Плава госпођа

ПЛАВА ГОСПОЂА. 145

— Добро, остаћу.

— Ако мислиш да ће ти бити тешко, боље: иди —- одговори муж несигурним гласом.

— Не, остаћу — понови она одлучније,

(Они се погледаше у очи, за трен само, и као да се нечега уплашише, окретоше брзо главу једно од другога. И онда опет настаде ћутање, дуго ћутање, у коме се већ рађала сумња. И не знајући шта ће, они се загледаше у прозор.

Мутан и мокар септембарски дан бивао је све: мрачнији. И није се знало докле ће то тако трајата и да ли ће доћи још који ведар јесењи дан...