Плава госпођа

ПЛАВА ГОСПОЂА 108

хтела да јој пише, али се бојала да је узрујава. Морате бити мирни, мирни! Одговор на то писмо донео је сам Зорин муж,

— Она ме је послала — рече, готово се правдајући што је дошао — молила ме и плакала да дођем да вас видим како изгледате, шта радите, "волите ли је још и пуно таквих ситница. Чак ми је казала да јој речем какву хаљину имате, да вас боље замисли. |

Олга је дрхтала од узбуђења: од радости што је господин дошао и од среће што јој је Зора писала и што ће оздравити, али писмо није смела. прочитати док је он био ту, Готово је једва чекала да оде. И њему се журило, јер му се сваки тренут који не би провео поред своје болеснице чинио изгубљен. Он оде, а Олга извади писмо које је Зора отворено послала. Страшним једва разумљивим рукописом писала је она писаљком ове речи:

«Једина моја, дакле још ме волиш, То ми је једина радост. Али можда ме нећеш волети кад сазнаш све. Знаш ли ти ко сам ја, знаш ли шта сам ја2 Ја сам пропала жена, ја сам метреса твога брата. Сад знаш. Волиш ли ме још Борђе ми је пре говорио да ћеш ме мрзети, презирати, кад са. знаш да то није била само романтична љубав, као што си ти мислила. Ах, а ја не могу да ти не кажем, не могу да крадем твоју љубав. Ако ме и сад волиш, а ти дођи што пре, јер ћу умрети, јер ја никога на свету немам сем тебе, сем наде на тебе.“

Олги се учини да је гром пао на њу. И у њеном се животу деси брз и страховит преокрет. Овај бол је последица кривице, греха 2 Дакле, Зора је толико волела њенога брата2 А тај брат сад неће да чује за њу, после тога пише оно писмо: нека ме заборави; време све лечи. За тренут Олта престаде бити дете, осети. потребу да прими на себе терет кривице свога брата и у њој плану још веће поштовање за Зоринога мужа и још већа и јача љубав према Зори. И она јој одмах написа: