Плава госпођа

"120Ии МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ

— Дакле, — заврши он — кад: вама није одговорио, надам се да ће мени одговорити и одлучио сам да му пишем, мада ми је то врло тешко.

Сутрадан, он чак даде Олги то писмо да прочита,

»Господине, пошто више не мислим на себе, могу да вам пишем без гњева, Жена коју сте узели мени, умире од љубави према вама. Не пишем вам да вас осуђујем, већ да вам кажем да још можете поправити своју погрешку. Љубав има само два пута: један води браку, а други греху, Да она не би умрла, ја сам учинио све што сам могао, Да би она била срећна, ја пристајем да останем сам. Развод ће се свршити без шума. Али пре свега мени треба да знам ко сте ви, Да она може оздравити потребно је да дођете ви што пре, Ми не можемо бити пријатељи, али ја ћу тада имати боље мишљење • вама.«

На то писмо је дошао одговор:

»Поштовани господине, жао ми је што је све то тако рђаво испало. Признајем да сам био слаб, али друкчије нисам могао. Ја не могу да се женим = то сам увек истицао — пошто сам још ђак. Мени је тешко, али ништа помоћи не могу, нити могу доћи,« =

Кад је Олга прочитала ово писмо, она рече тихо;

— Можда је тако боље.

___ Господин је погледа у очи и мало поцрвене. (Они су се разумели и њему је било мило то што она мисли, -

Ноћ. Напољу зима, а у соби пуца пањ у пеђи.

Тешке завесе спуштене, зелена електрична лам-

па гори. По читаве сате Зора лежи непомична, по _ читаве сате (Олга седи покрај ње и плете чарапе, посао који је готово била заборавила. По читаве сате седи озбиљан човек за столом и ради, ради енергично и мирно на делу свога народа. Толико се пута Олги чинило да је то све неки сан, нека очарана бајка. И питала се: шта су људски греси