Плава госпођа

140 МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ

да само једном -побегне у свет где никога не познаје; а њен муж јој је говорио да се врати ако јој се у свету не допадне,

на још није паковала, већ само одабирала. Било је ту лепих радова, започетих за време дуге болести, о којој је она сама имала врло нејасну представу. Било је и ситница којих се апсолутно није сећала, каода их је неко други донео и ту заборавио. У том послу понекад би се осмехнула, а понекад попрвенела, или, побледевши, загризла своју румену доњу усну и сагла главу, да јој муж не погледа у очи,

(Он је био нагнут над неком књигом, радио је, или се упињао да ради, али је често подизао главу, погледао у своју жену, па онда у прозор. Киша и тама изгледале су вечне. Он не издржа, баци књигу и приђе жени, |

= И ти баш заиста хоћеш да идеш — он показа руком мокру таму напољу — и није те жао да оставиш све ово, кров, удобност, своју кућу. Зар ти није жао 7

— Мислим да ће ми бити жао, после; сад има

нешто важније од тога.

= Да што пре одеш.,. — упита он, и погледом је чекао одговор. с = Да што пре одем —- одговори она, али пре

тога саже главу, јер јој би мучно од тога погледа,

= Али шта ћеш радити тамо 2 Јеси ли мислила шта ћеш радити 2

= Радићу, ма шта. Тамо ми је лакше радити, него овде. Или ћу ја што учити, или ћу друге чему учити.

= Мучићеш се без икакве потребе.

— Није без потребе.

= Али зашто, заштог Само да одеш од мене

=— То није само.

= Да можеш тиме добити срећу ја бих разумео и не би ми било криво. Тамо ћеш се мучити, = знам и овде ти не би било лако, али материјалне и телесне незгоде су теже, него душевне.