Плава госпођа

144 МИЛИПА ЈАНКОВИЋ

— А ти, ти би дала жртву, а не би примила жртву 2 Ја је тражим.

— Не, ти ме вараш, ти због мене желиш да останем. Кажи истину, да бих могла одлучити.

__— Ја сам убеђен да је за нас обоје боље да останеш.

__=— Како ја могу мирно седети крај тебе кад знам да ме ти волиш љубављу коју ти не могу дати. Ја ћу патити и стидети се што ти је не могу дати 2 Ти ћеш патити и стидећеш се што је желиш и што жељу кријеш, То ће бити крај свога огњишта, под својим кровом, поред музике, у удобности, раскоши и топлоти, у ћутању и у осмесима пакао, пакао претварања, А сваки за се у својој соби осећаће се понижен, преварен, окован и жртва.

— А ти нећеш да будеш жртва 2

— Ти знаш да не могу бити потпуна. Зар вреди муке бити упола2

= Вреди — рече он одлучно. — Кажем ти, доћиће старост и донеће мир и спокојство. Чекаш ли-ти нешто друго од живота7

= (О!... — прекорно узвикну и прекорно га погледа она, — Ја би хтела да дајем, а морам да узимам.

= Онда да завршимо, Теби треба слобода, мени треба љубав. Жалиш што ми не можеш дати љубав, дај ми место ње слободу. Ако не можеш, онда иди. Ето, решавај ! с

Настаде неколико тренутака ћутања, у коме се племенитост и себичност не могоше одвојити једна од друге. Дешава се понекад тако у животу да после јаке препирке између двоје људи, у којој је једно друго убеђивало и није могло убедити, настане ћутање, чудно ћутање у коме се довршава препирка на штету убеђења оба противника: као да обе стране ћутке признају непризнато право и примају понешто од разлога које су побијале.

Најзад жена малаксало рече: .