухвати за главу — Олга, где је Олга да ме води;,..