Плава госпођа

104 МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ

»Драга моја, несрећна моја, сто пута те више волим и очајавам што ме не пусте да те негујем, да те чувам, да те лечим. Ја немам више брата, али имам тебе и због наде да ти могу нешто помоћи ја још могу да подносим живот. Не верујем да твојој болести ја могу учинити зло, зато моли доктора да ме пусти, Господин је тако добар, тако сам му захвална. Убеђена сам да писма неће читати, али ми је ипак било страшно да си овакво писмо по њему послала отворено. Волим те и једва чекам да те видим. Олга.«

Зора је одговорила:

»Не брини се, он неће прочитати писмо чак и кад би желео, јер је он до крајности поштен и лепо васпитан. Но што се мене тиче ја се не бојим; нека прочита. Зашто ме није пустио да умрем, зашто ме негује2 Не, ја му зато никада нећу бити захвална. Јер љубав се не заслужује. Јер ја волим и увек ћу волети само њеа. И тебе, разуме сеТвоја Зора.«

то је писмо донео господин, Олга му 6бојажљиво рече да му она не може дати писма да прочита иако би то можда требало;

= Не, — одговори он — не треба. Само ми кажите пише ли логично, јер некад пише одмах после нервног наступа. Разумете ли све што каже;

= Рукопис је врло нечитак, а смисао јасан. "Мислим да она то у постељи пише,

= Да. Онда је добро, боље него што сам се надао.

— Хоћемо ли се скоро видети 2

=— Можда. Доктор попушта. (Она толико наваљује, да он почиње мислити да јој може чак користити виђење с вама, |

(ООлта сва засија од радости. Било је сувише рано. Господин рече благо: |

= Али вам прво морам рећи оно што не знате. Биће вам тешко чути, али мислим да треба да знате. Тиче се вашега брата. Хоћете ли да кажем7