Плава госпођа

12 МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ

Ето ја нисам уморна, осим од празнине живота у Београду, па ипак сам често тако зловољна и јетка. Ви имате права што волите и жалите свога брата: човек је тако често рђав према другима само зато што је незадовољан собом. Чините се невешти и будите нежни као увек.

Пре три дана нека господа из Београда тражила су стан у нашој вили. Верујте да сам се уплашила да им вратар не обрати пажњу на мене и да они не сматрају за патриотску дужност да се упознају са својом земљакињом. Но, хвала Богу, нису нашли шта су хтели и отишли су. Тај страх од непознатих људи је једна врста културе: не треба ми нико нов, умем да живим и сама. Увек је боље бити сам, него у рђавом друштву. Волим да се не упознајем, да бих избегла беду досадних људи.

Али ваш брат нема право. Он ће бити кажњен тиме што неће насликати мноштво божански лепих плавих слика и што неће видети једну лепу плаву жену. Ја сам лепа, зар не2 Чак и овде где има тако много лепих девојака погледају ме са осмехом задовољства.

Ништа оп мени не треба, ни он, ни његово каваљерство; вас сам се ја зажелела овде. Лепа жена, моја мала, увек може имати каваљера колико хоће, али су они досадни. Зато и опраштам вашем брату; значи да није ограничен. Да сте дошли; ја бих свуда ишла са вама, а он нека лежи на песку, то би му добро чинило. Али кад неће, морам се помирити. Уосталом да сам знала да је господин код вас, не бих вас ни звала, нити се толико загревала том идејом.

Ипак ако се некад упознам са њим, бићу врло горда. А сад до виђења — идем на купање!

Вратила сам се и после подне настављам писмо. »„Купалиште« је тако занимљива велика слика какву ваш брат сигурно неће насликати. Овде је нека врста спорта поцрнети. Не, ваша бела пријатељица се није много одушевила том модом. И ако идем гологлава — вила ми је ту близу — носим