Плава госпођа

ПЛАВА ГОСПОЂА 165

Да још воли свога брата то сазнање јој се јавило изненада и одједном силно, као неко откровење, чим је наша војска одступила, и цело време робовања било је време и сестринске чежње и жеље да искупи, да надокнади своју нељубав. Сећала се како је прво помислила да се тиме не греши о своју пријатељицу и да је одмах ту мисао зажелила другом: да ће Зори јавити да опет упркос свему воли свога брата. Душа јој се ширила, чинило јој се да је дошла до последњега круга сазнања, Раније је жалила, готово се љутила што Зора није после оздрављења заволела и усрећила свога мужа; сад јој се чинило да је само овако могло да буде, да је тако и требало да буде. Три момента јој се одједном јавише у сећању. Три: кад је Зора прочитала оно злокобно братово писмо и казала: »Боље да је умро.« У њој се тада поред свега гњева нешто инстинктивно побунило; чинило јој се, можда и несвесно, да је и за тај грех ипак та казна велика. Други моменат био је кад јој је господин, побледевши, рекао: «ваш је брат преварио Зору« Она би тада пре умрла, него што би пред њим једну реч о томе могла рећи, али се у њој опет нешто подигло у одбрану брата: она је осећала да он, макако био крив што неће више да воли и да пише, није њу преварио, да је и она крива ако кривице има, и ако јој се она мора сад опростити, А трећи случај био је код старије сестре која је чула да Миша живи у Паризу сувише распусно и једнога дана, плачући, казала Олги: »Он ће пропасти, а томе је свему крива та твоја госпођа која је омађијала и тебе и њега. Шта сте то радили на моруг Сад она болује, а њега гризе савест. Кокетовала с дечком док га није залудела, а сад ако умре, он се може јоши упропастити,« Олга и тада од узбуђења није могла да проговори, али се никако није сложила са сестром да је Мишу госпођа залудела.

Њу прође дрхтавица; како је заиста добро што су све те страшне ствари прошле и како је