Плава госпођа

142 МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ

— Ти ниси никуда путовала без мене. Била си увек поштована. Сви су ти се клањали и склањали с пута. А сад хоћеш да идеш у неки нови живот сама, без вере, без наде, без... — он изгуби везу мисли, јер опази како је она прво нагло поцрвенела, на онда нагло побледела, али појмивши, он продужи —- не, нисам хтео рећи без љубави, већ без потпоре, без мога окриља под којим си била сачувана од многих злих ствари. Ја нећу никоме ништа говорити, испратићу те на станицу, и нећу допустити ни да ми постављају питања. Али кад ти не дођеш неколико месеца, људи ће погодити истину. И тада, ако кога одавде сусретнеш тамо, тебе ће болети и његов радознао поглед. Но на страну то, али, мада не знам где ћеш живети, знам да ћеш на првом кораку наићи на грубости живота. Како ћеш поднети људску грубост ти, која си навикла на нежност; Зар се не бојиш никаквог понижења ти која из поноса остављаш мене% Зашто одлазити у ружну неизвесност кад можеш остати код свога огњишта, које греје у хладне дане, под својим кровом који чува од уличне прљавштине, поред пријатеља који ће увек бити нежан и пазити да те ничим не увреди 2

Она поцрвене као жеравица и очајање се појави у њеним лепим плавим очима. И нехотице јекну:

= Ето, од те великодушности, од тога милосрђа, од те доброте ја и хоћу да побегнем. Све је друго лакше поднети. -

Она се мало умири. Да ли што је казала оно што ју је мучило, или што се стидела што је казала 2

ишим гласом упита:

— Зар ти мислиш да ја могу непрестано да примам, само да примам,.. и кад не могу да дајем 2

— Ко тражи од тебе да само примаш2 — рече он горко. — Мислиш ли ти да ја не тражим милосрђе кад те молим да останеш2 Како ћу ја остати без: тебе2 Јеси ли мислила кадгод и на менеу