Плава госпођа

164 МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ

Ти си у Зори волео лепо тело и тражио у њој модел и метресу, она је у теби страсно волела уметника и своју машту о теби. Душу сте заборавили да тражите и да волите једно у другоме. И зато сте били кажњени и пропатили стеивими они који су волели и вашу душу.

Он ју је гледао и осмехивао се тихо и замишљено. Њој се чинило да га је убедила, јер је видела да је тронут. А он је налазио да је све то што је она говорила само васпитање које се зове морал. И било му је мило што је такав њен морал. Да, таква је и баш таква треба да буде његова сестра. И таква треба да буде друга једна млада идеална девојка којом ће се он оженити и коју ће волети каошто воли отаџбину и домаће“ огњиште. Он се сећао како му се допало, кад је пре краткога времена у кући једнога атеисте видео његову жену како се срдачно моли Богу са својим синчићем, И алеиста му је на примедбу одговорио: — »Ја то волим; жена и дете треба да су побожни«, Он је гледао у Олгу братски нежно и није му падало на ум да упореди свој морал с њеним моралом. Он је личио на многу браћу многих сестара. И после дуже паузе упита је:

— А ти, Олга, јеси ли ти некога волела2

= Нисам.

— А зашто

Она га погледа каода се чуди томе питању. Он се мало збуни и обоје поцрвенеше. Он је разумео да је она увек само о њима трома мислила и пошто је због брата имала рђаво мишљење о људима уопште није ни на кога обраћала пажњу, и да је хтео, не би нико могао да јој се приближи.

Снег је падао и гомилао на земљу бело богатство, а она се јасно сећала сваке његове и своје речи, и његовог израза, и собе осветљене жуто црвеном светлотићу лампе, И каода јој је то сећање тек сад давало јасну слику и правилно схватање свега што се догодило.