Плава госпођа

102 МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ

помогне, да она купи, или да уради за Зору. Није требало ништа, »Зар не пита никада за мене /« питала је једном бојажљиво. — »Питала је често, а ја сам јој казао да вам је мајка болесна, па сте отпутовали кући. После је бринула и непрестано питала. Где је Олга, како је њена мајка, да се није некоме њеноме десила несрећа7 Једва сам је убедио да сте сада сви здрави, само још мало морате остати код куће«.

Тако је то трајало два месеца, Међутим Олги је било теже него томе несрећноме човеку, јер је њој било ускраћено свако задовољство да може Зори помоћи. И њу је мучила брига, јер није умела да замисли ту Зорину болест, а није смела да моли господина да јој опширно пише, Једнога дана изиђе и пресрете га кад се враћао са дужности. Поздрави га и приђе му:

— Опростите, али ја сам у очајању. Зар неће једном доћи време да вам могу помоћи око Зоре (С ким она остаје кад ви идете на посао

— Готово сама, јер никога не трпи сем мене, Наша служавка седи у својој соби и не улази јој док не зазвони,

— Па како је она2 — рече Олга молећиво.

— Мало је боље — осмехну се он болно. Вас непрестано тражи, Можда ћу моћи скоро да вас позовем. Бојим се узбуђења, бојим се да се не понови криза. Знате шта7 Напишите јој ви једно кратко писмо да сте дошли, и да сте чули да је доктор забранио да јој дођете. Да видим како бе то утицати,

Олга је готово срећна дошла кући, Њена млада машта је замишљала најлепше слике и њена узбуђена захвалност је имала најлепше жеље за доброга господина. Она написа Зори писмо пуно нежности и пуно молбе да се чува, Рече јој колико жели да је види, али да још више жели да је види здраву, па да се онда морају покорити докторовој наредби. Признаје јој да је много пута