Плава госпођа

ПЛАВА ГОСПОЂА. 148

егонизму свога поноса и у жељи за независношћу 7 Ти хоћеш слободу2 Можда да је и мени даш осмехну се он болно. — А знаш ли да онај ко пати нема слободе и да онај који учини да други пати, ако је поштен, такође нема слободе2 Десет година је блага срећа твојим присуством испуњавала мој живот. Кад ти одеш ја никога нећу пустити да приступи и загледа у тајну моје душе. А бити сам на свету то је страшно. Зар ти не пада на ум да се могу разболети 7

—- Пиши ми, ја ћу тада доћи да те негујем. Ја ти то дугујем.

— Гле, доћи! Док ти дођеш ја могу умрети. Доћи! А зашто онда одлазиш2 Мислиш да ја већ нисам тешко болан и да ми нега сад још није потребна7 Ти хоћеш да побегнеш од примања, и хоБеш да дођеш дуг да вратиш кад ја легнем у постељу. Видиш, није лепа твоја гордост. А: ти знаш да нико као ти не уме да ми удеси све што ми треба за одмор и за рад.

— О, Боже! — узвикну она као човек који и последњу наду губи. — Али како ми можемо тако непрестано живети једно поред другога 2 Не, не, ја не знам шта треба да чиним.

— Не иди у туђ свет, остани код своје куће. Ја знам чега се ти бојиш. Ево ја ти свечано обеБавам да никад нећу покушавати да задобијем твоју љубав. Убедио сам се да је то немогућно. Али ти си тако добра домаћица, тако нежна пријатељица. Остани, буди ми сестра. Није још дуго до старости. Преболеће се то, а после ћемо се волети ведро и тихо и бити захвални једно друтоме. Остани, да не очајавам мислећи о томе да ли патиш, да ли те је когод увредио, да ли умиреш, не зовући из поноса онога који и понос ево гази да се не би растао од тебе.

— Ах, ја не знам да ли ти тражиш од мене жртву, или ми нудиш жртву.