Плава госпођа

162 МИЛИПА ЈАНКОВИЋ

знам да има парова невенчаних који су поштенији од многих венчаних, али то су изузеци. И башу јачини, истрајности, оданости и састоји се то што их уздиже. Ето видиш, ја бих рекла да нема ни слободне љубави, него има само велике и мале. Велике су ретке као велики таленти и велики ка. рактери.

— Ти хоћеш да човек убије човека, живот, у себи.

— Не, него ви хоћете да човек ослободи звер у себи. Ја мислим да човек и жена не траже у љубави слободу, већ срећу. За срећу се жртвује слобода, Има да се бира једно или друго,

= Ја сам за слободу.

=— Не, ти ниси за слободу; ти си за себе: ти хоћеш да ти будеш слободан од свих обавеза и обзира. Ти хоћеш себи и сређуи слободу и покушаваш да је узмеш силом без обзира што у замену другоме, коме си узео спокојство, не дајеш срећу, већ проузрокујеш бол. Али, ето, ти на тај начин не добијаш ни срећу ни слободу. Ослободите ви мушкарца од зле навике да на жену гледа само као на задовољство и ослободите жену да у човеку не гледа газду кога ће експлоатисати и под чијом ће фирмом моћи да чини што јој је воља, Видиш, господину Николићу није ништа потребна слободна љубав, а ти си се њоме користио и злоупотребио је, и пргсела ти је. Ко се боји да се веже пред друштвом или пред законом за увек с личношћу коју воли, тај унапред спрема растанак, тај управо и не воли. А растанак боли или једно, или друго, или обоје ако су племенити, или бар _ осетљиви. Само кад су обоје лаки подносе растанак лако,

(Он се замислио. Живо се сећао мора и плаве госпође и нека тужна симпатија будила се у његовој души. И чудио се откуда то сад. Скоро ју је видео у пролазу с мужем испод руке. Она која је патила и умирала још је лепа и млада, а