Плава госпођа

Шест година је прошло откад се Олга објашњавала с братом и откад је, како је мислила, за свагда прекинула с њим, Дугачке и мучне и пуне догађаја су биле те године. И Олга се променила.

Седела је код своје куће, у својој топлој соби крај прозора и гледала у башту. Мислила је о. свему и чинило јој се да разуме све.

Напољу је падао снег и засипао полагано црну влажну земљу, голо дрвеће, зелене борове и оголео хладњак, око кога су се као дебеле змије обавијала стабла дивље лозе. Пре три недеље тај је хладњак био румен на јесењем сунцу каода је у пурпур обучен, а сад је ветар улазио кроз отворена врата и снег још није успео да га одене у одећу чистоте. Олги која се пре тако кратког времена заносила његовом лепотом није жалила његову прошлост. Она се радовала што пада снег.

У њеној души била је мирна, мекана, тиха, велика радост која се тако слагала с тим падањем крупнога белога снега: њен брат био је ту близу у другој соби, спавао је, или се одмарао будан, свеједно, само је био ту. Има већ десетину дана како је дошао кући. Био је изнурен и изгледао је болестан.

(О, колико га је (Олга волела за време тешких година рата, колико се бринула за њега и пребацивала себи. Она у ропству осећала се кривом пред њим у изгнанству. На све те невоље није хтела данас да мисли. Она је само осећала да је љубав њена према њему увек постојала и да се негде сакупљала и да га сад воли свом том љубављу и да ће му садашњом нежношћу надокнадити сву ону сурову несестринску хладноћу и презирање. Како је дошло до тога2 Мисао да га може из: губити вратила јој је осећање за њега. Није пла-