Плава госпођа

ПЛАВА ГОСПОЂА. 141

— Мени су теже душевне. Уосталом хоћу да видим, |

—_ А ако се увериш да сам имао право, хоћеш ли се вратити 2

— Не знам... мислим да нећу.

Он је ћутао и пушио, Затим опет поче некако нервозно и узбуђено, што је била реткост код њега, увек сталоженог и по изгледу мирног.

— Хоћу све да ти кажем —- то је моја дужност пријатеља. Ти страшно грешиш што одлазиш, Бежати од своје куће да нађеш живот, љубав, срећу, то можда има смисла и кад је грешно; али отићи да тамо животариш бедно као нека изгнаница то не разумем.

—_ Али тамо ћу имати слободу! — рече она и глас јој одједном задрхта, = Ја сам знала да ми ти нећеш дати да идем. Само си ме заваравао као мало дете

Она бризну у плач, (Он устаде и поче је убеђивати; —_ Не,ја те нисам заваравао. Ти можеш отићи, ти треба да имаш воље да одеш и поред овога што ћу ти рећи, ако ти се живот овде чини тежак и немогућан. Само ти не знаш шта те све чека. Живот на страни са мало средстава је тежак. Људи су груби, а твоји су живци истрошени, Како ћу изићи на крај са својом савешћу ја који сам те пустио у свет, ако се понова разболиш и умреш тамо у некој најмљеној собици 2

— Па нека умрем. Боље би било да сам још

зимус умрла —- рече она и глас јој се изгуби у сузама.

—- Молим те, немој бити дете — рече он болно и озбиљне. — Ја зато и говорим с тобом

што видим да си оздравила и што мислим да можеш схватити моје и дати своје разлоге. Данас ја само саветујем, а ти одлучујеш.

(Она га погледа очима мокрим од суза захвално, бојажљиво, па ипак поверљиво. Он настави.