Плава госпођа

ПЛАВА ГОСПОЂА 13

сунцобран, а купам се, разуме се, у шеширу. Лако је овим приморкињама да поцрне кад имају класично правилно лице и дивно гипко тело. Што је правилно лепо то је лепо и од мермера и од бронзе; ја пак којој половину лепоте сачињава нежност и белина коже морам се добро чувати тога приморскога спорта, јер не волим нимало да личим, као овде понеке даме, на Индијанку.

Опростите: то вас не занима. Чини ми се као да видим ваше лице пуно стрпљења и толеранције за све што се тиче сујете ваше старије пријатељице.

Добро, писаћу вам шта волите. Море. Пружило се бескрајно, плаво и мирно. Љупко ћути као да ништа не зна осим да се осмехује неким својим нејасним мислима као дете које још не уме да говори. Данас тако мирно и кротко, а синоћ је лупало таласима у стену као да се хиљаде коњаника у непрестаном касу сјурују у подземне ходнике испод стене и јуре у неку титанску борбу.

Ја сам последњи пут била на мору још као сасвим млада девојка. Чини ми се да ми је онда нешто рекло и да ме сад пита јесам ли запамтила. (Осећам се као да сам му се нешто заверила, као да сам му нешто обећала, па се сад са кајањем чудим како сам могла то да заборавим, како сам могла толико година да живим далеко од њега,

Волим талас морски. Волим провидни велики талас морски који је позајмио своју гипкост риби, киту, лађи, свему што воли море и живи у њему и на њему. Волим морски талас који је позајмио боју очима и краљуштима сирениним, свој облик и заводљивост њеноме телу и музику њеноме гласу. Разумем витезове који су на позив сирена сишли на дно мора, и волим храброст свих морнара који се не боје смрти и поверавају свој живот тој дубокој и опасној лепоти. Волим морски талас који је са људском маштом створио кентауре, најаде и русалке, и из кога се родила Зевсова кћи највећа лепотица, богиња и жена— Венера.