Плава госпођа

ПЛАВА ГОСПОЂА 16!

— Да, једино би ти оправдање могло бити што си био врло млад. Али, Мишо, мени се чини да је човек бољи кад је млад. Ето, ја сам онда била боља. Кад си ми ти рекао да ћу некада о Зори друкчије мислити, ја сам говорила у себи: и кад би она сад сасвим пропала, ја бих је опет волела, јер за све њено зло био би крив само мој · брат. И сад осећам да је ипак не бих волела, н да не би био крив само ти. Кад сам после за време рата страховала да те не изгубим, жалила сам што те пред полазак нисам сестрински испратила и пољубила. Тада сам имала тренутака слабости кад сам окривљавала и њу говорећи себи: ето ја се мучим што се други нису умели уздржавати, што су хтели велику срећу, нису се задовољили малом.

— Била си у праву. Е

— Не, треба бити правичан. Ти и наш рођак сте говорили — упитајте се са колико права! да је Зора била мало лакомислена, А видиш њена је болест била тако велики доказ да то није истина. Тако пропатити, тако исплатити своју погрешку, тако умети волети — то зацело није фри-_ волно и лако.

Брат је ћутао. Пустио је да се изговори. Интересовало га је да види како она мисли. Није хтео да спори, јер је видео да се сложити неће. Она се мало трже; било јој га је жао; чинило јој се да га сувише напада, Учинила се сама себи неделикатна: опростила му, а сад му опет пребацује.

— Не знам, не знам, — рече — овако како је не ваља ништа, а како ви проповедате, бојим се да не буде још горе.

—- Разна су гледишта — рече он помирљиво —- ти ниси за слободну љубав,

— Не да ја нисам за слободну љубав, него не верујем у њу. Не може ништа бити слободно док прво људи нису слободни. Не одричем да је потребна реформа, него се ничему не надам од начина на који хоће да је уведу. Нисам ја ћифта:

п