Плава госпођа

ПЛАВА ГОСПОЂА. а

— Опростите — рече Ђорђе озбиљно и срдачно — ви и ја смо кажњени иако нисмо ништа скриВИЛИ. — Ви нисте, а ја јесам.

— Ви2 Не разумем.

— Зашто вас онда нисам звала да дођете, да је одведете. Е |

— Јесте ли то желели 7

— Не, није ми ни на ум падало, јер ја нисам знала зашто ми је тешко.

— Ви целу ствар нисте разумели 7

— (), не, ја сам гледала и нисам видела. Али ви, господине, зар ви нисте посумњали 7

— Јесам.

— Па што нисте дошли 7

— Нисам хтео. Убеђивао сам себе да је жена слободан човек и да се осећањима не може заповедати. Олга је Ћутала. После једне дуже паузе он. поче понова :

- — Ја сам хтео да вас молим да пишете вашем брату.

— Штаг Да дође 2

— Да Без обзира на мене. Њу само треба спасти.

— (Ох, писала сам, одмах онога јутра после оне страшне ноћи, описала сам му све до ситнице и молила га да дође ако је макар мало још поштен човек.

— Па шта је одговорио 7

= Није одговорио.

Ћутање. Човек устаде и промени болесници облогу. Олга је видела да се савлађивао да не каже ништа рђаво. Затим јој опет приђе и показујући ону која је ту лежала бледа са затвореним очима и белим склопљеним уснама исприча тихо Олги, каода се некоме изјада, како га је у бунилу толико пута молила да му пише и да га зове и говорила да ће умрети без њега.